уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:19

Поезија Милоша Црњанског

Аутор: З. Р.понедељак, 02.12.2013. у 22:00
Милош Црњански (1918)

Јубилеј какав је 120 година од рођења Милоша Црњанског, речено је на конференцији за новинаре на Филолошком факултету у Београду, представља добар повод за нова систематска преиспитивања и расветљења његовог, већ одавно класичног дела модерне српске књижевности. О међународном научном скупу: „Милош Црњански: Поезија и коментари”, који је посвећен искључиво поезији великог српског лиричара (одржава се од 4. до 6. децембра), у Београду и Новом Саду, у оквиру пројекта „Смена поетичких парадигми у српској књижевности двадесетог века: национални и европски контекст”, говорили су Александра Вранеш, декан Филолошког факултета, уредници скупа: Јован Делић, руководилац пројекта, и Драган Хамовић. Скуп организују Институт за књижевност и уметност, београдски Филолошки факултет и Матица српска из Новог Сада.

За скуп и будући зборник, истакао је Јован Делић, радове је пријавило педесетак истраживача из Србије, Црне Горе, Хрватске, Републике Српске, као и слависти са научних установа из Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Немачке, Италије, Француске, Украјине и Пољске. Зборник радова: „Милош Црњански: Поезија и коментари” требало би да се појави током наредне године, као треће колективно дело о књижевном делу Милоша Црњанског у полувековној историји Института за књижевност и уметност.

Премда је Црњански остварен у различитим жанровима, чије је границе, као авангардист, непрестано померао, нагласио је Драган Хамовић, поезија је област у којој је најпре стекао име и статус књижевног превратника. „Лирика Итаке”(1919) била је међу првим оглашењима нове песничке генерације, изашле из страхота Првог светског рата. Текстови „Објашњење Суматре” (1920) и „За слободни стих” (1922), незаобилазни су за разумевање књижевно-историјског контекста у којем је Црњански био један од главних актера. У светлу нових сазнања о поезији авангарде, потребно је вишестрано проучити ову најбурнију и најдалекосежнију смену опште поетичке парадигме у српској књижевности. Неизбежно је изнова управити истраживања на питање односа према претходној епохи „златног доба српског песништва”, према експлицитно-поетичким исказима самог Црњанског и истакнутих савременика „модернистичког” таласа, као и према ширем контексту европског авангардизма.

Црњански је, после „Лирике Итаке”, додао је Хамовић, тежиште свога писања пренео на прозу, прожету препознатљивим и непоновљивим лирским чиниоцем, али су његова потоња спорадична лирска остварења, по правилу, имала статус књижевног догађаја, а значила су и померања у развојном путу његове лирске поетике, у смеру поставангардних одлика. Поеме „Стражилово” (1921) и „Сербиа” (1925), као и круг песама у периодици објављених двадесетих година, представљају посебну интерпретативну мету, прелазну фазу између дубинског радикализма „Лирике Итаке” и позне лирске синтезе коју оличава поема „Ламент над Београдом” (1956).

Научни скуп се отвара у среду, на Филолошком факултету, у четвртак се расправа наставља у Институту за књижевност и уметност, а у петак је завршни део скупа у Матици Српској, у Новом Саду.


Коментари4
af110
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радован СССС
boris kojic | 03/12/2013 19:59 Није исто, није. Војводина никад неће бити држава, као ни БиХ. А пошто се овде пише о Црњанском, предлажем ти да га пажљиво читаш, све пише...
Zoran Kojic
Borise, O kavoj ti Bosni i Hercegovini govoris, za Srbe ta kvazi drzava (citaj vjestacka tvorevina) ne postoji. Mi imamo Republiku Srpsku, to je nasa drzava.
boris kojic
Čitam vaše novine, ali nije u redu da se u tekstu gdje se samo nabrajaju države, ne pominje država Bosna i Hercegovina, nego republika Srpska. I u Srbiji bi se ljutili kada bi neko nabrojao SAD, Njemačka, Austrija i Vojvodina. Zar ne. Pozdrav
Valsimot Valsimot
Svi, koji pisu o Crnjanskom, da se ne kocopere, trebalo bi da znaju strofu iz NJegovog '"Strazilova" - NJegovog epitafa: "Lutam, jos uvek, sa sapatom strasnim i otresam clanke, smehom pokrivene, ali polako, tragom svojim slutim, tisina ce stici, kad ovo sve svene i mene, i mene."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Ризница

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља