среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:00

Круни се европска држава благостања

субота, 14.12.2013. у 21:50
Фото Бета

Будућност државе благостања, тековине на коју су Европљани деценијама били поносни јер је увек гарантовала живот достојан човека, па и у случају незапослености, старости и болести, никада није била неизвеснија.

Криза је у последњих пет година учинила своје и на Старом континенту су принуђени да мењају навике, пише „Њујорк тајмс”. Око права радникa и њихове заштите копља ће се тек ломити широм Европе, а „држава дадиља”, како је од милоште зову британски лабуристи, повлачи се пред проамеричком политиком у области рада. Једна по једна држава одустаје од модела којим су се Европљани поносили још од Другог светског рата. Радник је све мање заштићен.

– Шпанија је продужила рад на одређено време и омогућила послодавцима да раднике држе у том положају чак четири године. Ирска и Португалија су замрзле минималне зараде, док их је Грчка умањила готово за четвртину. Многе европске државе, а нарочито оне на југу које су највише погођене кризом почеле су све мање да штите раднике и да умањују цену рада – пише „Њујорк тајмс”.

По мишљењу Ангеле Меркел, немачке канцеларке, то је начин да се буде конкурентан и да се повећа запосленост. Иако се европски одговор на кризу фокусирао на смањење буџетских трошкова, извесно је да ће убудуће морати да га прати и „ерозија” заштите радника.

Да ли је то нужно? Ако питате Ангелу Меркел, сигурно да. Јер почетком 2000. Немачка је сматрана европским болесником. Али, умањењем заштите радника успели су да створе амбијент у којем је дошло до отварања већег броја, додуше мање плаћених радних места. Настајали су такозвани „мини послови” на којима су радници ангажовани повремено и краткотрајно, односно по потреби послодаваца.

– Данас такве послове обавља петина популације у Немачкој. Али, разлике у друштву су постале веће. Десет одсто најбогатијих Немаца је 1990. године држало 26 одсто националног богатства, а данас чак 31 проценат –– пише „Њујорк тајмс”.

Закључак тамошњих економиста је да држава благостања јесте доживела ерозију, сиромашнији су још више осиромашили, али нико не може да каже да Немачка није постала најјача европска економија.

Шта ће остати од европске државе благостања? И где смо ми у свему томе? Овдашњи економисти кажу да је јасно да је последњих година у европским државама амерички концепт почео да добија примат.

– Криза је оборила производњу, самим тим смањила дохотке и угрозила државу благостања. Сигурност радног места се смањује, то је тренд у многим државама у Европи, а видимо да ће се догодити и у Србији. Међутим, парадоксално је да је и у самој Америци држава почела да спасава поједине банке и компаније. Још се сећамо да је Обама спасао америчку ауто-индустрију на почетку кризе –– објашњава Горан Николић са Института за европске студије, док су либерали и даље непоправљиви. Према речима Александра Стевановића, економисте Центра за слободно тржиште, који је тренутно и саветник министра Радуловића, преиспитивање концепта државе благостања у Европи ће све више бити изражено.

– Ми живимо у постиндустријском времену. Показало се да је модел државе благостања из осамдесетих и деведесетих година прошлог века неодржив. Довео је до раста националних дугова и мањих могућности да стандард и даље расте. Концепт европске државе благостања није успео  закључак је Александра Стевановића.

С. Д.


Коментари2
bccbc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Iz EU
Ovo je jedna od najvaznijih vesti i potpuno tacna - rastuca kriza u kojoj nista vise nije garantovano, ni penzije, ni stednja, ni zaposlenje. Vec poslednjih desetak godina posao imaju samo ljudi od 28-45 godina, posle toga preostaje cekanje penzije, osim za vlasnike kompanija i uzi krug povlascenih. Radnih mesta je sve manje, jer je sve automatizovano, ili je produkcija izvezena u Kinu ili zemlje istocne Evrope u kojima je radna snaga 10 puta jeftinija. U tim previranjima, Srbija treba da sto stamostalnije pronadje svoj model kako da prezivi i razvije se. Ne treba racunati na EU, ali treba pronaci sopstveni put razvoja koji je sasvim moguc ako stanemo na svoje noge, ako sami izaberemo zemlje sa kojima cemo saradjivati u odnosu uzajamnog poverenja, i ako upotrebimo razum i zelju da uspemo.
kuku lele
Aleksandar Stevanovic? Koji je on vrednosni kriteterijum da donosi ovakve ocene, niti verovatno poznaje taj koncept (koji ne datira od 80 i 90-tih, nego mnogo ranije, 60-70....), niti poznaje istorijat radnicke borbe u Evropi da bi se on ostvario....buduci da kao vodi neki institut za slobodno trziste, sve je jasno, jos jedan od korifeja divljeg kapitalizma, samo nije jasno kako takvi ljudi mogu da budu savetnici jednom ministru!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Измене закона о раду

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља