субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:28

Моја трупа мора увек да изненади

Аутор: Биљана Лијескићсреда, 11.12.2013. у 22:00
Градимир Панков

Градимир Панков, у свету признати балетски уметник и директор Великог канадског балета из Монтреала, добитник је награде „Вип позива” за 2014. годину.

Ово признање, које већ четврти пут додељује Београдски фестивал игре и „Vip mobile” домаћим   плесним ствараоцима који живе и раде у иностранству, Панкову ће бити уручено 11. априла  на 11. Београдском фестивалу игре.

Тада ће се публици представити његов Велики канадски балет из Монтреала, у Центру „Сава”, са целовечерњим комадом „Минус један”, славног кореографа Охада Нахарина.

Градимир Панков је наступао на великим сценама некадашње Југославије. Након успешне играчке каријере у Немачкој, где је остварио запажене роле у балетима „Ромео и Јулија”, „Пулчинела”, „Петрушка”, „Поподне једног фауна” и другим радио је као педагог и уметнички директор угледних компанија, међу којима се издвајају шведски Кулберг и фински Краљевски балет.

Велики канадски балет на сцени

Пријатељства са кореографима Јиржијем Килијаном и Матсом Еком су умногоме одредила његову каријеру. Доласком у Велики канадски балет, пре 14 година, он остаје веран креативном и савременом моделу уметничке дирекције. Иако је превалио седамдесету годину и даље је активан.

Посвећен је спектру плесних форми, а његова компанија доноси на сцену врхунску игру светских кореографа.

Како сте доживели вест да ће вама припасти награда „Вип позива”?

То ми много значи, јер никада нисам изгубио везу са простором одакле сам дошао, иако живим у иностранству годинама. Имам обичај да кажем, са саркастичним хумором, да сам Југословен са канадским и америчким пасошем! Али, чак иако сам канадски и амерички држављанин, остајем Југословен у срцу и никада нећу заборавити своју матичну земљу.
 
Данас сте на челу Великог канадског балета из Монтреала, чујемо да сте спровели револуционарне потезе?

Никада нисам мислио да је оно што радим револуционарно. То су биле речи „Њујорк тајмса”. Прагматичан сам, доброг духа, имам посебан осећај за лепо и веома позитиван карактер. Америчке компаније нису виделе дела европских кореографа из моје генерације и млађих. Другачије је то што сам на америчко и канадско тло донео велике кореографије, не само европских, већ и азијских, америчких и канадских кореографа. Креирао сам врло јединствен репертоар за Велики канадски балет. То нас је подигло на други, нови ниво у смислу међународног реномеа.
 
У вашој биографији акценат је стављен на сарадњу са  чувеним кореографима Килијаном и Еком. У ком смислу су за вас били значајни, чему су вас научили?

Морам да додам Охада Нахарина на листу чувених кореографа, поред Ека и Килијана. Као директор, имао сам циљ да представим њихове радове јер, наравно, они су познати. Осим тога, они су моји добри пријатељи. Већину њих познајем више од 30 година! Они се  веома разликују међусобно – сваки има посебан стил и приступ. Али оно што им је заједничко јесте изванредан осећај музикалности у њиховим делима. Килијана могу лако да упоредим са Моцартом.
 
Учествовали сте у раду великих балетских ансамбала. Који су данас нови стилови балетске уметности у свету?

Већ годинама ми је јасно да се плесне компаније не могу више концентрисати само на један стил. У овом времену брзе циркулације информација тешко је држати само једну праву линију, без обзира на то да ли је она класична, неокласична или савремена. Чувени Маријински балет, Бољшој, Краљевски балет и Балет Париске опере, сви они имају савремене комаде у свом репертоару, иако су то класичне компаније. Ми не можемо зауставити жељу да имамо другачије изазове пред собом и да преузимамо ризик. Традиција није довољно добар изговор за једну уметничку институцију, да постави ограничења и да се не креће у различитим правцима.
 
За вас кажу да дубоко разумете уметнике. Шта обично захтевате од њих, од ансамбла и кореографа?

У играчу, осим талента, тражим самодисциплину и професионалност, који представљају начин да се таленат премаши. Препознајем праву звезду према начину на који неко игра, а не према његовом ставу „звезде” и лошем понашању. У компанији ценим хомогеност у групи, са препознатљивом индивидуалном личношћу. Код  кореографа тражим оригиналност. Желим да имају свој концепт, сврху и јасну визију о томе шта желе да кажу својим комадом. Такође желим да мотивишу играче. Настојим да се моја трупа издвоји и изненади публику, сваки пут.


Коментари0
e9575
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља