недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:56

Исушивање мочваре

Аутор: Невен Цветићанинпетак, 13.12.2013. у 15:00

У претходних четврт века, са кризама, ратовима, распарчавањемтериторије и акумулацијом свих облика друштвених девијација, политика се у Србији претворила у мочвару. Није ни да је у комунизму све било идеално, али је тек са пропашћу комунистичког поретка и уласком у период турбулентне транзиције политичка мочвара почела да напредује, а здрави сегменти друштва да одлазе – ко у емиграцију, ко у дефанзиву. Од краја осамдесетих година у нашем и околним друштвима имамо појаву праве политичке поплаве која је у слаповима плавила сектор по сектор друштвене (инфра)структуре, да би коначно већина сектора, од економије, преко просвете, све до здравства и културе, остала да гњеца у влажном мочварном стању.

Терен је постао толико клизав да не само да није био добар за грађане који готово и да се не сећају времена које није било обележено неком врстом кризе, већ је терен постао посебно клизав за политичку елиту, као и за друге квазиелите. Варају се они који сматрају да су у претходних четврт века кризе једини профитирали политичари, тајкуни и покоја певаљка. Многи политичари су зглајзнули с власти, неки су скончалипревременом смрћу, а многи наставилида живеу страху шта доноси дан, шта доноси ноћ, c обзиром на честу навику у нашем политичком животу да свака нова власт најпре добро прочешља оне који су јој претходили.

Није боље било ни тајкунима код којих су се периодично смењивали периоди вртоглавог раста акција, с периодима страха да их неко не приупита како су за тако кратак рок набилдовали толики капитал који поред свега није било лако ни сачувати од оних који су хтели, што „легално”, што подземним путем, да их „опорезују”.

Коначно, није било добро ни певаљкама, од којих многаи данас црну вуну преде.

Дакле, у претходних четврт века успели смо да створимо систем који није био добар ни за кога и у коме се нико није осећао сигуран. Нека врста живог блата у које су пропадали и највећи мајстори владања и највештији техничари власти, и највећи накупци сирових (транзиционих) кожа и најхрабрији гутачи (и пуцачи) ватре.

Грешка многих политичара у претходних четврт века, поготово оних реформске оријентације, била је што су покушали да сеју пре него што су се прихватили задатка да исуше мочвару коју су затекли, па се „зрно” реформи није могло примити на таквој јаловој земљи. Што је још горе, власт им се, због свега тога, веома често враћала као бумеранг, јер се не може корачати по мочвари са семеном у руци, а да се не пропадне у мочварно тло. Једноставно говорећи, на мочварном земљишту реформе морају да буду темељне, јер се површне реформе као бумеранг враћају ономе ко их је иницирао. Још једноставније и потпуно народски говорећи, редослед реформских корака треба да буде; под један – исушивање мочварног тла и прављење земље на којој ће нешто моћи да никне, под два – сађење у такву плодну земљу зрна здравих реформи, и под три – неговање и заливање зрна, при чему треба са пуно стрпљивости чекати да плод коначно никне. Тако је урадио Денг Сијаопинг у Кини након Маоа, тако је урадио Аденауер у Немачкој након Другог светског рата, тако је урадио Де Гол у Француској стварајући Пету републику, и, коначно, тако су урадили сви реформисти од формата, који су били успешни. Нико од њих није био просто нека божанска и свемогућа личност, иако им се не може оспорити лични таленат и храброст, већ је иза свакога од њих стајала структура сарадника који су били способни, школовани и образовани и, што је најважније, непотрошени бауљањем по мочварном тлу у чије су се исушивање запустили.

Напослетку, уколико актуелна политичка елита Србије, како она на власти, тако и она у опозицији, жели да не буде само успешна већ и запамћена као она генерација која је зауставила пропадање друштва и државе, мора да се најпре запусти у тежак посао исушивања мочваре која је створена у претходних четврт века. То конкретно значи „скрининг” друштвено-државних структура по дубини и раздвајање жита од кукоља (тај „скрининг” треба да урадимо и због процеса придруживања ЕУ, али пре свега треба да га урадимо због себе самих). Такође, то значи проналажење непотрошених и школованих људи, од чијег ће политичког предзнака бити важнија њихова способност да се ухвате у коштац са конкретним проблемима. Напослетку, уколико се сви заједно, без обзира ко је лево, ко је десно, ко је горе, ко је доле, ко је опозиција, ко је власт, не посветимо примарном задатку исушивања наслеђене мочваре ускоро ћемо се сви у тој мочвари удавити, и као и раније нико неће бити сигуран и никоме неће бити добро – ни незадовољном народу, али ни политичарима, пословним људима и осталим припадницима такозване елите.

Научни сарадник на Институту друштвених наука


Коментари3
2547b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aleksandar damjanović
Izuzetno dobar tekst, cenim Dr. gospodina Nevena Cvetićanina i kao naučnika, a i kao političara, svaki njegov tekst sa radošču pročitam, a i govore pažljivo saslušam jer su korisni za narod i državu. Samo napred gospodine Nevene Cvetićanin.
petronije petrovic
Izuzetno dobar tekst. Pitam urednistvo sta je pisac komentara Aleksandar Mihajlovic hteo da kaze? Da li to neko razume i mozda pomogne nama koji to ne umemo da shvatimo?
Aleksandar Mihailovic
Da je nasa politika mocvara, zivo blato, zivi pesak u kome ne propadaju politicari=demagozi=politikanti je tacno, a da propada drzava i to je tacno, ali, kada neko kao naucnik kaze da je "tek posle pada komunizma..." koga nikada i nigde u vasioni, ni u 77 Galaksija nije bilo, onda je to iritirajuce i blokada da se uopste temeljitije polemise sa nekim i necim gde su vec polazne premise sasvim naopake i pogresne. Ovo je isuvise ozbiljan list da se mogu u njemu da poturaju frustracije zagovaraca i tvoraca najalavijeg, najpogubnijeg, najprevarnijeg, najmesetarskijeg, najagresivnijeg i najkorumpiranijeg sistema koji ce ikada vise postojati a koji je poceo da se trese pred KOMUNIZMOM 500 godina pre nego sto se moglo ocekivati da se pojavi. U njemu nema mesta ekonomskim, socijalnim, vojni i sevekolikim eksploatacijama i razlikama, kriminalu, agresijama, korupciji, alavosti, nepostenju, ekoloskoj i svekolikoj neodgovornosti, razlikama samo razlika i sujete radi, a ne samo prirodnim i licnim.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља