недеља, 16.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 17.12.2013. у 21:50

Уметност избегавања пореза

Илустрација Срђан Печеничић

Три месеца касни уплата за пензионо и здравствено осигурање које градска власт надокнађује самосталним уметницима. Пореска управа сада од уметника тражи да исплате настало дуговање из свог џепа или им следи заплена имовине и блокада рачуна.

„Самостални уметници и раније су добијали опомене од Министарства финансија, па нови плави коверат за нас није ништа ново, већ регуларно стање”, каже Љиљана Шкаљац, члан Удружења ликовних и примењених уметника Србије, и додаје:

– Пореској управи ми напишемо објашњење да нам касни уплата од града за доприносе, и до сада нисмо сносили никакве последице. Пореска управа јури нас, а ми јуримо градску власт која обавезе измири у јануару или фебруару следеће године. Самостални уметници нису сами себи дали тај статус, већ им је законом прописано да им држава плаћа здравствено осигурање и минималац за пензију.

У Београду има 1.800 самосталних уметника, што је око 90 одсто укупног броја самосталаца. Сваки самостални уметник 15. фебруара Пореској управи подноси доказе о својим приходима из претходне године, а уметничка удружења сваке четврте године проверавају колико дела је уметник реализовао. Могуће је да уметник нема приход те године, јер му нису исплаћени хонорари, али је имао уметничку активност. Град му плаћа доприносе, и то 92.000 динара годишње. Уколико је остварио зараду већу од 440.000, уметник плаћа разлику која му се израчуна.

– Како градска власт касни са уплатом доприноса, као што је сада случај, самосталци не могу да иду на лекарске прегледе. Уколико имате брачни пар уметника, они ће имати проблем како да плате здравствено осигурање за децу. Ту је најригорознија општина Палилула која уметнику налаже да донесе потврду из Пореске управе да су измирени доприноси, док фондови здравства већ знају да град касни са уплатом и толеришу дуг тако што им оверавају књижице. Град је платио доприносе до септембра, а Пореска управа нас гони због неплаћена претходна три месеца – истиче Љиљана Шкаљац.

Како живот самосталног уметника изгледа у пракси, објашњава фотограф Вукица Микача:

– То што нам плаћају доприносе јесте једина помоћ коју самостални уметник има од државе. Уметници су на ивици беде и мораћемо у протест. Кад треба да се промовише земља, прво зову уметнике и спортисте, а када треба да узврате, ударају нас циглом у главу и траже да платимо оно што држава треба да плати нама. Зато питам, докле ће самосталне уметнике да издржавају родитељи, чак и када су мртви! Радимо на ивици глади, бесплатно, у беди, и држава мора да уведе пореске олакшице фирмама које подстичу уметнике.

Душко Паунковић, преводилац и председник Савета за културу, који је покренуло ово питање, каже да се самосталцима доприноси плаћају последњих 50 година, и да овај статус и повластице постоје у сваком друштву.

– Једну културу не могу да представљају само институције. Којој институцији припадају Иво Андрић и Емир Кустурица. Држава не може без самосталних уметника јер нигде не постоји радно место: писац, сликар, књижевни преводилац. У Словенији самостални уметници добијају пензију као да су били директори, а наши уметници добију минималац, као да су чистачи – каже Паунковић додајући да се  градска власт и Министарство културе увек договарају да се отпишу настала дуговања уметницима, што Министарство финансија није радило још од 2003. године. Паунковић додаје да већина градова у Србији иначе не исплаћује доприносе уметницима. Крагујевац ће започети ову праксу 2014, Ваљево већ уплаћује, Панчево и Ниш се спремају да почну, а у Суботици град нема обавезу да измирује доприносе самосталцима, тако да уметници ван Београда сами плаћају ове дажбине.

Наши саговорници слажу се да се самосталци сваке године нађу „између чекића и наковња”, а Ивона Рајачић-Барандовски из Координационог одбора уметничких удружења сматра да је овде реч о врзином колу.

– Град пребацује лоптицу на државу, држава на град и нико се не меша у свој посао. Пореска управа често не укњижи неке уплате и настају рупе и дугови, а у Министарству културе само понављају како нема пара– каже ова историчарка уметности.

Савет за културу налаже да се ово питање реши системски и предлаже измене закона о буџетском систему, а из Министарства културе „Политици” је речено да ће о овом питању „комуницирати са Саветом за културу институционалним путем, а не путем медија”. Из Министарства финансија нисмо добили одговор до закључења броја.

Мирјана Сретеновић

Коментари0
ea203
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља