субота, 23.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 23.11.2013. у 21:30 Ненад Радичевић

Руски тријумф над ЕУ

Битке око Украјине су у току Другог светског рата биле међу најсуровијим, а само у једној од укупно четири битке за украјински град Харков погинуло је око 300.000 људи. Наизменично освајање Украјине од Совјета и Немаца довело је до тога да је, на пример, баш Харков био чак 70 одсто уништен на крају рата, док је погинуло десетине хиљада његових житеља. Иако ратова у Европи данас више нема, украјински „фронт” је и даље једно од попришта борбе и то безочне геостратешке борбе Запада и Истока.

То је постало више него очигледно у недељи на измаку када су украјинске власти саопштиле да обустављају припреме за потписивање Споразума о придруживању с Европском унијом, који је требало да буде потписан на самиту Источног партнерства ЕУ у Виљнусу наредне недеље. Шест година преговаран споразум који би очврснуо везе Брисела и Кијева је засад пао у воду. Преговори су суспендовани а Украјина је саопштила да се окреће разговорима о побољшању трговинских веза са Русијом, чиме је на известан начин рекла да иде ка уласку у Царинску унију Русије, Белорусије и Казахстана.

Одмах је уследио пљусак међусобних оптужби Русије и ЕУ. Док је руски председник Владимир Путин оптужио чланице ЕУ да су уцењивале и притискале Украјину тиме што су помагале организовање демонстрација у Кијеву против одлуке украјинске владе, европске дипломате су оптужиле Москву да је уцењивала Кијев најавом да ће блокирати извоз украјинских производа у Русију. Таласу оптужби се прикључио и председник Украјине Виктор Јанукович који је рекао да је Европа у много наврата разочарала Украјину, док је украјински премијер Микола Азараов за преокрет Кијева окривио Међународни монетарни фонд и његово пооштравање услова за давање кредита Украјини.

У овом препуцавању ниједна страна није слагала, јер се око утицаја у овој земљи од 46 милиона становника, која је на стратешки важној позицији између Запада и Истока, заиста користе претње, обећања, притисци, уцене и условљавања. И ниједна страну овде није „невина”.

Како сада ствари стоје Русија је засад тријумфовала над ЕУ, којој је у минулих 23 године од распада Совјетског савеза ово први велики пораз на њеном истоку. Садашњом победом око Украјине, Путин је на добром путу да успешно обнови совјетску сферу утицаја, будући да је претходно у Царинску унију увео Белорусију и Казахстан, а на сличном путу су и Јерменија, Киргистан и Таџикистан, док се Молдавија и Грузија још одупиру руским притисцима. Међутим, Украјина је због своје величине и положаја једини џокер у карташкој игри Истока и Запада тако да је она неопходна Путину да би заокружио империју која ће се звати Евроазијска економска унија.

Засад Јануковичев потез могао би да буде судбоносан за простор Украјине као што је 1654. била пресудна одлука козачког вође Богдана Хмељницког који је Пјерејаславским споразумом прихватио да козачка држава створена на територији данашње Украјине буде под заштитом Царске Русије што ју је довело да на крају изгуби своје независност и стопи се у руску империју.

Овај заокрет је, међутим, поприлично условљен и грешкама ЕУ. Чак и у Пољској, у чијој елити углавном не мањка антируског расположења, признају да је ЕУ погрешила што је потписивање споразума условила пуштањем из затвора бивше украјинске премијерке Јулије Тимошенко. ЕУ је тиме само себе поставила у центар сукоба украјинских политичара, а због поноса не може да исправи ову тактичку грешку тако што ће напрасно да одустане од тог услова. Осим тога, ЕУ је овим погазила своје европске вредности и стандарде, јер зна да пуштање Тимошенкове неће напрасно створити у Украјини правни систем који не болује од „селективне правде”.

Овонедељни догађаји са Украјином су показали и да привлачност чланства у ЕУ, као један од најзначајнијих инструмената „меке моћи” Уније, има своје границе, нарочито у тренутку када је и сама ЕУ и својеврсној кризи идентитета. Лидери ЕУ ће морати да схвате да дипломатија „меке моћи” заснована на методу „штапа и шаргарепе” не функционише у ситуацијама у којима као конкурентна има „тврду” економско-финансијску моћ, као што је Русија има у украјинском случају. Европски приступ нарочито не функционише када се у убеђивању економски посрнуле земље превише користи штап (услови ММФ-а, захтев да се пусти Тимошенкова) а премало шаргарепа (брзе економски добити од веза са ЕУ, конкретнија нада у дугорочни просперитет, безвизни режим...)

С друге стране, руске претње и понуде су минулих месеци постале конкретније. Компликовањем царинских процедура успорене су пошиљке украјинске робе у Русију, нарочито оне које потичу из источне Украјине у којој је смештена украјинска тешка индустрија која упошљава стотине хиљада људи и зависи превасходно од руског тржишта. Замрзавање увоза железничких вагона у Русију довело је до тога да је тиме заустављено 80 одсто украјинског извоза, а Украјина је у последња три месеца, због смањеног обима трговине са Русијом, изгубила пет милијарди долара.

То је и те како имало утицаја на одлуку Кијева, будући да економски аналитичари оцењују да је на ивици финансијског колапса, без довољно девизних резерви и страним јавним дугом који је порастао на 77 одсто бруто друштвеног производа. Русима је суштински помогао и ММФ ако је истина тврдња украјинског премијера да је ММФ за исплату кредита од око 10 милијарди долара ове недеље послао нове још оштрије услове Кијеву, који су укључивали пораст цена гаса од 40 одсто, замрзавање плата, велике буџетске резове и смањење енергетских субвенција…

С друге стране, Русија је мудро минулих недеља, преко свог Гаспрома, склопила договор са Украјином да јој да додатно време за отплату безмало милијарду долара дуговања за испоручени гас. Да се Кијев не би полакомио, руски премијер Дмитриј Медведев је саопштио да би Москва могла да захтева да Украјина унапред плаћа за гас који јој Русија испоручује. Поприлично згодна најава на почетку зимске, дакле грејне сезоне.

Русија је дефинитивно победила ЕУ у овој бици. Додуше, украјински лидери су поприлично непредвидљиви. Поједине европске дипломате тврде да ЕУ сада треба само да чека, да више не зове Украјину и да пусти Јануковича да се сам носи са Путиновим притиском. Према тој оцени, Украјинцима се сигурно неће свидети то што они неће бити једнаки партнер Русима тако да неки сматрају да ће се, после неколико година љубави, Украјина на коленима вратити ЕУ. Питање је само да ли ће је руски медвед тек тако пустити из загрљаја.

Коментари40
43367
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavisa -
Postovanje svima , Ljudi kod nas na balkanu moraju shvatiti daje srbija a i citav balkan u jednoj medijskoj blokadi , jer su uglavnom sva media pod kontrolom Zapada i malo toga sta stvarno sustinskog dolazi do naroda . Ovo sto propagira UE toje velika obmana za sve toje samo jedan marketig, to sve tako izgleda lijepo i sjajno toje kao kad postave mamac icekaju da se sto vise zrtava na njega nahvata a poslije ce da zatvore klopku . Ja zivim Na zapadu, ovdje je sve gotovo pri pucanju koliko je sve finansijski prtenapregnuto, a ta obecanja UE su cista laz . Nijedna clanica nije ravnopravna u UE cak ni izmedju Francuske i Nemacke nema ravnopravnosti, a kamoli izmedju nekih malih zemalja one su sasvim unistene . A ako u Beogradu smatraju da ce neko da daje pare samo zato sto sto ce neka drzava uci u UE grdno se varaju.Srbija treba sto pre da se okrene ka istoku i sto pre trazi ulazak u ZND.imace ce sav bes iskaliti na Srbiji kao i dosad
Posteni Posteno
Zamislite jos 4o-tak miliona"bednika" u EU kao da nam balkanezi :Rumuni,Bugari,Grci,Cipriani nisu dovoljni!Oni govore pretezno ruski,dugo su ziveli skupa,ruska flota jos uvek kod njih!Neka oni slobodno druze zelimo njima puno uspeha samo da sto dalje od EU!
сима симић
Да додам: веома добар текст. Заиста сам много научио из њега. Поучан, са историјским освртом који је вешто уткан у предмет теме! Свака част.
začidih se pomalo
Gospodine turgenjevski, jeste li Vi pročitali ovaj članak ili samo ne volite Radičevića? Ova analiza je sasvim dobra i dovoljna produbljena meni prosečno pametnom. Ne čitaju Politiku samo oni sa IQ 170, kao Vi naprimer, već i mi malo tuplji.
turgenjev dostojevski
Politikina velika mana - u skoro svim tkz autorskim tekstovima o inostranstvu sve se svodi na liniju pobedioc - pobedjeni, trijuf - poraz...jednom recju navijacko novinarstvo i naravno navijacka reagovanja u stilu istok-zapad. Vrlo malo poznavanja terena i produbljenijih analiza.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља