недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Шта Ајнштајн дугује Милеви Марић

Аутор: Александар Апостоловскиуторак, 26.11.2013. у 15:00
Милева и Алберт Ајнштајн

Да је љубав релативна, уклета и интригантна, баш као Теорија релативитета, коју је открио један од највећих умова у историји света Алберт Ајнштајн, показује управо његов мелодрамски и изнад свега, компликовани однос са супругом Милевом.

Да ли је њихов бракоразводни уговор заиста имао клаузулу која је обавезивала Ајнштајна да својој жени препусти новац од Нобелове награде? Да ли је новац који је Милева од бившег мужа добијала до краја живота, исплаћиван на име алиментације, дечјег наследства или њеног научног рада – била су неистражена и мистериозна питања која су деценијама била поприште острашћених нагађања присталица и противника дела Алберта Ајнштајна.

Једна од таквих контроверзи била је да ли је Ајнштајн својој супрузи заиста дао целокупан износ Нобелове награде за физику, коју је добио 1922. године, за рад из 1905. и 1906.

– Дошла сам до непобитних доказа да је Ајнштајн читав износ Нобелове награде морао да препусти Милеви Ајнштајн, након многих перипетија, чија је замршеност до сада врло ефикасно спречавала научнике да распетљају, попишу и саберу све ставке овог породичног трилера – каже магистар историје Анастасија Хајди Ларвол, са Универзитета у Ослу.

Ова историчарка чија је мајка Српкиња, данас ће у Математичком институту САНУ одржати предавање и представити резултате анализе до сада неосветљених љубавних, породичних и пословних односа између Алберта и Милеве Ајнштајн.

Већина писане заоставштине Ајнштајнових била је до 2006. скривена од јавности. Примарни извор историчарке др Радмиле Милентијевић (изашао 2010. године), открива мноштво података из Албертовог архива у Јерусалиму, на основу којих је, заједно са другим подацима, сада могуће реконструисати догађаје после развода Ајнштајнових, од 1919. до 1948. године, када је Милева преминула у Цириху. Значајан број људи у Србији верује да је Алберт Ајнштајн у том браку присвојио доста њених идеја и да је она остала незаслужено у његовој сенци.  

– Њихов љубавни однос био је изразито страствен и еротичан. Милева је радила на математичким доказима свих Ајнштајнових радова до 1911. Ту спадају и његови најпознатији, као и два рада награђена Нобеловом наградом. Закључак моје прве анализе јесте да су се њих двоје договорили да под именом једног научника – Алберта, презентирају научне радове и „добију” добро плаћено професорско место. Разлози за то јесу ти што је Алберт био харизматичан и као Немац, могао је много боље да предаје, а никако није могао да добије место чак ни асистента ниједног универзитета у Европи. Писма казују да је на многа места узалуд слао молбе. Милева није била харизматична и немачки је говорила са српским акцентом, али је одлично подyчавала материју и била врстан математичар. Она због трудноће није дипломирала на време, а пре свега јој је било важно да зараде новац, јер је поново била у другом стању. Лудо је волела Ајнштајна, а њему су математика и доказни процеси била слаба страна коју је надомештавала Милева – напомиње наша саговорница.

Постоје много индикација да су њих двоје заједно, у договору, покупили знање и других научника, као што су Анри Поенкаре, који је заправо отац Теорије релативитета или математичар Хилберт. То је још један разлог зашто Милева никада није објавила свој велики удео у Албертовом раду, иако се он понекада према њој понашао изразито бескрупулозно.

Међутим, иако је према Милеви често био и груб и покварен, он јој се увек враћао и водио је рачуна о њој и после њиховог развода. 

Али, када је добио професорско место у Берлину, 1914. године, срео је своју блиску рођаку Елзу Левентал-Ајнштајн и заљубио се у њу. Тада је напустио Милеву.

– Бракоразводни уговор је склопљен 14. фебруара 1919. године. Алберт је признао прељубу и брак се због тога развео. У тачки 3. бракоразводног уговора, наведено је да Ајнштајн, у случају да добије Нобелову награду, мора да главницу износа од Нобелове награде уплати на рачун Милеве Ајнштајн и да је депонује у Швајцарску банку, чиме тај новац постаје власништво Милеве Ајнштајн. Такође се у уговору наводи да Милева Ајнштајн слободно може располагати каматом, док се за главницу мора договорити са Албертом Ајнштајном. У случају њене преудаје или смрти, 40.000 марака које је Ајнштајн морао да депонује по разводу, враћају се њему, док главница Нобелове награде припада деци – појашњава Анастасија Хајди Ларвол.

После Првог светског рата, Милева је купила две зграде које је преуредила и користила за издавање станова и тако зарађивала новац за породицу и школовање. Све време, она се дописује са Албертом о тим зградама, тако да нема дилеме ни око власништва ни око порекла тих пара.

– Милева је купила те две зграде од новца од Нобелове награде и то недвосмислено показују писма из њихове међусобне и адвокатске кореспонденције – наглашава историчарка. 


Коментари19
eddbe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган Милуновић
Ајншт. главни допринос је утврђивање квант. односа транслација "масе" и "енергије" (проблематични са метафиз. тачке гледишта). Други допринос је урачунавање утицаја "кретања" (проблематично - Зенон, итд.) посматрача на резултате мерења (како исправно прим. Р. Бошковић, сила и интерференција резултата из различитих тачака сведоче о апсолутности појава које се мере, као и Њутново схватање да сила зависи од растојања, па тиме и кретања). Специјална теорија релатив. има за једину ставку да је брзина светлости константна за све посматраче (али је "кретање" светлости нешто друго од "обичног" кретања), остало је Галилеј. Општа т. релатив. је натегнута и пуна неинтуитивних тврдњи "објашњених" мозаиком позајмица од многих математичара и физичара /Мајклсон, Лоренц, Максвел, Хилберт.../, па и филозофа, као Бошковић. Објашњење гравитације путем "чисте геометрије празнине" вероватно потиче од Милеве, као и све остале мат. "метафоре" физ. појава. На путу је да буде напуштена у прилог квант. физике.
@ Tamara Popov
Za vas je pitanje gde su ti dokumenti jer ste izabrali da verujete tom istoricaru da su oni postojali. Koji dokaz vam je on to pruzio da mu verujete? Ako je stvarno video te dokumente onda bi moraio znati i ciji su potpisi na njima. Ako nije rekao ciji su, najverovatnije je da je celu pricu izmislio. Izgleda da su Srbi programirani da veruju u sve istorije u kojima pise ono sto se njima svidja, a da ne veruju u one u kojima Srbi ne zele da prepoznaju sebe. Znanje istine nije Srbima mnogo potrebno.
Tamara Popov
Ne napomenuste da je sovjetski naucnik Abramovic napisao knjigu o Albertu Ajnstajnu i naveo da su na ta dva naucna rada koje je A.Ajnstajn podneo komisiji za potvrdu naucnosti tih radova ,na njima bila 2 bila potpisa,sto bi znacilo Ajnstajna i M.MaricOstale je pitanje ,sta je se desilo sa tim radovima sa potpisima , koje kao takve niko nije vidio osim fizicara Abramovica clana te komisije ,kao i fiizicara Rentgena s kojim je radio i drgih clanova !!
Petar Terzic
Iza svakog uspesnog coveka stoji supruga. Ostaviti Milevu u toj ravni znaci odati joj priznanje kao jednoj od najuspesnijih zena u istoriji naucno-filozofske misli, jer ona je nesumljivo Alberta inspirisala, potsticala, podrzavala i ohrabrivala da istraje na trnovitom putu naucno-filozofskog preporoda. Nije mudro rezonovati da Ajnstajn nije znao matematiku - pokazao se kao genijalni generalizator i hermenauticar do tada vazecih znanja!Ovo potkrepljujemo cinjenicom da je svojim pristupom fascinirao Prusku akademiju nauka i odusevio samog Maksa Planka, jednog od glavnih zasnivaca kvantne teorije.Osim naukom i filozofijom Ajnstajn se bavio i religijom. Poznat je njegov interdisciplinarni zakljucak:" Science without religion is blind, religion without science is cripple!" Ajnstajna je tesko razumeti bez poznavanja integracije nauke, filozofije, religije i umetnosti. Bio je virtuoz na violini, proucavao Sofokla i Dostojevskog, cenio Servantesov Don Kihot. Hvala i nasoj slavnoj odivi !
Ljupco Andreev
Dzabe pissete i raspravljate se. Jedna slika ,hiljada recci. Pogledajte sliku gore. Mnogo intelegentnija izgleda Mileva nego Albert. Naravno, sa ovim komentarom visse volim da se nassalim. Ali ipak ostaje mi dojam da na slici Mileva ostavlja uticaj na intelegentnija nego Albert.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља