Традиционална латинска миса, готово "протерана" на Другом ватиканском концилу (1962–1965), вратила се на велика врата у Римокатоличку цркву. Упркос отпорима у либералном крилу цркве, папа Бенедикт XVI одобрио је служење Мисе светог папе Пија V утврђене на Тридентском сабору 1570. године.
За разлику од "модерног" богослужења уведеног 1970. године, Тридентска миса се цела служи на латинском језику, изузев неких речи на грчком и хебрејском, и садржи велике периоде тишине како би верници могли да молитвено учествују у светој тајни. За разлику од реформисаног богослужења, свештеник је окренут леђима народу, а јеванђеље се увек чита са десне стране олтара.
Док традиционалисти у Католичкој цркви верују да ће либерализација латинске мисе у црквама широм света ојачати веру међу католицима, либерални кругови упозоравају да је то корак назад и знак превредновања наслеђа Другог ватиканског сабора. Многи незадовољни оваквом папином одлуком сматрају да паралелно постојање два литургијска обреда може довести само до даљих подела међу верницима.
Увођење латинске мисе забринуло је и јеврејске заједнице. Наиме,
у Миси папе Пија V моли се за обраћење и избављење
Јевреја. Тако свештеник на богослужењу између осталог
изговара: "Молимо такође за Јевреје и да Господ наш Бог скине вео с
њихових срца тако да и они могу признати нашег Господа Исуса
Христа."
На Другом ватиканском концилу одбачена је традиционална
нетрпељивост Католичке цркве према Јеврејима. Црква је тада истакла
јеврејске корене хришћанства и потврдила љубав Бога према Јеврејима.
Како преносе агенције, рабин Дејвид Росен, председник Међународног јеврејског већа за односе с другим религијама, упозорио је како "миса која Јевреје представља као проклете у њиховој вери никако није здрав однос према јудаизму и јеврејском народу".
Језуита Кеит Пеклерс, предавач на римском универзитету Грегоријана, за "Њујорк тајмс" каже: "За 40 година направили смо велики напредак у односима између хришћана и Јевреја. Шта онда значи повратак на мису у којој се молимо обраћењу Јевреја."
Али разлог папиног потписа на документ Motu proprio није распиривање антисемитизма већ покушај да се ултратрадиционалисти поново врате под окриље цркве. То се посебно односи на братство Светог Пија Х предвођено надбискупом Марселом Лефевром којег је папа Павле II екскомуницирао 1988. године.
Како пише "Њујорк тајмс", кардинал Дарио Кастрилон Хојос је још у мају на састанку са латиноамеричким бискупима у Бразилу рекао да ће папа одобрити латинску мису како би под црквене скуте поново вратио Лефеврове следбенике којих данас има око милион.
Највеће противљење оживљавању латинске мисе долазило је последњих месеци из Немачке, Француске, Велике Британије и Белгије. Али упркос противљењу, Тридентска миса има много поштовалаца који прелазе велике раздаљине како би дошли у цркву на којој се служи на латинском језику. Тако је прошле недеље на миси у римској цркви Сан Грегорио деи муратори међу верницима било и тридесетак младих, углавном странаца.
"Када је почела служба осећао сам се чудно, али ја волим латински језик и лакше ми ја да се молим на њему, јер нема много конверзације свештеника са верницима. Осим тога, осећа се двехиљадугодишње присуство цркве", описује свој доживљај на латинској миси Леј Витингтон (27), амерички апсолвент.
