среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Повратак популарним мелодијама

Аутор: Бранка Радовићнедеља, 01.12.2013. у 22:00
(Фото Д. Ћирков)

Да ли је ово био рецепт за пуну Коларчеву салу и овације одушевљене публике? Програм који је састављен од популарних, веома слушљивих и препознатљивих тема из најпознатијих дела оперско-балетског и пијанистичког репертоара, онога који публика воли да слуша. Али, и музичари да свирају. Ангажованији него обично, оркестар РТС се хомогенизовао, нарочито у заједничким и форте узмасима, дајући себи одушка и исказујући радост музицирања. Диригент Станко Јовановић водио је оркестар на начин шоумена, са великим гестикулацијама, плесним покретима, „бацајући се” међу музичаре, делећи осмехе, и на крају додајући један „бис”.

Програм је започео увертиром из опере „Набуко” Ђузепа Вердија, која садржи најпознатије нумере из једне од најомиљенијих опера међу београдским љубитељима опере. То је истовремено био и „омаж” Вердију који се у овој години обележавао на много начина, у различитим приликама и на, такорећи, свим нашим сценама по више пута.

 Иако се кренуло сасвим популистички, у наставку програма пијанисткиња Маја Рајковић извела је Рапсодију на Паганинијеву тему Сергеја Рахмањинова, довољно популарну и омиљену, али и веома захтевну и за пијанисту и за оркестар. Рахмањинов је Мајин композитор, она је одавно уронила у његову поетику не дозвољавајући да је занесе лепота широких мелодија и виртуозност клавирског парта без премца. Изводећи и крупну и ситну технику, фугата и слојевите полифоне преплете свих врста, унутар клавира, као и у дијалогу са оркестром, остала је своја: озбиљна, посвећена, издижући свој пијанизам на највиши уметнички ниво, не предајући се популарности појединих „филмских” тема, али не остајући дистанцирана. Уз врхунски пијанизам, овога пута су добар укус, стилска интерпретација и сарадња са оркестром били њен предзнак. Као и осећање да је Рахмањинов „њен” композитор, а публика сачињена од њених многобројних обожавалаца и поштовалаца упућивала јој је повике „браво” (нису то били само њени студенти!). Како је сугерисала лични став, тако је и оркестар прихватио изазов, не намећући се и изводећи све солистичке инструменталне наступе са великом пажњом.

У другом делу програма, још један „омаж”, овога пута великом немачком композитору Рихарду Вагнеру, неупоредиво мање присутном на нашим концертима од Вердија. Изабрана Зигфрид идила, ни много тешка ни много дугачка, али ни нарочито ефектна, није мотивисала на дубље понирање и истраживање звучних нијанси, некако се „провукла” , како би Велика балетска музика из опере „Фауст” Шарла Гуноа представљала врхунац целе концертне вечери. Довољно констрастне, игре су се низале у све захукталијим темпима до бриозног краја, који је изазвао одушевљење публике. Ни површнијих комада ни ефектнијег завршетка концерта! Популарност, пре свега, вратила је публику у дворану Коларчеве задужбине. 


Коментари5
4be75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neu Perlach
@Јоахим Кац | 02/12/2013 23:22 Многи од њих поред тога што су били велики музички умови,били су и шоумени и егзибиционисти (Бернштајн,Светланов,Мазел,Клајбер...) -------------- Svetlanova sam uzivo gledao valjda negde pocetkom osamdesetih godina - nikakav Temperament nije iskazao. Mozda je bio i bolestan, ko to sad zna. Bernstajn je bio shoumen, ali to njegovom kalibru i pristoji. Nije svaki dirigent istovremeno i slavni kompozitor. Rihard Straus je bio veliki kompozitor, ali je dirigovao kao stari pisar...Klajber je bio patetican kao i Lorin Mazel. Tio je sigurno bio razlog sto Berlinska filharmonije nakon smrti Karajana nije uzela Mazela za glavnog dirigenta vec Klaudia Abada. To je Mazela zestoko pogodilo! Ja od dirigenta ne ocekujem da bude bolji od Dzeri Luisa ili Mister Bina, vec da ozbiljnu muziku ozbiljno tretira. Neki dirigenti su toliko groteskni da se cudim kako orkestar ne eksplodira od smeha!d
Јоахим Кац
Tривијално и неозбиљно је што помињете диригенте о којима ништа не знате. Многи од њих поред тога што су били велики музички умови,били су и шоумени и егзибиционисти (Бернштајн,Светланов,Мазел,Клајбер...) што је доводило оркестре до што бољих и пластичнијих интерпретација. Уосталом диригенти нису ту да би их гледали, већ да би слушали њихове интрепетације... Још једна чињеница иде у прилог овоме је то што поменути домаћи диригент има на том истом западу завидну каријеру о којој на жалост ништа не знате и многа међународна признања за свој рад. То је све документовано и можете питати нас музичаре који радимо са њим већ 20 година!!! Упамтите све је дозвољено када су у питању велике и добре интерпретације...
Neu Perlach
Диригент Станко Јовановић водио је оркестар на начин шоумена, са великим гестикулацијама, плесним покретима, „бацајући се” међу музичаре, делећи осмехе, и на крају додајући један „бис”. ----------- Imao sam cast i zadovoljstvo da u Minhenu u toku vise decenija uzivo gledam i slusam velike dirigente XX veka: Karajana, Bernstajna, Celibidakea, Mutija, Svetlanova, Georga Soltija, Askenazija, Esenbaha, Lorina Mazela, Seidzi Osavu, Daniela Barenboema, Kolina Dejvisa, Klaudia Abada, Karla Rihtera... Za dirigenta nije karakteristicno da tokom dirigovanja "deli osmehe i baca se medju muzicara" - to ama bas nikada nisam video, a publika velikih Zapadnih kulturnih centara bi brzo bojkotovala takvog dirigenta!!! To je vec neozbiljnost i trivijalnost!
Joahim Kac
Веома изненађујући коментар Површни комади за балетску музику Гуноа. Такав коментар не би требало да изађе из пера еминентног критичара!!! Госпођо Радовић упитајте саме музичаре колико су то једноставне и ПОВРШНЕ композиције,па ће те се силно изненадити када будете чули нешто сасвим супротно. У сваком случају присуствовали смо великом музичком догађају и радости музицирања које нам је по хиљадити пут приредио оркестар РТС и маестро Јовановић коме припада једно од првих диригентских места у овом граду. Ово је мишљење не само нас музичара већ и публике! Када говорите да је оркестар реаговао на замисли солисте,морате рећи ДИРИГЕНТ. Оркестар не свира сам већ њиме и музички и технички управља диригент,тако да оркестар спроводи његове замисли и не свира самоиницијативно! Још једна чудна констатација!!!
Neu Perlach
Изабрана Зигфрид идила, ни много тешка ни много дугачка, али ни нарочито ефектна, није мотивисала на дубље понирање и истраживање звучних нијанси, некако се „провукла”............ Gospodjo Radovic, "Zigfridova idila" je veoma teska jer zahteva izuzetnu koncentraciju dirigenta i orkestra. Ako u tom muzickom delu izuzetno otegnutog tempa bilo ko od muzicara napravi gresku - to oseti i onaj koji pojma nema o klasicnoj muzici. A u gromoglasnim muzickim delima koja se izvode alegro forte i fortisimo moze da se provuce pokoja packa bez da to publika uopste registruje. Zigfridova idila mozda ne pali beogradsku publiku koliko bi to bio slucaj u Nemackoj - pogotovo u Bajrojtu. Ali, i dirigent i orkestar mogu sa ovim delom da zestoko padnu na nos ako citavo izvodjenje nije "100% pod konac"!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Музика

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља