четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 07.12.2013. у 09:39 Зоран Миливојевић

Унутрашњи конфликт

(Илустрација Срђан Печеничић)

Представа о људима коју изграђујемо у детињству јесте сувише једноставна зато што тада наше сазнајне способности још нису сасвим развијене. На пример, деца гледају на људе као да су личности тих људи увек једна недељива целина. За дете су други људи увек или добри или лоши. За мало дете је откриће када схвати да ствари нису увек онакве какве изгледају, да постоје „вукови у јагњећој кожи“, односно да се људи који нису добри могу претварати да су добри.

Када одрастемо почињемо да схватамо да прича о добру и злу није тако једноставна и да и добри људи могу радити лоше ствари, као што и лоши људи могу радити добре. Поступак исте особе може из једног угла изгледати као добар, а из другог угла као лош. Исто тако откривамо да људи некада нису целина, нису „из једног комада” већ да доживљавају и показују унутрашњу раздвојеност коју зовемо унутрашњи конфликт.

Конфликт је ситуација у којој две стране које имају различите жеље или интересе покушавају да утичу на ону другу страну да уради оно што желе. Иако се ова дефиниција односи на конфликте који се појављују између две или више особа, она се може применити и на конфликте који се појављују у једној особи. Некада унутрашњи конфликт можемо представити као сукоб два дела једне личности, од којих сваки жели да управља целином и да покрене личност у оном правцу у којем тај део жели да иде. Некада то личи на неку врсту сукоба две подличности: моје „лењо Ја“ и моје „вредно Ја“ имају унутрашњи дијалог у којем се натежу око почетка извршења неке обавезе.

Способност препознавања унутрашњег конфликта код себе и других јесте ствар емоционалне писмености и социјалне интелигенције. Особа у унутрашњем конфликту не лаже, јер су обе њене супротне и међусобно искључујуће жеље истините – стварни израз неког дела ње. Неспособност да се одлучи и превазиђе конфликт, првенствено је њој мучно стање, али и онима којих се тиче. На пример, неко се пет година забавља са другом особом и никако да се одлучи да ли је она довољно добра за озбиљну везу.

Унутрашњи конфликти су уобичајени и представљају нормални део живота. Није добро када се тичу нечега што је особи веома важно и када трају сувише дуго. Наша психа и наша личност теже унутрашњем складу и конзистентности. Због тога сваки унутрашњи конфликт јесте нека врста проблема који треба разрешити. Ако особа довољно дуго не може да се „договори сама са собом” путем самопреиспитивања, вођењем дневника или разговарајући са блиским људима, хроничан унутрашњи конфликт јесте довољан разлог да се разговара са неким стручним. Када се одлука донесе, конфликт се закључи, а раст и развој личности наставља својим током. 

Коментари6
c0327
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Gaga
Sto se tice nacina resavanja unutrasnjih konflikta, svako moze da ih resi, pre ili kasnije, a to zavisi od stepena zrelosti, kao i spremnosti da se suoci sa posledicama resenja konflikta.
neka peka
Jung kaze da unutrasnju tenziju treba izdrzati (nije nimalo lako) i da ce iz toga da samo resenje nastane. (kad se aktivira transcedentna funkcija) Samo treba istrpeti. Ne znam, tako pise.
Није болест
Унутрашњи конфликти се увек изнова јављају, то је део процеса јер нисмо роботи. То није болест ако не парализују особу или наносе штете другима.
Slobodanka Vukosavic
Postovani, a sta ako i uz pomoc strucnjaka, terapije, medikamenata, druge, trece vrste psihoterapije etc. , ne mozete da resite konflikt? i dalje imate pitanje i nemate odgovor. Sta onda? Ne radi se o psihozi, makar ne prema klasicnim psihijatrijskim deifnicijama, radi se o teskom obliku depresije ili vec neceg slicnog, i odgovora nema. A samoubistvo nije resenje. sta onda?
Marko Vukotić
Moj koncept tog konflikta je u sledećem: Čovekov um ima tendenciju vezivanja. Te veze mogu biti funkcionalne ili disfunkcionalne. Funkcionalne veze su uslovljene ljubavlju i dolaze iz nadsvesnog dela - Duše. To smo Mi zapravo, a sve ostale veze koje su uslovljene drugim osećanjima koja nisu ljubav su disfunkcionalne i destruktivne veze. Dešava se u čoveku često da postoje istovremeno obe veze, I tada dolazi do konflikta u čoveku. Metaforički rečeno postoji čoveku i svetlo i tama, i dobro i zlo. Ukoliko uspemo da prepoznamo uzroke konflikta onda redovno pobeđuje svetlost, Dobro I Ljubav ukoliko ne uspemo da se "prosvetlimo" onda u nama pobeđuje podsvesno odnosno Tama, Zlo i negativna osećanja (Mržnja, Strah, Ljubomora, Sržba, Bes, Ljutnja, Pohota-Koristoljublje, Zavist, Zloba, Osvetoljublje). Pozitivna i negativna energija

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља