среда, 14.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.06.2007. у 19:50 М. Пешић

Папа одобрио служење латинске мисе

Традиционална латинска миса, готово "протерана" на Другом ватиканском концилу (1962–1965), вратила се на велика врата у Римокатоличку цркву. Упркос отпорима у либералном крилу цркве, папа Бенедикт XVI одобрио је служење Мисе светог папе Пија V утврђене на Тридентском сабору 1570. године.

За разлику од "модерног" богослужења уведеног 1970. године,  Тридентска миса се цела служи на латинском језику, изузев неких речи на грчком и хебрејском, и садржи велике периоде тишине како би верници могли да молитвено учествују у светој тајни. За разлику од реформисаног богослужења, свештеник је окренут леђима народу, а јеванђеље се увек чита са десне стране олтара.

Док традиционалисти у Католичкој цркви верују да ће либерализација латинске мисе у црквама широм света ојачати веру међу католицима,  либерални кругови упозоравају да је то корак назад и знак превредновања наслеђа Другог ватиканског сабора. Многи незадовољни оваквом папином одлуком сматрају да паралелно постојање два литургијска обреда може довести само до даљих подела међу верницима.

Увођење латинске мисе забринуло је и јеврејске заједнице. Наиме,

у Миси папе Пија V моли се за обраћење и избављење

Јевреја. Тако свештеник на богослужењу између осталог

изговара: "Молимо такође за Јевреје и да Господ наш Бог скине вео с

њихових срца тако да и они могу признати нашег Господа Исуса

Христа."

На Другом ватиканском концилу одбачена је традиционална

нетрпељивост Католичке цркве према Јеврејима. Црква је тада истакла

јеврејске корене хришћанства и потврдила љубав Бога према Јеврејима.

Како преносе агенције, рабин Дејвид Росен, председник Међународног јеврејског већа за односе с другим религијама, упозорио је како "миса која Јевреје представља као проклете у њиховој вери никако није здрав однос према јудаизму и јеврејском народу".

Језуита Кеит Пеклерс, предавач на римском универзитету Грегоријана, за "Њујорк тајмс" каже: "За 40 година направили смо велики напредак у односима између хришћана и Јевреја. Шта онда значи повратак на мису у којој се молимо обраћењу Јевреја."

Али разлог папиног потписа на документ Motu proprio није распиривање антисемитизма већ покушај да се ултратрадиционалисти поново врате под окриље цркве. То се посебно односи на  братство Светог Пија Х предвођено надбискупом Марселом Лефевром којег је  папа Павле II екскомуницирао 1988. године.

Како пише "Њујорк тајмс", кардинал Дарио Кастрилон Хојос је још у мају на састанку са латиноамеричким бискупима у Бразилу рекао да ће папа одобрити латинску мису како би под црквене скуте поново вратио Лефеврове следбенике којих данас има око милион.

Највеће противљење оживљавању латинске мисе долазило је последњих месеци из Немачке, Француске, Велике Британије и Белгије. Али упркос противљењу, Тридентска миса има много поштовалаца који прелазе велике раздаљине како би дошли у цркву на којој се служи на латинском језику. Тако је прошле недеље на миси  у римској цркви Сан Грегорио деи муратори међу верницима било и тридесетак младих, углавном странаца.

"Када је почела служба осећао сам се чудно, али ја волим латински језик и лакше ми ја да се молим на њему, јер нема много конверзације свештеника са верницима. Осим тога, осећа се двехиљадугодишње присуство цркве", описује свој доживљај на латинској миси Леј Витингтон (27), амерички апсолвент.
Коментари0
3f1a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља