субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:09

Важно је бити Бошњак

Аутор: Ненад Кецмановићсреда, 20.11.2013. у 15:00

После избора 1990. у БиХ и тријумфа три националне странке, говорило се да је то практично био национални попис становништва. А за овогодишњи попис би се могло рећи да подсећа на изборе, односно на предизборну кампању.

„Бошњаци постају већина у БиХ!”; „Необјављени подаци указују на чак 54 одсто!”; „Бошњака више него пре рата!”; „Пописивани су Бошњаци који 20 година не живе у Босни”; „Попис је нерегуларан и биће поништен и поновљен”; „Хрвати преполовљени!” Све су то изјаве бошњачких, српских и хрватских политичара које су, тек што је обављен попис а подаци нису ни обрађени, подигле политичку температуру у БиХ.

Политизација пописа почела је још 2011. када му је по закону и било време. Бошњачки представници настојали су да га одложе да би у неколико наредних година повећали бројно стање нације до жељених 51 одсто. Као и зато да би статистички подаци из 1991. што дуже остали референтни оквир за подручја која се од Дејтона налазе у оквиру Републике Српске и „Херцег-Босне”. Српски представници су, напротив, инсистирала на попису. Али не само да би се испоштовао закон него и да би се видело да је рат изазвао националну концентрацију и у оном другом ентитету и да је чак, у односу на предратно стање, више несрба остало у РС него Срба у Федерацији. Хрвати су, опет, желели попис да би се егзактно утврдило да су, са предратних 18, пали на девет одсто, као доказ опште маргинализације нације.

Попис у Сарајеву представља посебну пикантерију и за Србе и Хрвате. Главни град БиХ, који је пре рата у проценат одсликавао мултиетничку структуру републике, данас, са минус 140.000 Срба и више десетина хиљада Хрвата, односно са 90 одсто муслимана, виђен је као илустрација да ни Бошњаци нису били баш само невине жртве етничког чишћења.

За разлику од српских па и хрватских политичара, који су последњих година били веома ангажовани на заказивању пописа, бошњачки су, од момента када је датум коначно одређен, кренули у велику офанзиву. Политичка, верска и културна елита мобилисана је у медијској акцији разјашњавања национално неосвешћеним сународницима да треба да се изјасне као Бошњаци, а не као Муслимани или Босанци. Страх да би могло доћи до статистичког осипања бројчаног стања бошњачке етно-нације био је очито много јачи од опредељења за грађанску БиХ и схватање нације као заједнице свих држављана Босне илити Босанаца.

„Босна је све даље од себе како је виде поборници реинтеграције” – написао је тим поводом разочарани борац за јединствену Босну и познати коментатор сарајевског „Ослобођења“, иначе Србин по националности.

Иако званични подаци још нису познати, процене са све три националне стране указују да су се Бошњаци или приближили натполовичној већини или је чак који проценат пребацили. Једино се објашњења разликују. Једни сматрају да је до тога дошло напросто зато што се проценат Хрвата драстично смањио и селидбом у матицу, а број Срба, захваљујући избеглицама из Хрватске, остао приближно исти. Други тврде да су Бошњаци у попис нерегуларно укључили и сународнике који не живе у БиХ, а као доказ наводе општине у којима је пописани број бошњачке популације већи него укупан број регистрованих становника све три нације. Трећи, пак, веле да се скок са 45 на 54 одсто једино може објаснити општеприхваћеним лажним подацима о броју бошњачких жртава и избеглица.

Како год било, ниједна национална страна за сада не тражи поништење и понављање пописа, а медијски фокус се преместио на терен анализе политичких последица антиципираних резултата. Уставно гледано, промена бројног стања три конститутивна народа у БиХ неће променити њихов политички статус, баш као што ни до сада њихова неједнака бројност није доводила у питање равноправност. Напротив, преполовљени, иначе најмалобројнији, Хрвати баш на основу тога испостављају одлучне захтеве за изменама изборног закона у Федерацији. Решавање „проблема Жељко Комшић” наилази не само на подршку Срба него и на разумевање Бошњака и одобравање спољних фактора. Откуд онда растућа напетост око резултата пописа који ће бити званично познати тек у јануару идуће године?

Искуство показује да промена односа снага у квантитету обично доводи и до промена у квалитету суживота у национално дубоко подељеним заједницама. Консоцијација хришћана, муслимана, маронита, друза и др. у Либану, која је дуго важила као узор стабилности и просперитета, урушила се у бескрајном грађанском рату управо онда када су муслимани, на основу већег прираштаја, затражили прерасподелу власти. Напротив, стабилност швајцарске консоцијације народа, односно федерације кантона и полукантона опстаје баш захваљујући томе што су сви једнако представљени, без обзира на разлике у броју становника и величину територија које иду и до један према десет. Швајцарска се, међутим, обично узима више као изузетак него као правило, док Босна много више личи на Либан, ако ништа друго по свежем искуству грађанског рата и нестабилног мира

Да се не ради о погрешној асоцијацији, показују медијске поруке НВО „Важноје бити Бошњак”, која је окупила један број политичких, верских и културних националних активиста да би, уочи пописа, усмерила правилно изјашњавање сународника: „54 одсто нам је довољно да БиХ буде проглашена националном државом Бошњака”. Портпарол ХДЗ-а је изјавио да је из бошњачких политичких кругова већ чуо тезу да би, „уколико Бошњаци постану апсолутна већина, требало редефинисати односе у БиХ”. Надбискуп врхбосански је истим поводом реаговао: „Нас Хрвате се жели живе покопати!” Познати аналитичар из Бањалуке је прокоментарисао: „Ако се проценти претворе у апсолутне бројеве, Бошњака има 100.000 више него пре рата, па испада да нису ни имали губитке. А водећи демограф у РС је оценио: „Овај попис ће бити крива слика и лоша статистика”.

Како год било, попис становништва у БиХ већ је постао још један повод неспоразума између три народа. Амбиције нарасле бошњачке већине да промени дејтонску ентитетску и кантоналну структуру те децентрализацију надлежности изазваће још већу потребу хрватске мањине да се огради ентитетским границама, а српске да ојача међуентитетску ограду. Иако, према прелиминарним проценама, у њој данас живи пола милиона људи мање него 1992., БиХ све више постаје претесан оквир за све.

Професор универзитета


Коментари8
90cee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Penzioner SA
Као садашњи Сарајлија могу да кажем слиједеће: Из Сарајева су бјежали готово сви који су могли побјећи, и Бошњаци, Хрвати и Срби, с тим да су Срби,између осталог бјежали и услијед притисака или су их добронамјерни познаници или комшије упозорили да су дошли на ред за хапшење (то су били обично они који су остали сами у становима) , уз савјет да бјеже. Знам најмање 5 таквих случајева. Један Србин ми је послије рата причао да га је неки комшија довео до Миљацке да пређе на Грбавицу која је тада била под контролом Војске РС, да би се докопао његовог стана...Ја лично као Србин нисам имао проблема, али знам случајеве гдје је српски стан претресан 18 пута или гдје су паравојне формације улазиле више пута и малтретирале грађане српске националности. Када су заратили Хрвати и Бошњаци и Хрвати су се одједном нашли у незгодном положају, стицао се дојам да су тада Бошњаци били више љути на Хрвате него на Србе, ваљда због претходног савезништва. Не поновило се никоме и никада.
Velimir Sokolović
Konstitutivni narodi u BiH su konstitutivni. Tu nema dileme. Bez obzira na broj svi moraju imati jednake šanse u provođenju politike i zakona. Brojnost naroda ništa ne predstavlja. Niko nikoga ne može majorizirati. Pa to je valjda savršeno jasno. Možda muslimana ima, kako Vi g. Kecmanoviću, kažete više nego prije. Možda? Jer još nemamo zvaničnih rezultata. Ali i da imamo. Pa šta ! Sva tri su ravnopravna i niko nikoga ne može nadglasati. (Laž je hrvata da su oni preglasani). Ima Dom naroda i ništa ne može proći što ne zadovovoljava sve narode. Laž je da su oni preglasani. Ali vratimo se periodu 90-tih. Ako nisi znao gospon Kecmanoviću iz Sarajeva je najviše "pobjeglo" brojno muslimana. Sami htjeli. Srbe su natjerali srbi. Pa i hrvate. Druga je stvar što su u Sarajevo došli iz mnogih krajeva protjerani muslimani, te se možda? danas u Sarajevu nalazi najviše muslimana. Srbi i hrvati nisu protjerani iz Sarajeva, kao ni oni muslimani koji su ranije tu živjeli. Otišli su iz straha od rata.
Бивши Сарајлија
"Главни град БиХ, који је пре рата у проценат одсликавао мултиетничку структуру републике," Цијеним др Кецмановића, али ово је неистина. У Сарајеву је по попису из 1991. било само 6,6 % Хрвата, а 49,2 % Муслимана. Само код Срба је број био приближно као и у цијелој БиХ - 29,8 % у односу на нешто више од 31 %. @Бивша Сарајка Пред рат су колале по Сарајеву приче о наводних 100.000 досељених Албанаца. Не, до демографских промјена је дошло због разлика у природном прираштају, а дијелом и због тога што су Муслимани више долазили у градове БиХ него Срби и Хрвати. Узроци тих разлика су посебна тема.
Bivsa Sarajka
Tek kada se uspostavi jedna jedinstvena datoteka podataka iz svih bivsih republika Jugoslavije, moci ce da se vidi pravo stanje stvari u pogledu rasporeda i broja stanovnistva. Jos uvek ima ljudi koji su upisani vise puta sa vise pasosa i L.K. u raznim drzavama. Mnogi su u inostranstvu vec dobili drzavljanstva (mislim na drzave izvan bivse Juge) i nikad se nece vratiti nazad. Pogotovo njihova deca rodjena u novim zemljama, njih nista ne vuce niti vezuje za bivsu domovinu roditelja. Uoci zadnjeg rata, u Sarajevu, domaci muslimani su se jako zalili da su sve prodavnice i trgovine na Bascarsiji, pokupovali Siptari koji su naglo poceli da se doseljavaju u Sarajevo. Kasnije su cela srpska napustena sela, naseljavana planski izbeglicama sa Kosova. To su 2 izvora povecanog broja Bosnjaka. Srbi su listom napustili Sarajevo, preko 130.000, mada se mnogi jos vode kao da su tamo... Licno mislim da u BiH ne zivi i stalno boravi, vise od 3 miliona ljudi ukupno.
Pera Zdera
Bosnjaci ce u istoriju uci kao narod koji je prevazisao elementarnu matematiku i osnovnu logiku. Poslednji popis stanovnistva u BiH pokazuje da ih nakon "srpskog genocida u ratu 92.-95." ima vise nego pre toga.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља