среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:48

Дуг зауставио осликавање цркве у Рипњу

Аутор: Мaрија Бракочевићнедеља, 08.12.2013. у 10:33
Милан Лукић, протојереј-ставрофор и старешина храма (Фото Р. Крстинић)

Црква свете Тројице у Рипњу ће наредну, 120. годину постојања дочекати у освеженом руху, са новим бакарним кровом, дотераном  фасадом, пространим паркингом и црквеном салом, али без довршеног фрескописа у самом храму.

Разлог – мањак новца и неизмирени вишегодишњи дугови према Патријаршији. Осликавање је почело пре пет година али је, открива Милан Лукић, протојереј-ставрофор и старешина свете Тројице, недавно стопирано због 20.000 евра, колико црква дугује епархији.

– Осликавање је прекинуто, јер немамо више новца. Пре извесног времена од Патријаршије смо добили позајмицу за радове у цркви, али нисмо успели да је вратимо, па је донета одлука да не можемо да добијемо благослов за наставак фрескописања. Речено нам је да док кредит не будемо измирили у целости, од даљег живописања храма нема ништа. На зидовима су остале неосликане фигуре појединих светаца, али студенти Академије за уметност и конзервацију СПЦ које смо ангажовали нису, нажалост, имали одобрење да их доврше – објашњава старешина храма.

Црква свете Тројице споменик је културе који од 2010. године ужива статус културног добра. Њена посебност је дрвени иконостас настао пре чак 190 година. Драгоцене престоне иконе су дело непознатог уметника из 1824. године, али дашчану преграду иконостаса красе и остале иконе, углавном из 1830. и 1831. Квалитетом и лепотом издвајају се иконе Христа и Богородице.

– Дрвени иконостас са две вредне престоне иконе никада до сада није рестауриран. Има и оних које су заштићене слојем конзерваторског папира на појединим местима, да не би даље пуцале и пропадале. Све више се појављују и пукотине између икона на иконостасу. На појединим местима се чак помаља и скрама. Стручњаци завода за заштиту споменика културе редовно прате стање, али за сада изгледа немају новца да ваљано заштите древни иконостас – објашњава протојереј-ставрофор Лукић и с поносом додаје да храм чува и мноштво црквених књига које потичу из 18. века.

Посебност је и јеванђеље опточено са 18 килограма сребра које датира око 1700. године.
Овај православни храм подно Авале налази се у центру Рипња, одмах поред Основне школе „Вук Караџић”, са којом дели двориште. Ограда између ова два објекта је прилично оштећена, на појединим деловима и сасвим уништена, па је општина Вождовац обећала да ће финансирати њену обнову.

– Обећали јесу, али радови никако да почну. Локалне власти су својевремено дале реч и да ће решити хронични проблем с грејањем. Нема га ни у цркви ни у новој црквеној сали која је довољно пространа да у њој организујемо скупове и манифестације. У току зиме је потпуно неупотребљива, јер је у њој ледено. Обећали су да ће спровести грејање из оближње школе која се загрева на нафту, али добре вести и даље не стижу – каже старешина цркве.

Велико спремање храма у срцу Рипња почело је пре десетак година. До тада је ова богомоља била препуштена сама себи и прилозима верника. Влага је натапала темеље верског објекта у Ерчанској улици, кровна конструкција била је прилично оштећена, па је кров често прокишњавао, са сводова цркве високе петнаестак метара отпадао је малтер, фасада није више пленила својом лепотом...

– Капиларна влага деценијама је нагризала темеље, па је проблем морао да буде што пре решен. Претња је био и кров који је прокишњава као и свод у унутрашњости цркве који је претио да се обруши. Зато су још 2005. године почели радови у унутрашњости цркве која је поново омалтерисана. Тада није било фресака, па смо могли да прионемо на посао. У току обнове са крова  је скинут стари „бибер” цреп и замењен новим бакарним. Уградили смо и нове електро инсталације, па на крају дотерали и фасаду – набраја протојереј-ставрофор, подсећајући да је Министарство културе у време док је на његовом челу био Драган Којадиновић издвојило 700.000 динара за санацију крова и влаге.

Да Црква свете Тројице заблиста у новом руху помогла је општина Вождовац са око 100.000 динара које је наменила не само за улепшавање фасаде већ и за уређење паркинга. Средства су увећана и донацијама и прилозима грађана, а „ветар у леђа” рипањској цркви дала је Патријаршија одобравањем позајмице за све радове.

Задужбина кнеза Милоша

На месту данашње цркве посвећене светој Тројици, која је грађена од 1892. до 1894. године, налазила се црква брвнара подигнута 1820. године. Место на којем је саграђена у вези је са значајним историјским догађајем – са тог места је вожд Карађорђе 1804. године покренуо војску командујући операцијом ослобођења Београда од Турака.

Овај верски објекат подигнут је као задужбина кнеза Милоша. То сазнајемо из  сачуване преписке  мештанина Живка Михаиловића и кнеза Милоша из 1820. године, у коме он извештава кнеза о току радова на подизању цркве и тражи даље инструкције. Најдрагоценије податке о овој првобитној цркви пружа Јоаким Вујић у свом „Путешествију по Сербији”, где се налази опис рипањске цркве из 1827. године:

„Село Рипањ. У овом селу јест једна мала от дрва, нова, начињена церква. Храм церкве јест Вознесеније Христово, а основатељ ове церкве јест Јего Књажеско Сијатељство Г. Милош, који је сопственим трошком дао водрузити.”

Потребна и палионица свећа изван храма

Будуће фреске у Цркви свете Тројице биће поштеђене чађи која настаје приликом сагоревања свећа у храму.

– Паљење свећа за сада се обавља напољу, испред храма, што и није најбоље решење. Потребна нам је палионица свећа, а када ћемо је направити, не можемо да кажемо, јер нам и за то треба новац – истиче Лукић.

Манастир у засеоку Дробњаци

У рипањском засеоку Дробњаци до следећег лета биће подигнут манастир посвећен светој Богородици Тројеручици. Темељи су већ постављени, открива свештеник Милан Лукић, док се освећење храма очекује половином наредне године. Како сазнајемо, пре извесног времена један добротвор је за градњу храма у овом рипањском засеоку поклонио 80.000 евра.


Коментари0
33d0d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља