недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Наша научница међу најбољих 25 истраживача у свету

Аутор: Сандра Гуцијансубота, 30.11.2013. у 12:30
Ксенија Буњак у редакцији „Политике” (Фото Р. Крстинић)

Ксенија Буњак (29) докторанд је на Архитектонском факултету у Београду и једна од 25 најбољих младих научника на свету за ову годину, према одлуци Министарства за образовање и истраживање Републике Немачке. Она је једна од „зелених талената”, истраживача у области одрживог развоја, прва из Србије која је добила ову престижну награду и једна од двоје награђених научника из Европе. Када није на факултету обилази села Србије и смишља како да их претвори у еколошка, а успут разговара са мештанима и саветује им шта да промене у кућама како би што боље искористили енергију или светлост, а што мање платили рачун за струју.

– Драж читавог посла јесте да се помогне људима. Највише волимо да видимо, када се вратимо у неко село, да су нас људи послушали и на пример променили прозоре или намену просторије како би имали више светла или боље грејање – прича Ксенија, која је недавно са колегом Младеном Пешићем почела пројекат „Атлас српских села”.

Ове године је покренула и невладину организацију ЕАТ, са идејом да подигне свет грађана о екологији. Говори шест језика, једно време је живела у Данској док је истраживала за докторат, а 2007. године је еколошки пројектовала у Шпанији, што је одредило њен даљи професионални пут.

– Моја идеја о формирању еколошких села, заправо модел по којем је могуће да се реконструише село у еколошко јесте оно што је пресудило да добијем награду немачког Министарства образовања. Идеја је да са колегама са Електротехничког факултета направимо компјутерски програм који ће моћи да примењују било где у свету – укуцају карактеристике одређеног села, климатске, географске и добију модел по којем може да се уради најбоља архитектонска интервенција – прича Ксенија док седи у нашој редакцији.

Заједно са 24 остала добитника она је провела две недеље у Немачкој, обишли су седам градова и њихове факултете и институте који се баве одрживим развојем. Следеће године моћи ће да одабере где ће да ради праксу три месеца, комплетни трошкови боравка су покривени, а за сада мисли да ће то вероватно бити Технички универзитет у Минхену.

Ксенију смо упознали пре три године у групи младих докторанада који су се обратили „Политици” за помоћ, јер им држава није исплаћивала ионако мале стипендије, упркос чињеници да су у индексима имали највише могуће оцене и да су уместо одласка у иностранство, одабрали да остану у Србији. За стипендије смо тада успели да се изборимо, а питамо је каква је данас ситуација и шта кажу колеге из других земаља – колико се у свету води рачуна о научном подмлатку.

– Ја ћу бити стипендиста нашег Министарства науке док не докторирам, што би требало да буде средином идуће године. Стипендија је редовна, 32.000 динара, сад смо добили и 4.000 динара за материјалне трошкове, што је смањење са 11.000. Тај новац је довољан да купимо књиге и евентуално одемо на неку конференцију у Европи, али не и за живот – објашњава Ксенија.

Две крајности српских села

Ксенија Буњак највише проучава архитектуру села у западном Поморављу. Оно што је закључила јесте постојање две крајности: с једне стране су села која одумиру, а која су еколошка и имају највише потенцијала за еко-туризам, а са друге су села близу градова, која карактерише брза градња, потпуно нееколошка и у којима више ништа не може да се уради, јер су изгубљене особине села, нарочито однос са природом.


Коментари16
8ef9f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

z glisa
Pre svega zelim da cestitam mladoj gospodjici na nagradi ma kakva ona bila i ma ko je osporavao od nas koji ovde dajemo komentare. Na osnovu ovoga sto ovde pise ja slazem se sa Ivanom da ovo sto gospodjica radi nije nauka. ""... обилази села Србије и смишља како да их претвори у еколошка, а успут саветује им шта да промене у кућама како би што боље искористили енергију или светлост, а што мање платили рачун за струју...""". PA ovaj savet cete dobiti od svakog majstora u Holandiji a i obican covek to zna ako nema dupla stakla, ili nema vece prozore da ce imati manje svetlosti i da ce placati vise struje. Ono sto gospodjica radi je humano i to ne treba podcenivati.
Danijela izEU
@Ivana Savic: Gospodjo, postoji mnostvo sela, a ne prigradksih naselja, koja izgledaju ocajno. Nisu samo sumadisjka sela u Srbiji, vec ima raznovrsnih sela u Vojvodini, juznoj Srbiji itd. Niko ne kaze da je ekoloska svest nasih seljaka niska, vec da uvek mogu nesto novo I korisno da nauce I primene neka nova ili drugacija, a korisna iskustva, jer prakse se menjaju, ne zivimo u pecinskom dobu. Arhitektura I sve ostale oblasti se razvijaju I unose neke novine I ne treba ih odbacivati, vec kombinovati sa starim znanjima da bi se poboljsao zivot ljudi u selima, kao I zivotna sredina. Sela nisu mikroceline, same za sebe, vec ih treba posmatrati u sirem I sveobuhvatnijem kontekstu.
Ivana Savic
Gospodjo iz EU, Ne znam cemu ovolika larma oko misljenja jedne jedine osobe. Nisam jedina koja je komentarisala tekst u slicnom kontekstu, ali sam ocigledno jedina rekla nesto sto je tacno i argumentovano. Molim Politiku da mi omoguci da odgovorim na ovo i da zavrsim diskusiju na ovu temu. Dakle: Posto duzi niz godina radim u oblasti ruralnog razvoja, smatram da sam veoma kompetentna da se izjasnim povodom ove teme. To sto se nalazi blizu gradova i zagadjeno je- jesu prigradska naselja, a ne sela. Ne mislim da je ekoloska svest na niskom nivou u ovoj zemlji. Kuce u selima su uglavnom lepe, ne nakaradne kakvim ih predstavljate. Tradicionalana gradnja na 4 vode (cetvorostrani krov) jeste biser evropske arhitekture i cela Sumadija ima takve kuce. Ne poznajem ovu devojku, ali mislim da ne treba kritiku na njenu temu da dozivljavate kao napad na nju licno. Seljaci iz Sumadije bi ismejali osobu koja bi dosla da im prica o energetskoj efikasnosti jer PRAKSA je majka svih teorijskih znanja!
Danijela izEU
@Ivana Savic: Kako god da citate tekst, niste ga u potpunusti procitali, a ni razumeli. Nisu sva sela ista, ona koja se nalaze blizu gradova nisu ekoloska, I ako su sela, nedostaje im pre svega cistoca, zagadjena su, a I kuce izgledaju ocajno I estetksi I funkcionalno, jer su nakaradno gradjene. Sto se tice sela koja su izolovana od gradova, koja su cista I lepa, uvek moze nesto novo da se nauci, kao na primer o osvetljenosti, orijentaciji prozora, poboljsavanju toplote, koriscenju kisnice za kupanje I neke druge potrebe ukoliko postoji nedostatak vode, itditd.
Ivana Savic
Tekst citam bukvalno, to jeste tacno, mada ne znam kako drugacije se cita, tesko da se novinarski tekst moze tumaciti u metaforicnom smislu. Izvinjavam se ako sam bilo koga uvredila, namera mi je bila da izrazim svoje neslaganje sa "ekoloskom edukacijom" seljaka jer, realno, mi Beogradjani, nemamo u celoj glavi ono sto seljaci imaju u malom prstu kada je ekoloska svest u pitanju. Takodje, danas se termin "naucnik" cesto koristi za svakog doktoranta, sto nije tacno jer dr ili buduci dr ne znaci naucnik...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља