петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:41

„Гугл” предвиђа крај цензуре на интернету

Аутор: Ј. С.петак, 22.11.2013. у 22:00
Решење за владину шпијунажу је шифровање података (Фото Ројтерс)

Један од челника „Гугла” Ерик Шмит изјавио је недавно да ће цензура на интернету нестати за 10 година, као и да ће се корисници мреже заштити од масовног владиног шпијунирања ако одмах почну да шифрују целокупну онлајн комуникацију.

Изјава дугогодишњег генералног директора компаније веома је одважна ако се зна да Кина и неке друге државе увелико блокирају нежељене садржаје на светској мрежи, што и „Гуглу” задаје главобоље на овим тржиштима. Осим тога, прорицање саветника Лерија Пејџа, оснивача „Гугла”, долази усред раширене праксе америчке Националне безбедносне агенције (НСА) да прати онлајн преписку милиона људи.

„Верујем да имамо реалну шансу да за 10 година уклонимо цензуру”, казао је Шмит студентима Универзитета „Џон Хопкинс”, пренео је Ројтерс.

Највећи светски претраживач фрустриран је понашањем владе у Пекингу која му је дозволила да послује у Кини, али уз строгу цензуру. Тако „Гугл” мора да брише критике на рачун комунистичке партије, као и много других података. То ограничава „Гуглов” бизнис који подразумева слободу постављања информација и сходно интересовању сурфера за сајтове – зараду од огласа. Шмит, који је 10 година водио ову калифорнијску корпорацију и који је и данас један од њена три најважнија човека, важи за светског промотора слободе изражавања на интернету. У своју филозофију почетком 2013. пробао је да убеди и режим у Пјонгјангу, али без успеха пошто Северна Кореја остаје изолована од остатака планете.

„Јасно да нисмо успели. Међутим, пробаћемо поново”, рекао је Шмит.

Он критикује Вашингтон због акције шпијунирања милиона људи на вебу и назива је „потенцијално незаконитом” и „нечувеном”, јер крши основно људско право на преписку и слободу изражавања. Ипак, његова компанија је сарађивала са НСА, то јест уступила јој је тражене податке о корисницима, о томе шта су куцали на претраживачу и са киме су се дописивали путем „џи-мејла”.

То се, како показује документација одбеглог сарадника НСА и узбуњивача Едварда Сноудена, дешавало и од 2001. до 2011, када је Шмит био на челу компаније. Осим тога, „Гугл” је имао и „скандал само за себе” када је његово возило у Немачкој заједно са снимцима градских улица за потребе сервиса „Стрит вју” покупило и шифре и много других личних података са бежичних мрежа станара.

Ипак, Шмит истиче да лек против државне шпијунаже постоји:

„Решење за владину шпијунажу јесте шифровање података.”

Интернет провајдери и компаније попут „Јахуа”, које нуде услугу електронске поште већ шифрују податке својих корисника чиме их штите од хакера индустријске шпијунаже. Сноуденов материјал показао је да је НСА разбила већину ових дигиталних брава.

Ипак, Шмит је охрабрио приватне кориснике и информатичке компаније да наставе да на овај начин штите податке, јер ће то на крају дати резултате. По њему, процес дешифровања тежак је чак и за машинерију каква је америчка шпијунажа због чега је и „Гугл” ојачао своју енкрипцију.

„Ако користите довољно дугачке шифре и ако их стално мењате, испоставиће се да је то (дешифровање) веома тешко за било ког уљеза.”

Шмит оцењује да је заштита података на интернету стална игра између мачке и миша, то јест између владе и корисника, али и да ће у тој трци победити ови други.

Забринут и покретач интернета

Осим Шмита, забринутост је недавно изразио и Тим

Бернерс Ли који је највише допринео открићу интернета. Британски научник је оценио да контрола информација прети да угрози демократију. Бернерс Ли сматра да све већи број људи користи мрежу да открије корупцију и друге скандале што свакако смета владама. Сетимо се да је управо на интернету, то јест на сајту „Викиликс”, и Џулијан Асанж обелоданио дипломатске преписке које су откриле бројне скандале и мутне радње које се одвијају иза затворених врата.

Државе су зато почеле да цензуришу садржај и надгледају приватну и пословну преписку појединаца, што угрожава слободу мишљења, говора и преписке, то јест темеље демократских друштава.


Коментари0
eac0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља