уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 01.12.2013. у 15:00 Бошко Јакшић

Варварска природа расизма

Суочени с налетом расизма, антисемитизма, неофашизма и бујања крајње деснице, Европљани са зазором ослушкују ехо таламбаса зле прошлости, очекујући храбрије суочавање са сопственом историјом и сећањима како би се изградило истински слободно друштво.

Србија, склона да са Запада прво увози најгоре, не заостаје, показује начин на који су ове недеље дочекани азиланти у Обреновцу. Можемо колико год да причамо да немамо за себе, па зашто бисмо плаћали за тамо неке, можемо да страхујемо да ће нам странац одузети радно место кога нема, али бисмо морали да се сетимо прича о традицији гостопримства.

То што је сиромашни српски сељак ономад нудио све што има на трпезу путнику намернику – да је био црнац или жути исто би било – само је потврда да Срби данас уништавају једну своју лепу традицију. Нема ту више солидарности, емпатије. Нема ничега.

Блокирати пут несрећним азилантима, онемогућити им да добију храну, спалити куће у којима је требало да буду смештени, претвара се у чисту хомофобију. А пошто се ради о обојенима, у расизам.

„Некада се и зверима допушта да направе склониште близу људских насеобина, а ми смо данас сведоци најружнијег лица ксенофобије, и поражавајуће је да премијер мора да иде да их моли да буду људи”, лепо каже Драгољуб Мићуновић.

Неко други ће ми рећи да је то због кризе. Да са 700.000 незапослених и 300.000 на народним кухињама и не можемо да бринемо о тамо неким странцима. Није тачно. Суочимо се са чињеницама.

Док су нас милосрдно бомбардовали, чекали смо као жедан кишу сваку реч утехе. Помно смо бележили сваки скуп од 23 особе који је нама давао подршку када смо је прижељкивали.

Али, када је 2003. Америка напала Ирак, по свету су одржаване масовне манифестације протеста, у Лондону је било милион људи, а у Београду, који је био бомбардован само четири године раније, није било скоро никога.

Обамрли смо. Баш нас је било брига. Какву утеху сада треба да представља то што и Европа постаје расистичка, без солидарности. Мени никакву.

Поредак приоритета, онакав какав је данас, морао би да буде измењен, како на нивоу Уније, тако и свих држава, без обзира на то да ли су чланице или не. Одлуке које се тичу финансијских, економских или институционалних проблема морале би да буду постављене у контекст пројекта цивилизације заснованог на миру, демократији, једнакости и праву на различитост идентитета појединаца.

Звучи фразеолошки, знам, али не могу да не подсетим на те вредности у временима када се неосетно навикавамо на расизам који се размахао Европом. Све се олако толерише као успон крајње деснице која вешто комбинује легално и илегално. И на томе се завршава.

Центар ЕУ за праћење расизма и ксенофобије наводи да само Британија и Финска имају активан и свеобухватан систем за прикупљање података о насилним расистичким инцидентима. У извештају се наводи и да су око осам милиона европских Рома и даље главна мета дискриминације, те да су у порасту вербални и физички напади на муслимане.

Гета Рома по Словачкој, Румунији, Чешкој, Бугарској, Србији. Њихово протеривање из Француске и убиство у Мађарској.

Русијом вршљају банде неонациста и крајње деснице које желе да протерају имигранте с Кавказа. Мађарска је под десничарском влашћу отишла толико далеко да британски „Њу стејтсмен” у априлу у наслову текста пише: Мађарска више није демократија.

Пробој исламофобије. Убиства Турака по Немачкој. Убиство младог Ирачанина у центру Атине. Масакр на острву Утоја у Норвешкој иза кога стоји скандинавски „аријевац” заплашен доласком муслимана.

Годишње демонстрације СС-а у Летонији. Смрт либералног репера кога је убила крајње десничарска грчка Нова зора.

Расистички напади на обојене министре. У Француској су, пред налетом десничарског Националног фронта, тамнопуту министарку правде Кристијан Таубиру назвали „ружном мајмуницом”. Француска се данас доживљава као земља тешко притиснута расизмом. Одбацује страно, различито, као претњу свом аутентичном друштву.

Ништа мање непријатна није италијанска Лига севера када говори о министарки за интеграције Ћећилији Кјенге, пореклом из Конга. Што да не. Бивши премијер Силвио Берлускони правио је неумесне шале о „осунчаном Обами”.

Напади на имигранте на југу Шпаније, у Андалузији. Расизам је, као базни инстинкт, лако прихватљив у временима кризе: наћи дежурне кривце. Некада су, у временима Фердинанда и Изабеле, у Шпанији то били Јевреји. Данас су муслимани.

„Go Home” – „Иди кући”, постао је мото демонизације и дехуманизације имиграната по Британији, која, истини за вољу, комбинује водоинсталатере из Пољске и возаче аутобуса из Пакистана.

Фудбалски терени широм Европе постали су позорнице за испољавање мржње. Увреде, банане, па још увреда. Речи и ружни гестови.

Европа је већ довољно засићена инцидентима мржње. Све је, све чешће, зачињено растућим антисемитизмом, Европски Јевреји још живе у страху, потврђено је недавним истраживањем поводом 75 година Кристалне ноћи, почетка нацистичких погрома који ће се завршити геноцидом шест милиона Јевреја.

Чак три четвртине испитаних Јевреја у осам европских држава у којима живи 90 одсто Јевреја, саопштило је да осећа да у последњих пет година расте антисемитизам. После деценија мирног живљења, беже из Шведске.

Повремено се, готово инцидентно, враћамо на ову тематику. По правилу, радије ако повод даје неко други. Посветићемо много простора хрватском фудбалеру који прозива „За дом спремни”.

Ни издалека нећемо дати одговарајући простор покличима „Нож, жица, Сребрница” или „Нож, жица, Сјеница”.

Ми овде волимо да затварамо очи пред непријатним феноменима. Држимо се, рецимо, флоскуле да су Срби међу реткима у Европи помагали Јевреје током Другог светског рата, а радије бисмо да заборавимо на „Уредбу о Јеврејима и Циганима” коју је донела Недићева влада, придружујући се Хитлеровом пројекту „чишћења” Европе. Тако пропуштамо да видимо растуће инциденте антисемитизма.

Слично је и с Ромима. Били смо сви згрожени када су 1997. усред Београда разуздани скинхедси свирепо убили 13-годишњег Рома Душка Јовановића. Потом смо му дали улицу, неспремни да помније пратимо дискриминацију Рома, физичке нападе на припаднике ове мањине и антиромизам присутан у штампи, електронским медијима или на друштвеним мрежама.

Расизам је овде, у мери у којој постоји, а постоји, новији феномен. У време док је почињао да буде акутан на Западу, ми смо се дружили с несврстанима.

Оно што брине можда и није квантитет, већ однос према разним инцидентима расне природе. Нико се не процесуира, не кажњава. Друштво незаинтересовано посматра, а управо је друштво дужно да заштити слабије заштићене.

Да новим генерацијама објасни историју расизма и антисемитизма, да стално подсећа на Холокауст. Да саопшти да мржња не постоји само у временима кризе, већ да је увек око нас, спремна да заскочи. У супротном, демократија тоне у варварство.

Расизам и било који други облик мржње јесте отров који се лако шири опасним недостатком блокатора и брзо инфицира све сумњичаве према свему што није његово.

Државе, да би биле слободне, не смеју да допусте да им вредносни систем кроје банде хомофоба, расиста, антисемита, неонациста, хулигана, лажних навијача који мржњу према свему и свачему крију под капуљачама.

Коментари17
5fb7a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Споро мислећи
Nenad B. - Е ако сте му рекли. Баш сте добро рекли. Оно, јес да немам појма шта то што сте рекли значи, али ако! Валда неко разуме. Добро сте му рекли. Иако не разумем баш најбоље, посебно ме одушевљавају речи "постмодернистичка агонија" или агенда, баш се и не сећам најбоље, па реч "манускриптима", е види се да сте добро потковани. Ето, чак нам се и коментари подударају у стручности, иако ја немам намеру да се такмичим са вашим високо научним стилом. Ја, рецимо, мислим споро и једноставно. Не залазим у то да ли се ја слажем са Г. Јакшићем или не. Није то толико ни важно, али Г. Јакшић има неки континуитет и не мења баш олако мишљење, ако га уопште мења. Кажем, не морам да се сложим са садржајем, али тај човек држи стабилно своје мишљење и зато га и ценим и пратим. А за оне који се отворено не слажу, па читајте његове текстове уназад. Можда пронађете још неко значење.
ProPolitikin Hrvat
Jos jedna u nizu relativizacija i razvodnjavanja aktualne kampanje ''za dom spremni'' i ''ne cirilici'' u jednoj od clanica eU.
Tako, neka
znaju da znamo , ko su, i sta se krije u njihovim glavama.
Nenad B.
Radikalna marksisticka postmodernisticka agenda koja je instrument hegelovskih marksista, ideologija sa korenom u Marksovim manuskriptima iz 1844, najgori je i najcrnji uvozni artikal iz Nemacke, koji je dobrano okupirao um gospodina Jaksica.
sale peric
Gospodine Jaksicu, lepo zborite, ali koliko iskreno? Ne secam se da ste se Vi protivili bombardovanju Iraka, Libije, Avganistana kada je to bilo aktuelno... Da li ste ikad obisli azilante, romsku decu, donirali neki dinar? Da li se secate logora sa Palestincima - Sabre i Satile, bilo je to mnogo godina pre Srebrenice...Da li ste ikada uzeli u zastitu Srbe kada su ih po celom svetu pluvali poput Medlin Olbrajt... ili je to mozda demokratija... P.S. svidja mi se Vasa nova kovanica: antiromizam.. da valjda antisemitizam ne bude usamljen...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља