четвртак, 27.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:25

Инвалидитет није препрека за роњење

Аутор: Милан Галовићпонедељак, 18.11.2013. у 15:00
Очитавање медицинских података

– Без обзира на тешке временске услове – хладноћу, кишу, јаке ветрове и подводне струје – температура воде била је 16 степени и било је веома хладно, наше је било да се замишљено одради – каже Горан Тодоровић Фаца, искусни ронилац и падобранац.

Ово би била прича о роњењу у сложеним условима, међутим, чињенице да је у питању јединствени медицински експеримент и да је Тодоровић инвалид, овом подухвату додатно дају на значају. Наиме, 18. децембра 2003. године као припадник 63. падобранске бригаде на нишком аеродрому доживео је несрећу – умршење падобрана, због које је постао параплегичар.

– Ударио сам у земљу приближно брзином од 120 километара на сат са висине од 1.200 метара и том приликом поломио пет пршљенова, од којих сам два смрскао, а три поломио, грудна кост је пукла напола, сва црева су ми попуцала, срце је престало да куца, али је јака воља учинила да ипак останем жив – сећа се Тодоровић.
Међутим, борца какав се ретко среће, тешки здравствени проблеми нису омели да настави да се бави падобранством и роњењем.

– Вратио сам се падобранству, или како ја то кажем – ходању по облацима. У Словенији сам извео скокове са великих висина, где сам и постављао рекорде. Бранка Равнака, председника Међународног удружења ронилаца инвалида (ИАХД Адријатик), који једини у ЕУ има лиценцу инструктора роњења за лица са инвалидитетом, упознао сам 2007. године. И од тада креће нова авантура – повратак у плаво, царство подводног света – објашњава Тодоровић.

Од тада сваке године, колико му здравствено стање и новчане могућности дозвољавају, одлази на обуку и усавршавање под будним оком Равнака и његове заменице Аленке Фидлер. Тако је и недавно добио позив да се прикључи истраживању „Утицај хладне воде на рониоце након повреде кичмене мождине”, које је спроводила ИАХД Адријатик.

– Циљ истраживања био је да се прикупе подаци о томе како роњење утиче на људе са повредом кичмене мождине. Познато је да роњење позитивно делује на психофизичко здравље особа са инвалидитетом, али до сада нису постојали конкретни подаци. Такође, желели смо да докажемо да више нема потребе да се прави баук око тога да лица са инвалидитетом не могу да раде ово или оно због свог инвалидитета. Ми смо током свих ових година, у роњењу и падобранству, доказали супротно – да је све могуће, само је потребна добра воља. На шта смо ми, учесници ових подухвата, веома поносни – истиче Тодоровић.

Горан Тодоровић је заронио и на дубину од 40 метара

Роњење је обављено у Кострени, познатом ронилачком центру у Хрватској. Ронило је осам ронилаца са инвалидитетом и нешто више ронилаца без физичког хендикепа у контролној групи. Пре, током и после сваког зарона рониоцима су посебном техником рађени ултразвук срца, ЕКГ, мерени су потрошња ваздуха, пулс, температура и помоћу посебне сонде – унутрашња температура тела. На научницима је да анализирају прикупљене податке.
– Ронило се постепено по дубинама. Укупно је обављено 70 зарона. Свака дубина зарањања има одређен временски период задржавања јер се не сме прекорачити такозвана кривуља сигурности и тиме угрозити безбедност ронилаца. Последњег дана заронио сам са мојим инструктором на дубину од 40 метара и тиме положио последњи испит за ронилачко звање П2, или ронилац са две звезде, на шта сам веома поносан. Тако сам, осим што сам тренутно једино лице са инвалидитетом у Србији које рони и напредовао у обуци – објашњава Тодоровић који у ове ронилачке авантуре одлази захваљујући подршци пријатеља из САЈ-а, са командантом Спасојем Вулевићем на челу, и Божане Остојић, која је један од водећих ауторитета за роњење у Србији.

------------------------------------------------------------------------------

Дружење са бранитељем

Тодоровић је, као припадник 63. падобранске бригаде, учествовао у ратним дејствима на просторима бивше Југославије. Његови домаћини у Хрватској то знају и никада није имао проблема, напротив. На пример, никада нису хтели да му наплате изнајмљивање ронилачке опреме.

– Упознао сам многе учеснике рата. Један од њих је и Вараждинац Иво Ловреновић, стопостотни инвалид „Домовинског рата”, државни првак у бацању диска и копља, који је прошле године у Словенији заронио испод леда. Сваки наш сусрет је срдачан и на другарској основи. Он је као и ја велики професионалац. И без обзира на то што смо војници који су били на супротним странама, обојица смо врло брзо нашли заједнички језик, јер нас је и роњење спојило. О рату никада не причамо, јер рат је лоша ствар. У томе нема ничег фасцинантног. Наша несрећа је да смо директни учесници. И свако је на неки начин радио оно што је мислио да је најбоље. Ми не правимо поделе било које врсте. Сви смо исти и као рониоци јединствени – истиче Тодоровић.


Коментари1
1838d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan sakovic
Fascinantno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља