петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Обнова „Златне моруне” у част Принципа и „Младе Босне”

Аутор: Н. Белић – Д. Мучибабићчетвртак, 19.12.2013. у 12:30
На менију ће бити и јела са почетка двадесетог века (Фото Д. Јевремовић)

Кафана „Златна моруна”, неформална база Гаврила Принципа и његових другова из „Младе Босне” из које су кренули у Сарајево да тамо на Видовдан 1914. изврше атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, стогодишњицу догађаја који је био непосредни повод за избијање Првог светског рата неће дочекати као локал без историјског печата, у којем се до скора налазила кинеска радња. Преуређење овог простора је почело.  По завршетку радова, „Моруна” би требало да подсећа на време од пре једног века, када је овде група идеалиста, намерних да се супротстави аустроугарској у Босни, над билијарским столом сковала план који ће променити судбину човечанства. 

Нестајање ове славне кафане са мапе колективног сећања започело је пре десетак година, када је ресторан затворен, а у локал се уселила кладионица. Пре три и по године, на адреси Краљице Наталије 2 „никла” је продавница кинеске робе. О свему томе „Политика” је писала у августу ове године, после чега је Угоститељско предузеће „Мадера” иселило бутик „Луо Ванг Фа”, а потом отпочело припреме за повратак „Златне моруне”.

– Повод за обнову јесте стогодишњица почетка Првог светског рата, али намера је да обновимо и успомене на све оно што се у тој кафани дешавало пре и после младобосанаца. Осим постављања табле са подацима о Гаврилу Принципу и „Младој Босни”, биће преуређен и ентеријер, а понудићемо гостима и јеловник с почетка 20. века. У остварењу ових планова сарађиваћемо са општином Савски венац – истиче Вук Динчић, из Угоститељског предузећа „Мадера” у чијем је саставу „Златна моруна”.

На питање због чега је ова кафана затварана, а локал мењао намену, он каже да овај угоститељски ланац у то време није имао новца за одржавање старог ресторана.

ЈП „Пословни простор Савски венац”, је овај локал издао „Мадери” 1992. године, а у новембру 2002. закупцу је одобрена промена делатности из угоститељске у трговинску. Пет година касније, у том локалу дозвољено је и организовање игара на срећу.

„Мадера” је, додају у „Пословном простору Савски венац”, у новембру 2013. добила сагласност за кречење и глетовање зидова, хобловање и фарбање подних облога, замену плочица и санитарија, електро-галантерије у локалу од 239 квадрата у Улици краљице Наталије. Пре него што је започела преуређење „Мадера” је од власника тражила да поново промени делатност са трговинске у угоститељску, што је по закону неопходно за отварање кафане.

----------------------------------------------------------------------

Риба са Ђердапа кумовала кафани

Кафана у здању у Улици краљице Наталије 2 отворена је на прелазу из 19. у 20. век, а прозвана је „Код моруне”, јер је испред ње продавана риба са Ђердапа, углавном моруна и сом, каже др Видоје Голубовић, аутор књиге „Механе и кафане Београда”. Пред гостионицом је често виђан Михаило Петровић Алас, који је делио улов из реке сиротињи.

– Име „Златна моруна” озваничено је касније. Ту је у априлу 1906.основано и Радничко типографско певачко друштво „Јединство”, о чему и дан-данас сведочи плоча крај улаза. После Првог светског рата кафана је променила назив у„Триглав” истиче Голубовић.То име ће носити готово седам деценија.

Здање у којем се налазила ова историјска кафана припадало је Ђорђу Рошу, добротвору манастира Хиландар и учеснику Солунског фронта. До данас, није стигао званичан захтев за реституцију од власникових наследника, тврде у Мрежи за реституцију.

--------------------------------------------------------------------------------- 

Аутентичност важнија од луксуза

Бранимир Гајић, члан Општинског већа Савског венца, каже да ће ова локална самоуправа помоћи „Мадери” око адаптације простора у који ће поново бити усељена „Златна моруна”, али да би се ваљало саслушати и 

сугестије стручњака у овој области.

Публициста и Истраживач Видоје Голубовић сматра да би локал требало преуредити да изгледа попут времеплова који ће подсећати на сва важна дешавања у овој кафани.

– Било би добро да постоје и мотиви који ће подсећати и на време пре оног коме су печат дали Гаврило Принцип и његови другови. Један одељак би наравно требало да буде резервисан за Први светски рат. Све то би могло да се дочара уз помоћ фотографија, гардеробе, столица и столњака, јеловника и других детаља из оног времена. Једино што је значајно је да се очува аутентичност кафане из година њених почетака. Са луксузом не би требало претеривати, јер он никад није био карактеристика овог места  – закључује Голубовић. 

 -----------------------------------------------------------------------------

Принцип дуговао за станарину

Видоје Голубовић који се тренутно бави истраживањем заоставштине Гаврила Принципа преноси поједине детаље из његових писама.

– У данашње време појавиле су се тезе да је он нечији плаћеник и агент, па смо се делимично бавили и сведочанствима о његовом материјалном положају у Београду. Пронашли смо писмо у којем на једном месту моли газдарицу да га не избацује на улицу и продужи му рок за исплату кирије, а већ јој је био дужан 16 тадашњих динара. Принцип у једном писму помиње да је због проблема са плаћањем смештаја три ноћи спавао под ведрим небом на Зеленом венцу – открива Голубовић.


Коментари6
63ea4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Никола Лакета
Негде око Св.Саве 1914 Принцип је напустио село Облај и 13.2.1914 дошао је у Београд да се спрема за полагање 7 разреда гимназије. Становао је код Паје Кузмановића у Цариградској 23 заједно са Трифком Грабежом. С београдском омладином Принцип се није дружио и у истрази је рекао:" ја у Србији нисам имао пријатеља". Када би добио нешто мало новца од куће свраћао би у кафане: "Златна моруна" и "Жиров венац" на Зеленом венцу недалеко од куће у којој је становао. У ове двије кафане окупљали су се омладинци који су били родом из Босне и Херцеговине који су били у школи и на студијама у Београду или су се борили као добровољци у Балканским ратовима 1912 и 1913. За бивше комите из БиХ дошла су тешка времена. Ратови су били и прошли а младићи се нијесу смјели враћати у завичај јер им је пријетила опасност од хапшења. Посла у Београду није било или се веома тешко налазио. Међу комитима Принцип је имао два пријатеља Ђулагу Буковца и Ђуру Шарца. Ту овим кафанама срео је и упознао Чабриновића.
mara knežević
Nadam se da će i cene biti pristupačne s obzirom da bi trebalo privući mlade skromnijih mogućnosti, da imaju svoje boemsko mesto okupljanja, bez bučne muzike i video ekrana. Mesto za razgovor i razmišljanje o prošlosti i budućnosti. Ima ih koji su još uvek u stanju da razmišljaju i komuniciraju oči u oči, samo nema prostora koji pruža tu mogućnost.
Milos V
Važno je napomenuti da ovo nije zgrada u kojoj je bila prva Zlatna moruna, prva je srusena, ova je izgradjena potom.
Dana Tomic
Pijaca Kalenic ima svoju istoimenu kafanu, koja je uvek dupke puna. Zasto ne bi takvu kafanu imao i Zeleni venac? Bez obzira kako se zove. Lokacija je izvrsna, ako se pravilno renovira, postujuci nekadasnji stil... i ako se nadje dobar kuvar...problema nema.
Обрад Крљачић
Доказа вероватно нема али врло је вероватно да је Енглеска умешала своје прсте у овај атентат.Ова држава се одувек бојала савеза континенталних држава па је зато проузроковала Први светски рат. кафане што се тиче, одлична идеја само надам се да неће бити превише луксузна а ни превише аутентична, музејска. Кафана мора да има свој живот и да у њу, као раније, свраћају продавци и купци са оближње пијаце.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља