субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.12.2013. у 12:30 Јована Рабреновић

Јавна предузећа амбис јавних финансија

Банатски двор: највреднији енергетски објекат „Србијагаса”

Јавна предузећа из године у годину праве све веће губитке, а на том путу без повратака за собом „вуку” и јавне финансије. Зашто? Па зато што државна каса мора да гарантује за кредите које она узимају како би како-тако нормално пословала, а и она и влада су свесни да то није извесно. Цех ће, како изгледа, опет платити грађани као порески обвезници, чак и они који никада нису трошили гас.

Управо та покрића главни су разлог повеликог буџетског дефицита од 4,6 одсто бруто домаћег производа које је Министарство финансија пројектовало за наредну годину, а који Фискални савет оцењује да ће бити и већи. Већи од пет одсто БДП-а.

Овај контролор јавних финансија наводи да ће лоше управљање јавним предузећима и проблеми у банкарском сектору догодине коштати 560 милиона евра и створиће најмање 630 милиона евра додатних обавеза које ће се плаћати од 2015. године. Тих 560 милиона евра држава ће потрошити на враћање постојећих обавеза „Србијагаса”, бившег „Јата”, „Галенике”, „Железница Србије”, „Железаре Смедерево”, а вероватно и за неке интервенције у банкарском сектору.

Додатних 630 милиона евра заправо су нове државне гаранције које ће се у 2014. издати мање-више за иста предузећа, али и Агенцију за осигурање депозита, јер је она своја средства потрошила на интервенције у банкама. Пошто ова предузећане могу из свог пословања да враћају те кредите – када прва рата дође на наплату2015. године држава ће преузети њихово враћање, што ће онда наново повећавати дефицит.

„Србијагас”, на пример, банкама дугује преко 800 милиона евра. НИС-у 224 милиона евра. У 2014. ће се додатно задужити за 200 милиона евра. Све то мора да плати држава. Вишегодишње неуспешно пословање овог предузећа ће се и у наредним годинама превалити на пореске обвезнике. Отплата његових дугова у 2014. и наредним годинама ће коштати државу преко 150 милиона евра годишње – а то чак и не обухвата нове дугове које ће ова компанија извесно направити у 2014. години.

– Укупне годишње уштеде од увођења солидарног пореза износе око 100 милиона евра што значи да умањење зарада у читавом јавном сектору у 2014. години неће бити довољно да покрије трошкове које ће држава у 2014. имати само за једно јавно предузеће – кажу у Фискалном савету и додају да је без решавања проблема неуспешних банака са државним власништвом, „Србијагаса”, али и других неуспешних државних предузећа – фискална консолидација немогућа.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета не види спремност владајуће гарнитуре да се овим проблемом позабави на озбиљан начин.

– Јавна предузећа је још 1992. године оформио Слободан Милошевић с идејом да му буду полуге за управљање земљом и до данас су та предузећа остала последња линија одбране свих влада. Она служе партијским интересима, јер се преко ниских цена робе и услуга чува лажни социјални мир, а политичари морају да се боре за гласаче. Сем тога, где би друго могли да запосле партијску машинерију. Јавна предузећа су и извор финансирања партија, иако се тешко може доказати да победник неког тендера не задржава сву зараду за себе – каже Савић.

По његовим речима, решење за јавна предузећа је на око једноставно – да се њихов власник понаша онако како би се понашао њихов потенцијални приватни власник. То би значило да цена њихових производа и услуга више не може да буде социјална, већ економска. Тиме престаје потреба за субвенцијама. Економска цена би погодила многе људе, али се то решава социјалном политиком. Овако се преко ниске цене електричне енергије субвенционишу сви – и који имају и који немају да плате.

– Можда је и најтеже и немогуће да се из јавних предузећа протера партијско управљање. Таква предузећа постоје и у Француској, али се тамо менаџмент бира професионално и полаже рачуне да ли је извршио постављене циљеве. Овде се постављају послушници да извршавају директиве – каже Савић додајући да је једно од решења да се јавна предузећа докапитализују кроз приватна улагања и да се онда профит дели према улагањима и власништву.

----------------------------------------------------------------

Јат и његови дугови

Преузимање дугова „Јата” државу би у 2014. могло да кошта готово колико и „Србијагас”, али би ови трошкови највећим делом били једнократни. Држава је, по изјавама званичника, преузела око 190 милиона евра дуга „Јата”. Од тога су преко 60 милиона евра кредитне обавезе узете уз гаранцију државе слично као за „Србијагас”. За сервисирање ових дугова држава ће плаћати око 14 милиона евра годишње у наредних пет година. Преостали износ дуговања „Јата”, која преузима држава, јесу неплаћене обавезе те компаније према НИС-у, Аеродрому, „Јат техници”… Стога ће укупна државна издвајања по основу измиривања дуговања „Јата” у 2014. години зависити и од тога какав договор држава постигне са повериоцима. Међутим, трошкови преузимања дуга „Јата”решили би се највећим делом у 2014. години, па би се у наредним годинама свели на око 15 милиона евра годишње до враћања последње рате гарантованих кредита 2018.Осим „Србијагаса” и „Јата”, држава мора да регулише гарантоване обавезе „Железница Србије” и „Галенике”.

Коментари20
14cae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Inženjer Bivši
...каже Савић додајући да је једно од решења да се јавна предузећа докапитализују кроз приватна улагања и да се онда профит дели према улагањима и власништву. Teoretski, sve je u redu. Međitim, niko da se dotakne pitanja kako će javno preduzeće, recimo Srbijagas, napraviti profit. Valjda je svakome jasno da se to ne može dogoditi sve dok prodajna cena gasa ne postane viša od nabavne. Sve druge, naravno neophodne, mere (reorganizacija, smanjenje plata, otpuštanje radnika, kontrola javnih nabavki...) mogu samo pomoći smanjenju razlika nabavne i prodajne cene. A naši rukovodipci uporno pričaju samo o ovim merema. Cena gasa ostaje niska, čuva se koliko-toliko socijalni mir, a političari produžavaju svoju vladavini. Sve u svemu, narod se stalno uljuljkava u uverenju da postoje rešenja i bez povećanja cena, Prodavanje magle!
Miro Koch
Divljac netreba hraniti postose vremeno navikne izubi instik da lovi a kada vise nema postane opasna ili ugine.
Vojislav Djapa
Tako je sa javnim kućama!!!
Mija Kovacevic
Vesa D komentar : Nisu ga vodli slepci nego su ga opljackali kako bi ih tajkuni pokupovali (tako su ubili dve muve jednim udarcem : tajkunizacijom narod je poceo da mrzi privatni sektor misleci da su tajkuni privatnici sto ustvari nije istina.Pare su opet kod "drugova" ostale jer su pravi vlasnici tajkunizovanih firmi ustvari " drugovi " koji su sve to organizovali .Niko nije hteo od tih drugova da prihvati realni ceski model privatizacije gde se 1/3 firme daje radnicima, 1/3 na trziste i 1/3 drzavi za penzioni fond .
Aleksandar Mihailovic
Nasa velika zabluda i samoobmana je da su JP cuvari socijalnog mira i da su zbog toga u dubiozi. Druga dubioza i nase autoopsenarenje da stranke na vlasti imaju poslednju liniju odbrane svojih fotelja u JP preko kojih cuvaju socijalni NE/mir. Kakav socijalni mir u uslovima da milijarde "gubitaka"idu po najvise na teret samih gradjana, ne i"zabrinutih"rijaliti poslanika i njihovih stranaka kao najprofitabilnijih preduzeca.Upsss,dodjosmo i do"kvake"i grma u kom lezi"plen"prepariran za cerupanje,drzavne jasle.Zbog cega se stranke bore i do jutarnjih sati za fotelje u JP i UO,ako su ona izvor problema?One se ubise da ih se docepaju. Socijalni mir i opravdanja za gubitke su samo paravani,maske i kulise za enormne pljacke i zaposljavanja.Foteljasi imaju i po 8-22 posla i sva placanja za iste dostizu i do 38.000e mesecno,od cega bar 30.000 ide strankama,a preko raznih "humanitarnih"donacija i reketa.Iz JP na svaki dinar realnog manjka jos 7 je ukradeno,a sve je pokriveno i"reformama"sudstva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља