уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Кућа Милунке Савић избраздана пукотинама и нагризена влагом

Аутор: Бранка Васиљевићнедеља, 17.11.2013. у 11:06
Садашњим власницима некадашња Милункина кућа служи као нека врста ходника . кроз њу пролазе како би ушли у свој дозидани дом (Фото Р. Крстинић)

Милунка Савић, српска хероина балканских ратова и Првог светског рата, жена са највише одликовања у историји војевања и једина која је добила Француски крст са златном палмом, пре недељу дана сахрањена је са свим војним почастима у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

Тако се Србија макар и са вишедеценијским закашњењем достојно одужила овој скромној жени која је свој мирнодопски живот провела радећи као чистачица, одгајајући сиромашну и болесну децу. Али, ако би неко пожелео да посети кућу у којој је ова жена – јунак провела готово половину живота, мораће да се потруди како би је пронашао.

Кућа се налази на Вождовцу, у улици која носи њено име. Улица је заправо тристотинак метара дугачко асфалтирано сокаче, а нема путоказне табле која би олакшала оријентацију. Чак и житељи овог дела града не могу да помогну намернику, мада углавном знају да „ту негде” постоји Улица Милунке Савић.

Када се како-тако стигне пред двориште са кућним бројем 25, тешко је не осетити тугу пред призором више него скромне, оронуле кућице.

Зид на коме је невелика табла, једино обележје да је ту живела Милунка, пресеца дугачка пукотина. Кров на средини куће је урушен, а из унутрашњости допире воњ влаге. Садашњим власницима некадашња Милункина кућа служи као нека врста ходника – кроз њу пролазе како би ушли у свој дозидани дом.

– Кућа у којој је Милунка живела у мом је власништву од 1974. године. Купио сам је после Милункине смрти од њених наследника. Грађевина није ни под каквом заштитом, а надлежни су свих ових година сматрали да је то само једно од места где је провела део живота и ништа више. У време када је градоначелник био Милорад Унковић, почетком деведесетих година, на кући је постављена спомен-плоча. Био је обезбеђен и материјал за асфалтирање улице, али је део „нестао”, па је урађен само један део, а остатак тек 1996. године. Кућа је, као што видите, у фази распадања, само што се није урушила. Зидови су попуцали, попустио је и средишњи део кровне конструкције, а зими је пуна влаге, јер се испод ње сакупља вода – каже садашњи власник куће Сретен Јовановић и истиче да је сам покушао да је реновира, али је од тог посла одустао, па је дозидао нови део у коме живи са породицом.

– И када сам је купио, кућа је била у жалосном стању. Под је био земљани, темељ лош, сам сам дотеривао зидове, кречио. Волео бих да због успомене на жену – јунака Милунку Савић неко помогне да се кућа у којој је живела уреди, ја то сам не могу – каже Јовановић.

За општину је и бронзана плоча превелики издатак

У општини Вождовац кажу да би радо помогли да се ова кућа санира, али за то немају новца.

– И сами знате да је ове године градски буџет много тањи него лане. Ми као општина немамо довољно финансија да кућу уредимо. Пре две године тражили смо начина да на њој поставимо барем достојно обележје. Хтели смо да израдимо бронзану плочу, димензија 80 пута 100 центиметара, на којој би се налазио рељеф Милункиног лика са шапком и ордење које је добила, а све би било пропраћено натписом на српском, француском и енглеском језику. Преговарали смо са власником једне ливнице, али нисмо успели да издејствујемо дужи рок плаћања. Надам се да ће у граду имати слуха и да ће нам финансијски помоћи да сачувамо место где је живела Милунка Савић – каже Драган Вуканић, председник општине Вождовац.

У Београд се доселила после Другог светског рата

Милунка Савић рођена је 1892. године, 15. јуна по новом, односно 28. јуна по старом календару, у селу Копривница у Јошаничкој Бањи.

После Првог светског рата једно време живела је у Степановићеву, добровољачком селу код Новог Сада, а после Другог светског рата преселила се за стално са мужем Вељком Глигоревићем у Београд.

– Муж је убрзо запоставио породицу, а она је извесно време са ћеркама живела у Скадарској улици, поред кафане „Три шешира”. Недуго затим, купила је кућу на Вождовцу у Осмој новој 25. Милунка је имала једну рођену кћерку и три усвојене. Једна од њих, Зорка, била је стопроцентни инвалид. Милунка је помогла и из своје куће ишколовала и 32 деце. За време градоначелника Бранка Пешића, чији је стриц био добровољац, добила је стан у Улици браће Јерковића. Кључеви су јој предати 1970. године, а умрла  је 5. октобра 1973 – каже Видоје Голубовић, један од аутора књиге „Добровољка Милунка Савић”.

Од куће у Копривници у којој је Милунка рођена, остала је само конструкција. Део куће у Степановићеву још постоји, али на њој нема спомен-плоче. У том месту једна улица носи њено име.


Коментари7
1c5a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gradimir Bozic
"Politika" je objavljivanjem clanaka uspela da pokrene svoje citaoce na sakupljanje priloga za lecenje mnoge dece kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Kada politicari nosu u mogucnosti da odrade ono za sta su izabrani, onda neka opet "Politika" preuzme inicijativu i pokrene akcije prikupljanja sretstava za odrzavanje ovakvih znacajnih spomenika nase proslosti. Sigurno bi se i zanatlije gradjevinskih struka prikljucile i dobrovoljnim radom ucestvovale u odrzanju zgrada i objekata ovih vrsta. "Politika" poseduje moc kojom bi slicne akcije mogle da se pokrenu. Treba samo da hoce.
Zvezdan Protic
U ratu je bila borac i dokazani junak. Obavljenu nacionalnu duznost za vreme rata nastavila je posle rata kao cistacica. Kakva razlika u poredjenju sa "junacima"Titove vojske koji su posle rata, dosavsi sa ko zna kojih gudura i bosanskih rupa u glavni grad, sa zahtevima i prohtevima koje su pravdali krilaticama "a zasta sam se bo-rio"? Nije Milunki Savic mesto u "aleji velikana" gde leze u medjuvremenu mnogi koji su nasem svetu naneli mnogo nesrece i nevolje. Ona zasluzuje posebno mesto i spomenik - daleko od mostiju onih kojima je zbog ucinjenih zverstava nadenuto ime "velikana".
Tatjana Krpović
"Sve će to narod pozlatiti" Laza K. Lazarević
Zoran Todorovic
Ništa sramnije i nemoralnije nisam pročitao od jednog Predsednika opštine do reči gospodina Vukanića. Hej, dve godine nije mogao da obezbedi donaciju za livenu ploču najvećoj junakinji I svetskog rata u Evropi. I on bi još da se bavi politikom i to po mogućstvu na višem nivou. Sramno da sramnije ne može biti!
Mihajlo Srbijanac
Pa ljajic I dacic moraju da prave opelo jovanki I da je zale, a Milunku Savic??? Ja bih rekao da su neki ljudi zbunjeni (nemogu da kazem sta zbilja mislim).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља