понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:37

Дете и ограничења

Аутор: Зоран Миливојевићпетак, 29.11.2013. у 22:00
(Илустрација Срђан Печеничић)

Током васпитавања детета, родитељ дефинише нека дететова понашања као пожељна, а нека као непожељна, захтевајући од детета да се понаша у складу са тиме. Такве ситуације су по правилу конфликтне, јер дете које жели да се понаша на свој начин, родитељ тера да се понаша „како треба”. Међутим, ни када дете почне да се понаша „како треба” то још не значи да је дато понашање прихватило и усвојило. Постоји читав низ примера у којима се неко у детињству понашао „како треба”, да би када одрасте потпуно одступио од тог понашања и почео да се понаша на супротан начин.

На пример, кћерка која је као дете на мамино инсистирање уредно поспремала своју собу, када је одрасла и одвојила се од родитеља, престала је да уређује свој стан на згражање своје мајке.

Можемо да се запитамо како је дошло до тога да особа одбаци понашање које јој је у детињству „усађено”. Оно јој никада није било усађено, јер га она никада није прихватила као заиста смислено и корисно. Она у детињству није уређивала простор зато што је сама сматрала да тако треба, већ само зато да би избегла конфликте са мајком. Она зато, иако је редовно поспремала собу, никада није стекла навику поспремања.

Слично је и са оним што дете не сме да ради. Ако је престало да протестује због неког наметнутог ограничења, не значи да се у себи помирило са њиме. Оно себе интимно доживљава као жртву неразумног родитељског захтева и чека да довољно порасте и испуни услов за излазак из „робије”. Код средњовечног мушкарца, на пример, који је зависан од гледања телевизије коју често бесциљно гледа до два сата после поноћи иако рано устаје, откривамо да је његова „траума из детињства” у томе што му родитељи нису дозвољавали да гледа ТВ после девет сати увече. Од када је одрастао он своју „одраслост” и „слободу” доказује самоме себи неограниченим гледањем телевизије.

Због свега тога је важно да током одгоја дете разуме зашто родитељ инсистира на одређеном понашању. Да би то постигао, родитељ мора да разговара са дететом како би му приближио свој начин размишљања и своје вредности. Тако повећава вероватноћу да ће дете усвојити дато ограничење или принуду.

Код кажњавања је исто тако: да би казна постигла своју сврху није довољно казнити дете, већ оно мора да схвати због чега је кажњено и да казну прихвати као праведну. Да би родитељ то постигао треба да разговара са дететом зашто оно не сме да се понаша на дати начин, у чему је штетност тог понашања, како треба уместо тога и слично. Правило је једноставно: деца прихватају и усвајају само она ограничења, принуде и казне које сама доживљавају као смислене и оправдане. Задатак родитеља јесте да им помогну у томе.


Коментари15
a0927
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija M
Mnogi komentarori ovde se ne- ili delimicno slazu, uporedjujuci svoje iskustvo sa onim sto pise u tekstu. To je izvlacenje sopstvenog iskustva iz njihove kompleksne zivotne situacije. Postojii mnogo drugih faktora koji su uticali na konkretno ponasanje pojedinca a za koje nema mesta u jednom tekstu koji se bavi jednom temom. Naravno da nije sve apsolutno i da nam dr.Zoran ne nudi matematicku formulu. Ali da je bolje objasnjavati detetu, i da na taj nacin povecavamo drasticno sanse za bolje sutra je evidentno. Ja sam majka troje dece i Zoranu sam veoma zahvalna na neprocenjivim savetima i podrsci koja nam je dostupna putem interneta.
Ivana Ivanovic
Ništa nije jednostavno. A napisano pravilo nije ni tačno. Mene je majka prinuđivala (bez kažnjavanja već samo upornim pridikovanjem) da uvek pojedem sve iz tanjira i ja i danas uvek počistim tanjir iako smtram da je to besmileno i štetno ali je jače od mene. Takođe, ona je izrazito pedantna i organizovana sasvim meni nasuprot i terala me na redovno pospremanje sobe a ja sada to ne činim jer sam lenja, iako smatram da je i smisleno i korisno. Dakle, iako sam razumela ili nisam da je i zašto je nešto smisleno i korisno, neka ograničenja ili nametanja sam prihvatila a neka ne. Možda bih bila bolja da me tukla :)
mina matic
Kontradiktornost u odnosu na stavove iznesene u ranijim tekstovima ovog autora u kojima se zagovara fizicko kaznjavanje bez mnogo objasnjavanja.
Jelena Kostic
Kao i uvek, gospodin Zoran nam otvara oci. Hvala! O ovome nikada nisam razmisljala.......
Sve ima svoje
P.S. Cao naum mi je bio jako olaksan, jer je otac, ceo zivot ustajao u 5 ujutru , da bi stigao u fabriku do 6 sati, te je vec u pola deset uvece, sedeci u fotelji, njegova glava lagano zabacivala nazad, a oci su mu se sklapale...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља