субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Стотине нових кандидата за судије

Аутор: Александра Петровићпонедељак, 18.11.2013. у 15:00
Новица Коцић

За једно судијско место, на оглас Високог савета судства, пријавило се у просеку седам кандидата. Последњи дан за подношење докумената био је уторак, 12. новембар, а пристигло је више од 250 пријава за укупно 39 судијских места у седам виших судова и једном прекршајном суду, речено нам је јуче у Високом савету судства.

Највише кандидата конкурисало је за 15 слободних судијских места у Вишем суду у Београду. Виши суд у Новом Саду имаће осам, а Виши суд у Нишу шест нових судија. У Вишем суду у Лесковцу биће попуњена три судијска места, а по два кандидата примиће виши судови у Крагујевцу и Чачку, као и Прекршајни суд у Неготину. У Вишем суду у Зрењанину слободно је једно судијско место.

Услов за пријаву кандидата није била завршена Правосудна академија. Тако су, поред оних који већ обављају судијску функцију у основним судовима, за слободна места у вишим судовима конкурисали и судијски помоћници који имају најмање шест година радног искуства у правосуђу.

Из Министарства правде и државне управе и Високог савета судства било је протеклих месеци најава да се мора решити статус стотина помоћника, који годинама раде у судовима и тужилаштвима. Већина њих није завршила Правосудну академију, чија ће диплома, према новим законима, омогућити кандидатима предност на будућим изборима за судије и заменике тужилаца. Због тога се у Удружењу судијских и тужилачких помоћника питају да ли је њихов свакодневан и дугогодишњи рад на судским предметима боље искуство од двогодишње обуке на Правосудној академији.

– На академију углавном одлазе људи без радног искуства, одмах после положеног правосудног испита. Током двогодишње обуке, они долазе у суд и гледају како ми радимо. Када заврше академију имаће предност у односу на нас и биће бирани за судије, а ми ћемо остати помоћници. Боримо се само за то да имамо исте услове при конкурисању – каже Ненад Стефановић, председник Удружења судијских и тужилачких помоћника Србије.

Уставни суд је крајем септембра покренуо поступак за оцену уставности одредаба које захтевају да кандидат за судију и заменика тужиоца има, поред правосудног испита, завршену и Правосудну академију. Иницијативу за оцену уставности поднело је управо Удружење судијских и тужилачких помоћника Србије, којих има укупно 2.500.

Предлози нових закона о судијама и тужиоцима усклађени су са Законом о Правосудној академији, о чијој уставности тек треба да одлучи Уставни суд.

Нових конкурса за судије биће ускоро са новом мрежом основних судова и тужилаштава, која треба да почне са радом 1. јануара 2014. године. Тада би велики број помоћника могао да конкурише за судије и заменике тужилаца, уколико Правосудна академија не буде обавезан услов. Ако без те дипломе не могу да се пријаве на конкурсе, многи ће одлучити да напусте правосуђе, наводе у Удружењу судијских и тужилачких помоћника Србије.

Директор Правосудне академије Ненад Вујић каже да завршни испит на овој академији није обавезан услов за избор судија и заменика тужилаца, али да ће кандидатима са завршеном академијом бити дата предност приликом избора.

– Полазници Правосудне академије имаће предност приликом избора за судије основних судова, за заменике основних јавних тужилаца и за судије за прекршај. Међутим, Правосудна академија није потребна судијским помоћницима који раде шест и више година, јер су они тим радним стажом стекли услов да конкуришу за судије виших и привредних судова, за Управни суд, као и за заменике у вишим јавним тужилаштвима – објашњава Ненад Вујић.

Како сазнајемо, размишља се о томе да се свим судијским и тужилачким помоћницима, који су до 1. јануара 2010. године имали најмање две године радног стажа после положеног правосудног испита, омогући да само полажу један посебан завршни испит, без похађања двогодишње обуке, и да са том дипломом буду потпуно изједначени са онима који су завршили Правосудну академију.

Према подацима Удружења судијских и тужилачких помоћника, њих укупно у Србији има 2.500, а према подацима Министарства правде и државне управе –1.800. Нема података о томе колико њих испуњава услов да конкурише за више судове, дакле без Правосудне академије, јер имају више од шест година стажа, али је јасно да је њихов број сваке године све већи.

-----------------------------------------------------------------------------

Правосудна академија није услов, али даје предност

Завршни испит положило је у фебруару 20 полазника прве генерације Правосудне академије. Њих 19 је у међувремену изабрано за судије и заменике тужилаца, а шесторо од тог броја имало је тада више од осам година радног стажа, каже директор Правосудне академије.

– На конкурс за судије и заменике тужиоца могу да се пријаве и они који нису завршили Правосудну академију, јер она није услов да конкуришу. Међутим, предност приликом избора имају они који су завршили академију. Тек ако има још слободних места, биће изабрани и кандидати који нису завршили академију, ако испуњавају друге законске услове – наводи Ненад Вујић.

Друга генерација Правосудне академије има 27 полазника, који ће полагати завршни испит у фебруару 2014. године. Они ће на свим будућим конкурсима имати предност у односу на судијске и тужилачке помоћнике без завршене Правосудне академије. Реч је о конкурсима за основне и прекршајне судове и основна тужилаштва, док се за судове вишег ранга не тражи Правосудна академија, него радни стаж од најмање шест година. Ипак, вероватно је да ће они који су већ судије у нижим судовима имати предност, у односу на помоћнике, за избор, односно напредовање, у више судове.

 ---------------------------------------------------------------------------------

Правосуђе не може без помоћника

Друштво судија Србије већ дуже време указује да давање предности кандидатима који су завршили Правосудну академију може нанети штету правосуђу.

– Нисмо уверени да су то заиста и бољи кандидати за судије и тужиоце. Помоћници дуги низ година раде врло самосталне послове, о којима могу само да маштају полазници Правосудне академије. Бар половина њих је овог тренутка спремна за судијски и тужилачки посао. Ако заиста напусте правосуђе, због малих шанси за избор, то би могло да доведе правосуђе до колапса, јер оно не може да опстане без рада помоћника и сарадника – наводи судија Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије.

Несуђене судије и тужиоци, које је годинама обучавало правосуђе, отићи ће да раде у банкама и адвокатским канцеларијама, а временом ћемо доћи у ситуацију да за судије и тужиоце бирамо само оне који су завршили Правосудну академију, без обзира на њихово искуство у правосуђу, каже Драгана Бољевић, али се ипак нада да ће бити пронађено неко „прелазно” решење овог проблема.


Коментари2
eae85
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

миле први
Правосудна академија је све само напредак у обезбеђивању независности судија. Напротив, она је први филтер подобности будућих кандидата, где је пријемни испит пука формалност у ситуацији где се унапред знају полазници. Дакле, оно што је некада чињено у Народној скупштини, само је премештено у Академији и ВСС и тиме је направљен привид и маска искључења политике из избора судија, док је у пракси остало све исто. Доказ: затражити записнике са седице ВСС на којој су предлагани полазници прве генерације Академије за судије Основног суда у Новом Саду. Све ће вам бити јасно...
M Rosancic
Neophodno je zakonski definisati izbor sudija i zamenika tužilaca tako da se onemogući uplit političke i svake druge nedozvoljene komponente. Donedavni sistem izbora je, na žalost to omogućavao. On nije bio dobar jer se zasnivao na jasnim i za sve jednakim merilima. Za sudije su se birali oni koji su preporučeni. Preporuke su suštinski dolazile iz određenih centara moći. Znanje nije bilo preterano bitno. Sve je to otišlo na margine pravne istorije pojavom Pravosudne Akademije. Ona uvodi prijemni ispit i kontinuiranu obuku polaznika-budućih sudija i tužilaca. Akademija uvodi-a to je REVOLUCIONARNA NOVINA u našem društvu i pravnom sistemu-mogućnost da budete birani na osnovu sopstvenog truda i znanja, bez pomoći "prijatelja". Jasno je da to mnogima ne odgovara. Ipak, nema sumnje da se na tom putu mora istrajati ako želimo uređeno društvo. Ne samo to. Slične principe za prijem sudijskih pripravnika i pomoćnika, takođe je neophodno uvesti. Da se ubuduće zna ko može a ko ne u sud.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља