понедељак, 20.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:56

Темељи џамије на стратишту Срба

Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 08.12.2013. у 15:00
Говедарница – место где се некада налазио парохијски дом (Фото Епархија бихаћко-петровачка)

У Босанској Крупи, у насељу Говедарница, која је пре ратних дејстава, од 1991. до 1995. године, већински била настањена српским православним становништвом, налазе се остаци парохијског дома у коме се до 1995. налазила и капела, као једино богослужбено место у Босанској Крупи.

– На том имању 1941. усташе су убиле око 50 Срба, а њихова тела бачена су у бунар и кречану. Испред парохијског дома, на посебном стубу, све до 1998. постојала је спомен-плоча са именима убијених Срба – каже епископ бихаћко-петровачки Атанасије Ракита, упозоравајући да су градске власти општине Босанска Крупа дозволиле да, и поред званичног неслагања Српке православне цркве, Исламска верска заједница у Босанској Крупи постави камен темељац за изградњу џамије на парцели која се налази уз саму девастирану парохијску кућу. Будућа џамија биће удаљена свега неколико метара од стратишта Срба.

Епископ Атанасије, који је устоличен у епископа бихаћко-петровачког почетком августа ове године, упозорава да су му се градске власти Босанске Крупе обраћале неколико пута са препоруком да се он усагласи са градњом џамије на месту где су у Другом светском рату убијани Срби.

– Али, ја то не могу да учиним, иако се и даље врши притисак да се тамо изгради џамија. Већ је подигнут темељ. Није ми јасна таква намера, јер се може остваривати свој жељени циљ и без наношења штете другоме. Јер, велика је Босанска Крупа, има још места за подизање џамије – наглашава Атанасије, упозоравајући на још једно: у Босанској Крупи је пре последњег рата живео велики број Срба.

Сада тамо има свега десетак српских породица, а 2003. године, било их је скоро стотину. Али, тврди епископ, перспектива живота је таква, обесмишљена, да људи нису могли да остану.

Епископ подсећа како су на простору епархије која махом покрива територију Босанске Крајине, Срби дубоко утемељили своје биће, о чему сведоче бројни православни храмови или њихови остаци, као и спомен-обележја настрадалих Срба.

– Интересантно је да на подручју Дрвара и Бихаћа има храмова који су били пред завршетком 1940. или 1941, али је рат омео њихов завршетак. Има храмова који су порушени 1995. у последњем рату. Већина таквих храмова је обновљена. Зашто помињем храмове? Зато што они најбоље сведоче о присуству Срба на том простору. Сада имамо око 150 храмова који су, како се каже, у функцији. Мене и даље растужује то што је велики број спомен-обележја пострадалих Срба уклоњен 1995. године или нешто касније – напомиње епископ.

Али, њега растужује још више то што у Бихаћу „живи свега око 100 српских душа”.

– У општини Ливно има свега око 250 српских душа. Мој свештеник који у Босанском Петровцу „има” 150 домова у својој парохији, прича ми како четрдесетак кућа имају по једног члана, деду или бабу. Долази свештеник с времена на време и каже ми – Затворио сам још један дом. Питам га – Како си затворио? Он каже – Сахранио сам и опевао последњег члана. То говори какав је састав становништва у епархији. Вратили су се стари, у жељи да закључак своме животу дају тамо, где је био увод у њихов живот. Младих има јако мало. У Босанском Петровцу Срба и муслимана има, отприлике пола-пола. У основној школи, међутим, од 450 ђака, 107 су православни Срби – напомиње Атанасије Ракита.

Он, међутим, верује у проналажење договора и сагласности. Његова давнашња жеља је да се наше вере и нације разелектришу од тих набоја, неслагања и тензија.

– То не иде лако, али је могуће. Имао сам више сусрета са римокатоличким свештеницима и имамима. У Сарајеву сам недавно био на пријему, као војни епископ СПЦ при Министарству одбране Босне и Херцеговине. Ти разговори и сусрети потврђују моју наду да је могуће створити бољу заједничку будућност – напомиње епископ бихаћко-петровачки.

Када говори о својој епархији која заузима велики географски простор и градове попут Кладуше, Бихаћа, Босанске Крупе, Дрвара, Босанског Грахова, Босанског Петровца, Кључа, Шипова или Ливна, он не заборавља да истакне како је то једна од најсиромашнијих епархија СПЦ. Али, и једна од најлепших.

Према његовим речима, ти простори су право божје уметничко дело.

– Лепшег простора нисам видео од Босанског Петровца ка Бихаћу. Свакоме бих препоручио да посети тај простор и да се напоји лепотом. Зато позивам Србију да обрати пажњу на Србе босанске крајине. Моја епархија се излила силом прилика на друге просторе, на друге континенте. Велики број тих Срба се јако добро снашао у политици, у култури, у економији – напомиње епископ, позивајући те људе да покрену привреду у свом завичају и створе услове деци и њиховим родитељима да се тамо врате, да тамо одрастају и да тамо стварају.

Он посебно наглашава сарадњу са председником Републике Српске Милорадом Додиком, који помаже у доградњи епархијског центра. Такође помиње министра правде Србије Николу Селаковића, који га је два пута посетио у епархији, показујући да званични Београд није заборавио сиромашне и прелепе пределе.

Одбија ме хладноћа из Титове пећине

На наше питање да ли је обишао Титову пећину у Дрвару, епископ Атанасије је, уз смешак, одговорио:

– Пролазио сам поред ње, али нисам ушао. Хладноћа ме одбија!


Коментари7
5a32a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kole kole
obrnite jedno prasence i resen problem :)
Mali zmijanjac
Daće bog da srbi ne prodaju svoja imanja u bihaćko petrovačkoj eparhiji. Obnavljaju se crkve i grade se manastiri na starim temeljima. Život se polako vraća. Doćiće ljudi na svoju zemlju, koje ima dovoljno za sve. Ne može niko da nam uzme što je naše. Tudje nećemo. Na tim prostorima se živjelo, stradalo, dizalo se iz pepela i opet će se dizati. Neka vladika svojim molitvama i molbama privuce sto vise ljudi da se vrate u rajske predele eparhije.
zoxi zoxi
Pre dolaska otomanske imperije na Balkanu nije bilo ni jedne jedine dzamije! Sve te dzamije je gradila otomanska imperija silom i prinudom.Niko od naroda na Balkanu nije trazio da se dzamije grade,podizu,nego kao sto rekoh turci su ih silom gradili,a ne voljom hriscanskog Balkana,osim poturica naravno! Kako su dosle tako moraju i da odu !
zoxi zoxi
krajisnik ale@ RS je nastala kao zelja srpskog naroda da ne zeli bise da zivi u lazima i u laznom bratstvu i jedinstvu sa ostalim narodima!I na to imaju legitimno pravo!Na isti nacin kako hrvati i slovenci zele etnicki ciste svoje drzave,sto su i ostvarili, tako na to isto ima pravo i srpski narod!Ili mozda po tebi nema?Cak sta vise,srpski narod je jedini imao drzavu,za razliku od ostalih okolnih naroda!I upravo zahvaljujuci srpskom narodu ovi ostali su i dobili drzave!Pod turcima i germanima nikada ih ne bi dobili!
boki ilic
isto pitanje se moze postaviti zasto je i Bosna nastala.tu je nekad vizantija bila...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља