четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Зашто болнице не могу да се реше клостридије

Аутор: О. Поповићуторак, 26.11.2013. у 09:31
Ове године пријављено 16 епидемија клостридије: ужичка болница (Фото С. Јовић)

Здравство Србије не може да се реши бактерије клостридије (Clostridium difficile),која постоји у скоро свим нашим клиникама. Међутим, оно што може да се уради јесте да се строгом и детаљном применом противепидемијских мера смањи број оболелих и умрлих од последица ове инфекције, као што је то учињено у развијеним земљама.

Ово је порука инфектолога и гастроентеролога, доцента др Милоша Кораћа са Клинике за инфективне болести Клиничког центра Србије, који важи за једног од највећих стручњака и познаваоца ове бактерије.

Нови случајеви петоро оболелих, од којих је једна осамдесетогодишња пацијенткиња у тешком стању у ужичкој болници, актуелизовали су поново и причу о овој бактерији, али и питања како се коначно са њом изборити. По расположивим подацима из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” до 22. новембра у 16 епидемија пријављена су 103 оболела док је смртност у овим случајевима била 15 одсто.

Др Кораћ подсећа да је клостридија веома отпорна и да нико у свету није успео да је се реши у потпуности, али су успели да смање број оболелих и умрлих. У Шкотској су, на пример, увели изузетно строге мере дезинфекције и знатно смањили број оболелих, али њих ипак и даље има. У Словенији се већ годинама одржава симпозијум где се прича само о клостридији.

Наш саговорник додаје да је у Србији проблем што се заштитних мера у свим здравственим установама не придржавамо довољно. Ово објашњење, међутим, тешко се прихвата када јавност сазна да је неко у болници оперисао кук, а да ја затим „зарадио” бактерију и умро. Као неки стални алиби надлежних доживљава се објашњење да је реч о бактерији која мучи све светске болнице.

– Није реч ни о каквом алибију, та бактерија је постојала и раније, али се променила и постала много отпорнија. Никада неће бити искорењена и то је поента приче. Поменути пацијент на ортопедији није умро од бактерије, него зато што је био непокретан и што је добио дијареју, а погоршало му се опште здравствено стање и раније хроничне болести. То су углавном шлогирани или стари људи – каже наш др Кораћ.

Он истиче да од компликација ове инфекције умиру пацијенти и усред Лондона. Ова бактерија је тренутно водећи изазивач болничких инфекција у целом свету, а не само код нас. На другом месту је такозвана метицилин резистентна стафилокока (МРСА), која је била страх и трепет у болницама.

У почетку појаве ове инфекције 2001. године смртност је, на пример, у Канади била 16 одсто, а у међувремену је опала у целом свету. На Клиници за инфективне болести КЦС-а, где се лече најтежи случајеви из целе Србије, проценат смртности креће се око осам одсто у односу на број лечених пацијената. На Инфективној клиници годишње има око 120 оболелих од клостридије и највећи број буде излечен.

Шта српско здравство мора да предузме да се избори са клостридијом на ефикаснији начин?

– Прво лекари морају да препознају да је реч о обољењу изазваном овом бактеријом, што значи да на њу посумњају код сваког пацијента са учесталим слузастим столицама и повишеном температуром, нарочито код оних болесника који су били оперисани и који су примали антибиотике. Друго, када се болест препозна, треба одмах започети лечење болесника и изоловати га, јер се тиме смањује опасност по друге болеснике. Трећи корак јесте да се у тој здравственој установи спроведу противепидемијске мере: детаљно прање водом и сапуном и дезинфекцијом хлорним препаратима – одговара др Кораћ.

Компликације болести су парализа и перфорација црева. По речима нашег саговорника, пацијенти умиру или од ових компликација или због метаболичког дисбаланса, то јест дехидрираности и онда, као у ланцу, почињу да попуштају органи један за другим. У највећем броју случајева реч је о пацијентима са можданим ударима, тешким хроничним обољењима и старим људима.

Неверицу изазива то што се до сада умирање од ове бактерије није пријављивало, иако је она већ годинама присутна у нашим болницама, али сада се евидентира сваки оболели и умрли пацијент. Нешто слично нам се догодило и са инфекцијама вирусом „западног Нила” који преносе комарци.


Коментари6
a6c11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

drJela Bisic
Stvar je prosta:vise znanja i vise cistoce
aleksandar jovanovich
higijena o. higijena pacijenata 0: 1. ventilacija u operac. salama; 2.zashto su WCi neispravno ventilirani = neventilirani; tu se zaraza direktno prenosi po pacijentima; prljavi; lekari imaju svuda odvojeni wc, koji se zakljuchava; ako je wc za pacijente u redu, a shta che lekarima izdvojen? TEST za Cl.Diff. je jednostavan i jeftin. Ipak - u klinikama se ne testiraju pacijenti sa simptomima ovog zla, ali se bombarduju antibioticima koji utamanjuju sve ostale bakterije, ali ne i ove, chime im se otvara prostor za brzo shirenje. Molim novinare da shvate ove jednostavne chinjenice, pa da onda i insistiraju na njima. Ne moze se o ovoj stvari 1000x pisati na isti neobaveshteni nachin. ETo Shkotska - strozijim elementarnim standardima higijene, problem se drastichno suzbija. Statistika o smrtnosti je sigurno umanjena- za broj pacijenata koji npr. umiru van klinika, npr. kod kuche. Sramota u 3. milenijumu
ivona brkan
ja prosto ne verujem da lekarima ne pada na pamet c.diff kod hospitalizovanog pacijenta sa prolivom +/- temperaturom itd! mislim da je vise rec o lenjosti. jednostavno treba par soba ostaviti uvek prazne za takve slucajeve, oni idu u izolaciju, pri kontaktu sa c.diff pacijentima pridrzava se navlacenju papirnih mantila za jednokratnu upotrebu, rukavice , maska (nekad) i pranje ruku je obavezno kako pre tako i posle ulaska u sobu. ako nema ovih jednostavnih mera onda se samo prenosi infekcija sa jednog na drugog pacijenta a narocito sto kod nas sobe masovno dele 4 pa i vise pacijenata.
lekar doktor
Bolnice ne mogu da se reše Clostridie Diff. zato što je ona normalni stanovnik naših creva i nije patogena u redovnim uslovima. Postaje patogena kada se pretera sa antibioticima. Problem je što doktorima ne pada na pamet da je ovo možda uzrok krvavih proliva te se izgubi dragoceno vreme. Molim novinare da se bar malo informišu pre pisanja teksta iz medicine i širenja panike.
Milan Matić
Postoji ogroman broj rezultata koji pokazuju da koloidno srebro ubija ove bakterije "in vitro". Jedan hirurg je rekao da pre zatvaranja svake rane sipa srebro i nikada nije imao infekcije. Ne treba biti toliko tvrdoglav i odbijati ovakve vrste terapije. Ne može da škodi. Treba samo malo ćitati na internetu šta se sve radi, naprimer, u Rusiji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља