субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:33

И „београдски Фијат” кубури са минусом

Аутор: Д. Буквићуторак, 26.11.2013. у 12:30
(Фото Д. Јевремовић)

Изјаве чланова привременог већа града да и Пољопривредна корпорација „Београд” (ПКБ) грца у дуговима од десет милијарди динара, била је за јавност још једно непријатно сазнање. Тим пре што је доскорашњи градоначелник Ђилас ПКБ често и радо истицао као пример добре праксе, називајући га чак и „београдским Фијатом”.

Да ни финансијска слика комбината из Падинске Скеле, није идеална, поменуо је прексиноћ члан Привременог већа Андреја Младеновић, гостујући у ТВ емисији „Тешка реч”.

Челници ове корпорације којом од 2010. управља град Београд тврде да овај дуг нити је нов нити је био скриван. То потврђују и синдикални представници.

Од плаћањадела обавеза, како каже Драгиша Петровић, вршилац дужности генералног директора ПКБ-а, ова корпорација је заштићена, јер је у реструктурирању, а за део дугова ПКБ-а је ушао у репрограм.

– У току су анализе стања и процене које би се мере могле предузети да се стање поправи, јер је због дуга угрожена ликвидност. Зато се обавезе отежано исплаћују, тим пре што је обим производње из разних разлога смањен – наводи Петровић, додајући да су члановима привременог органа Београда предочене информације о стању у ПКБ-у.

Оно што је најважније, производни процес није суштински угрожен. Јесења сетва ратарских култура реализована је на око 5.500 хектара, што је 95 одсто планиране површине. И млеко је „у офанзиви”, па је тако у октобру само на фарми „Падинска Скела” мужа на дневном нивоу била у складу са уобичајеном стопом око 7.000 литара млека по крави годишње. На имању „Дунавац” започета је експериментална производња кромпира у сарадњи са холандским стручњацима на 7,5 хектара, која је донела рекордан принос. До краја октобра извађено је 368 тона кртола, а очекује се још 40 тона. Све количине кромпира, који је коштао 25 динара по килограму, распродате су за седам дана.

За сада је извесно да дуг не угрожава зараде које у просеку износе 46.000 динара. Никола Лазић, председник Независног синдиката ПКБ-а, каже да плате не касне ни дан, а начелно позитивно оцењује газдовање града комбинатом из Падинске Скеле.

– Од марта 2012. први пут су почеле уплате пореза и доприноса на плате сваког месеца. При спровођењу социјалног програма поштован је принцип добровољности, а свима су исплаћене отпремнине – наводи Лазић.

Милисав Ђорђевић, председник Самосталног синдиката ПКБ-а, каже да ПКБ годинама носи бреме дугова, због чега је пре годину дана разматрана могућност да сурчинско газдинство „7. јули”, које припада овој корпорацији, буде продато „Ал Дахри” из Уједињених Арапских Емирата. Према информацији која је усвојена на седници градске скупштине у децембру 2012, део земљишта би истој компанији био дат у закуп. Како „Ал Дахра” још није дошла у Србију, чека се да „на највишем месту” ова опција буде реактивирана.

– У међувремену, на том газдинству се уобичајено ради. Што се запослених тиче, ПКБ би одавно био мртав да га није преузео град – истиче Ђорђевић.

-------------------------------------------------------------------

Структура дуга

- Обавезе по основу јавних прихода – 3,9 милијарди

- Кредити – две милијарде динара

- Државни повериоци – 1,1 милијарда динара

- Обавезе према јавним предузећима – једна милијарда

- Комерцијални повериоци – милијарду динара

- Лизинг за набављену механизацију – 334 милиона динара

- Обавезе према запосленима (јубиларне награде, уплате за синдикате...) – 143 милиона динара

-----------------------------------

2010.

Мај: ПКБ прешао под окриље града Београда. Пре тога, комбинат је подржављен, после чега је готово стопроцентни државни капитал ПКБ-а дат престоници на управљање.

2011.

Новембар: Почело решавање проблема вишка запослених пријављивањем за социјалне програме

2012.

Фебруар: Потписан нови колективни уговор после којег је кренуло редовно повезивање стажа

Децембар: Отворена фарма музних крава вредна десет милиона евра за 2.500 грла са аутоматским измузиштем и купљена механизација у вредности од три милиона евра

-----------------------------------------------------------------

Одвајање прерађивачких целина

Пре него што га је преузео град, ПКБ је две деценије био у кризи. После златних времена социјалистичке Југославије, када је обједињавао десетине фирми које су производни процес покривале „од њиве до трпезе”, од деведесетих година почиње издвајање профитних прерађивачких целина из састава ПКБ-а. „Пекабета”, „Фриком”, „Имлек”, „Имес”, „ПКБ банка”, БИМ „Славија”, „Агроекономик”, „Агроинжењеринг”... данас су приватна предузећа.

--------------------------------------------------------------------------------

ПКБ данас

22.000 хектара ораница

7 газдинстава

30.000 грла стоке

68.000.000 литара годишња производња млека

46.000 динара просечна зарада

2.000 запослених


Коментари2
9b870
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Kozomvuk
Samo da nam nova babica, od 'silne' brige ne okilavi nase dete zvano Pekabe!
Jovanka Voždovčanka
Mada sam žestoki kritičar prethodne bg vlasti, priznajem da je "podizanje iz pepela" PKB, jedan od najboljih poteza u zadnje vreme. Nova vlast, ma koja bila, treba da nastavi tim putem. Neću da kupujem i jedem uvoznu, problematičnu, hranu, hoću da jedem PKB proizvode. Njima više verujem nego svim standardima EU !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља