недеља, 27.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:16

Књига о животу Константина Јовановића

Аутор: М. Димитријевићпетак, 22.11.2013. у 22:00
Константин Јовановић

Моје име не паше мом унутрашњем стању. Више би ми одговарала реч инконстант – несталан, написао је о себи Константин Јовановић, један од најугледнијих српских градитеља. Иако је, барем појавом, деловао као строг човек, дистанцираног држања, његова права природа била је другачија – био је приватно веома срдачан, радознао, велики путник, изузетно близак са својом породицом.

О његовом градитељству и архитектонским делима писано је и излагано више пута, али о приватном животу никада. Данијела Ванушић, историчарка уметности, сложила је ту интимну слагалицу у публикацију „Константин А. Јовановић, архитекта великог формата: средњоевропски интелектуалац на прелазу 19. у 20. век”. Дело прати и изложба у Конаку кнегиње Љубице, која је од јуче пред публиком.

Јовановићев животопис ауторка је конструисала на основу детаља из његове приватне преписке и осталих архивских докумената. Избор најрепрезентативнијих писама, бројне породичне фотографије, понеки предмет и акварели које је сам насликао током путовања налазе се на поставци. Захваљујући постојању богатог фонда који се чува у Музеју града Београда, нова истраживања открила су до сада непознате детаље из његовог живота.

– Покушала сам да у својој студији испратим неколико целина, почев од породице, преко образовања, његових путовања, архитектуре и патриотизма који га је одликовао. Иако никада није живео у Београду, мада је у њега често долазио из Беча, савршено је говорио и писао на српском језику, на ћирилици. Али, углавном се дописивао на немачком. Осим превођењем, бавили смо се и дешифровањем његовог рукописа, објашњава Данијела Ванушић и даље открива: 

– Анастас Јовановић, први српски фотограф и двор-управитељ кнеза Михаила, био му је отац и свакако значајна фигура у његовом одрастању. На изложби се налази и његова сабља. О мајци, занимљиво је, нема познатих података. Отац и бака Марија, очева мајка, чинили су Јовановићев најужи породични круг. О томе сведоче сачуване фотографије и породични потрети, међу њима и онај на којем је представљен Јовановић као четворогодишњак, који је израдио Јохан Бес.

Или биста његове полусестре, Катарине Јовановић, чији је аутор Енрико Паци, познат по споменику Кнезу Михаилу на Тргу републике. Живот у окружењу владарске породице, уз осталу тадашњу нашу елиту, али и виђене људе у иностранству, морао је да остави трага. Виђао је у свом дому Владику Његоша, Вука Караџића, кнеза Данила.

Не чуди стога да је након школовања у Бечу и на Политехничкој школи Цириху, израстао у аутентичног интелектуалца. На политехнику је примљен без полагања пријемног испита, чак имамо и његово сведочанство које потврђује приче да је био добар студент. Чини се да је од детињства формиран као личност са извесним друштвеним задатком. 

Тај задатак је и обавио. Рођен у Бечу 1849, а умро у Цириху 1923, где је и сахрањен на гробљу Нордхајм, Јовановић је путовао често – у Италију, затим у бројне аустријске и чешке бање, крстарио је Јадранским морем, обилазио Далмацију... Начин његовог живота сасвим је одговарао егзистенцији високе класе европског грађанства, што се осећа и у његовој архитектури. Поред Београда градио је у Бугарској и Румунији.

Прва зграда јавне намене у нашем главном граду, уједно и последње његово животно дело јесте здање Народне банке у Улици краља Петра, изграђено 1889, за које је чувени Феликс Каниц рекао да би могло да краси сваки велики град. Најзначајнији сегмент његовог професионалног ангажмана чине приватни стамбени објекти за имућне и угледне породице.

Познате су кућа Марка Стојановића, адвоката и вицегувернера Народне банке, у Кнез Михаиловој улици, дом Николе Спасића, познатог задужбинара, на углу Кнез Михаилове и улице Ђорђа Јакшића, али и здање у Змај Јовиној, изграђено на примеру Опенхајм палате у Дрездену, у којем је живео Коста Миленковић. 


Коментари2
bebb4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Маја М.
О мајци има познатих података: на Новом гробљу на гробу пише: Марија (1839-1881), као супруга Анастаса Јовановича. Гроб се види, кад уђете на главни улаз, прва парцела десно, ко год је прошао даље од главног улаза, морао је да види.
Р. Грујић
Браво за Музеј града и за изложбу о Константину Јовиановићу. А добро би било да се његово дело цени и у служби заштите споменика културе. Пре неколико месеци је усвојена "Измена и допуна плана детаљне регулације Косанчићевог венца", а измена се односила на измену валоризације неких објеката, па је тако бивша директорка Републичког завода за заштиту споменика културе написала за кућу у Карађорђевој 7 да је безвредна и може да се сруши, да би се на том месту градила петоспратница. А кућа је била власништво Катарине Јовановић, сестре Константина Јовановића, која је грађена по његовом пројекту. Лепа и очувана, а остаће нам бар фотографије за изложбу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља