петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 20.12.2013. у 22:00 Зоран Миливојевић

Неприхватање детета

Повремено јавност бива узнемирена и ужаснута неком трагедијом у којој настрада мало дете. Када се открије да је дете преминуло зато што га је његов родитељ физички злостављао или зато што је било предмет неког тешког облика занемаривања, људи се питају: Како је то могао да уради? Како је то могла да уради?

Људи често верују да је однос родитеља према детету генетски програмиран у смислу да би се сваки родитељ нагонски жртвовао да мора да бира између очувања свог или дететовог живота. Управо овакви трагични примери показују да овакав однос није урођен, већ да га одређују други фактори. На пример, шеснаестогодишња ученица која је успешно крила своју трудноћу, одлучила се на чедоморство зато што је веровала да би рађање детета, али и само сазнање да је родила, потпуно уништило њену могућност да има младост какву жели, да би јој уништило живот. Њен поступак је резултат размишљања: Или оно или ја.

Одрасли људи су спремни да буду родитељи онда када су спремни да због улоге родитеља на неко време потисну и искључе онај део себе који зовемо „унутрашње дете”. Ако то не ураде, а добију дете, тада према њему могу да заузму став старијег детета према млађем: „Ти си се родио и упропастио ми живот. Боље би било да се ниси ни родио.” Знамо да дете није самостално настало, већ да је родитељ учествовао у његовом зачећу, али то не зна родитељево „унутрашње дете” које размишља ирационално, не прихватајући ни дете, ни своју одговорност.

Некада је ово одбацивање детета отворено и јасно изражено, а некада је оно прикривено, тако да постоји само на психолошком нивоу, када се активира само у неким ситуацијама. „Окидачке” ситуације су када болесно, нервозно или тврдоглаво дете дуже време иритира родитеља, тако да из њега провали излив снажне мржње према детету у облику бруталног насиља без трунке самилости.

Свако дете има иманентно право да живи и постоји. Поред права на љубав, то је главно право детета. Зато ни један родитељ не сме да негира ово право забрањујући детету да постоји. Било која изјава или понашање које може да се протумачи као упућивање „забране на живот” детету јесте психолошко злостављање детета.

За оцену да ли је дете злостављано или није, пресудан је тип односа родитеља или одраслог у улози родитеља (очуха или маћехе) према детету. Свако неприхватање дететовог права на постојање, сваки сигнал да постоји прикривено осећање мржње или презира према детету јесте позив на узбуну.

Важно је да за мајку или оца своје деце не бирамо људе који су инфантилни и егоистични. Често разиграни партнери који су добри за забављање нису добар избор за озбиљну везу и родитељство.

Коментари7
7befe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dobrica Radomirovic
Roditelj sam male bebice,za mene ne postoji nista lepse,vaznije i prece od mog sina.U pocetku nisam shvatio ovaj clanak kao ozbiljan,jer ne mogu da zamislim da je nekome prece svoje"unutrasnje dete" od svog potomka.Kada sam procitao jedan komentar,koji uporedjuje pravo dete sa svojim unutrasnjim,koje bih ja laicki nazvao i nezreloscu i nesposobnoscu da se nosimo sa svakodnevnim problemima,shvatam da je autor u pravu.Ja sam oduvek zeleo da imam decu,i jedva sam docekao da postanem roditelj.Izgleda da nismo svi stvoreni za to.Nazalost,neki to kasno shvate.
Pera Stojic
Odlican clanak i konacno i treba da se otkrije ljudima da roditeljstvo nije moranje i da to nije cilj zivota. Ljudi treba da upoznaju sebe i da shvate da li su materijal za roditelja ili ne a ne da covek koji zna da ne zelii takvu obavezu svesno se upusta u to zbog okoline i pritiska iste, i na kraju se sve zavrsi u najboljem slucaju sa mrznjom prema tom detetu ili zanemarivanjem deteta.
Toni Klifton
Imanentno? Imanentno? A jel ima moje unutrasnje dete imanentno pravo da postoji i da gleda utakmicu i da mu niko ne smeta? Ko ce da zastiti pravo deteta u meni da se nesmetano raduje i neometano rasterecuje od svakodnevnih briga? Valjda sva deca imaju ista prava Dr. Zoki? grgrggg....
zarko zarkovic
to što je neko veseljak (detinjast, šaljiv) ne mora da znači da je dete i nezreo. samo mi je to na kraju zasmetalo, malo
Julijana Salaji
Postovani, koliko utice na ovakvo, tj. nasilno ponasanje prema deci i bebama, PPD(posle porodjajna depresija) i kako pomoci zenama koje je imaju? Hvala.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља