среда, 18.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:50

Смисао и утеха су у позоришту

Аутор: Биљана Лијескићнедеља, 22.12.2013. у 22:00
Фото Драган Тимотијевић Белмондо

„Летећи Холанђанин” Рихарда Вагнера, након пола века паузе, биће поново постављен на Великој сцени Народног позоришта у Београду, вечерас у 19 часова, као пета премијера овог оперског дела у историји нашег театра. Повод је обележавање два века од рођења композитора Вагнера, а у насловној роли Холанђанина наступиће Миодраг Д. Јовановић, бас-баритон Београдске опере. Биће то прва његова улога у оквиру чувеног вагнеровског репертоара, насупрот многобројним оствареним ролама у италијанском фаху.Јовановић се никада није плашио нових уметничких подухвата. Дипломирао је виолину на ФМУ. У Италији је живео и наступао као оркестарски музичар, да би нешто касније каријеру наставио каооперски певач.Соло певање је магистрирао на ФМУ у класи проф. Радмиле Бакочевић. Народно позориште доделило му је више признања, и то за посебан допринос током директорског мандата у сектору опере пре неколико сезона, али и за роле Тонија у „Пајацима”, Дон Карла у „Моћи судбине”, а за врхунску креацију у „Хофмановим причама“ добио је и награду „Мадленијанума“. Миодраг Д. Јовановић данас гостује у Европи, САД и Азији, а о улози Холанђанина поморца, по легенди уклетог да лута светом док не нађе искрену љубав, каже:

– Холанђанин је комплексна рола, у драмском и психолошком смислу, а свака фраза мора бити отпевана осмишљено. Вагнер је писао и либрето имузику за своја дела и донео ново виђење опере. Код њега се губи и последња трунка „уметности ради уметности“, где ви само показујете свој лепи глас, и певање стопостотно бива у функцији драме. Основна нит „Летећег Холанђанина” јесте искупљење кроз љубав или жртву, а порука на крају представе гласи да је овај сурови свет такав, да је права љубав могућа можда само у неком другом свету.

У архивама је забележено да су две претходне премијере „Летећег Холанђанина”, у Београду 1958. и 1963, имале мало реприза и биле брзо угашене, да ли сте оптимиста када јер реч о вашој?

Све зависи како је представа урађена и ко су протагонисти. Тако су говорили и за „Саломе“ Рихарда Штрауса, а на крају се тражила карта више. Ми смо мало и неразвијено тржиште, немамо стандарде, ни конкуренцију. Бугарска са истим бројем становника има девет оперских кућа, од којих због транзиције ради шест, а ми имамо само две државне. Важна ствар за мале народе јесте да развијају не своју културу гусала, мада немам ништа против њих, већ да апсорбују врхунска дела свих нација света.

У тешким деведестим Росинијева „Пепељуга”, са костимима креатора Балестре, где сте и ви наступали, била је хит у Београду. Kако је то било могуће?

„Пепељуга”,постављена 1998, била је шампион у историји Београдске опере по броју изведених представа и продатих карата. Урађена је атрактивно, захваљујући маркетингу и Италијанском културном центру,који је довео Рената Балестру, чувеног креатора да уради костиме. Била су то тешка времена, пред бомбардовање, а певао сам прву представу под бомбама 27. марта у подне и било је препуно. Београђани су били жељни уметности, а тако је и сада без обзира на кризу и економску беду. Чини ми се да култура може да помогне да људи нађу смисао и утеху у позоришту.

Гостовали сте и у свету, да ли има новости на том пољу?

Певам на италијанском, руском, француском, немачком и српском. Моји коњи за битку, тачније улоге које ме репрезентују, јесу барон Скарпија („Тоска”), Набуко у истоименој опери, Дон Карло („Моћ судбине”)...Волео бих да певам Фалстафа у „Фалстафу”, Јага у „Отелу”, руски репертоар...

Обожавали сте физику, били виолиниста, директор Oпере, сада сте певач... Да ли је реч о радозналости, ризиковању, многим талентима?
Покојни маестро Ангел Шурев ми је пар година пред смрт говорио у шали:„Хајде дете да учиш да диригираш”. Међутим то још нисам пробао, а сада је касно. Био сам и директор Oпере пре неколико сезона и поносан сам што тада нисмо отказали ни једну представу, а остварили смо две копродукције са Италијом и једну са САД. Да, увек сам спреман на ризик. Моји гимназијски другови ме питају да ли сам још у позоришту, сматрајући да би коначно требало да се бавим озбиљним послом. Али, ето, још сам неозбиљан!

-----------------------------------------------------------------

Екипа „Летећег Холанђанина”

Београдска публика присуствоваће вечерас у 19 часова у Народном позоришту премијери „Летећег Холанђанина” Рихарда Вагнера, у режији и сценографији Дејана Миладиновића. Оркестром ће дириговати Дејан Савић (у алтернацији Ана Зорана Брајовић). Костимограф је Катарина Грчић Николић, лектор је Каролиона Бетер, а превод текста и титлова потписао је Гаврило Рабреновић. Улогу Холанђанина пева Миодраг Д. Јовановић(у алтернацији Стефан Павловић), Сенту Ана Рупчић Петровић (Слађана Павловић, Тања Андријић), Даланда Драгољуб Бајић(Ненад Јаковљевић и Михајло Шљивић), Ерика Дејан Максимовић (Јанко Синадиновић), Мери Дубравка Филиповић (Тамара Никезић), Морнара Дарко Ђорђевић(Данило Стошић и Ненад Чича).

Б.Л.


Коментари7
2546c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

iz NJujorka
gusle su moj najdrazi instrument ..kako je gospodine Jovanovicu dosla sloboda na Balkan? Da li uz gusle ili uz Wagnera .. nikad ali nikad ne idem da slusam Wagnera, udavi jado moj ..ne sumnjam da je Wagner vazan kompozitor za Nijemce ..ali kako se ono kaze svaka tica svome jatu ... svaka cast mladim talentima Bojani i NIkoli, BOjana pokazala naciji kako se sviraju gusle .. a ovih godina najbolji bariton na svetu je Hvorostovsky nema ga u svijet ..
Зачарана Дулсинеја
Поштовани господине postuj svoje drugo je tudje, имала сам част да разговарам неколико пута са уваженим г. Јовановићем и могу Вам рећи, ма какав закључак да сте извукли из интервјуа, да је то један од највећих Срба које сам имала прилику да упознам. Изузетан мислилац, Човек, патриота. Неко ко лепо говори о својој земљи, народу, пореклу и баштини. Мислим да би то потврдили сви који га познају.
Mr No
Jovanovicu izvadi bolje knedlu iz grla, zvucis skandalozno a zaris i palis operskom scenom ovde, samo u Srbiji !
guslar uvozni
Stvarno sam se razocarao ovakvim nipodostavanjem svog porekla. Nemam nista protiv strane kulture, cak sta vise smtram da treba da budemo otvoreni i da saradjujemo sa svima, ali da nije bilo tih gusala ne bi bilo ni bas baritona beogradske opere. Snobizam nas nece uzvisti u duhovnom smislu, on ce nas unazaditi u intelektualnom smislu.
Миодраг Јовановић
Поштовани ”postuj svoje drugo je tudje”, Бојим се да се нисмо разумели!? Као што рекох, не само да немам ништа против ”гусала”, него спадам у оне који изузетно поштују и веома добро схватају да без ”гусала” не би било ни нас! На жалост, док су се Срби рвали са отоманском пошасти, други европски народи су имали довољно времена да се културно (и не само културно!) развију и размахну. Мислим да ћемо се око тога веома лако сложити?! Елем, не видим ништа лоше у томе, да Срби прихвате културна достигнућа, не само европских, већ и народа читавог света, јер ће само и једино тако, наша изворна и оригинална култура добити једну сасвим другу, проширену и унапређену димензију!
Mima Vujovic
Sinoc je na tv Studio B opet prikazana emisija posvecena Vama. I opet sam je gledala I uzivala. Ne samo da ste prvoklasan umetnik nego ste i divan covjek Svima su nam potrebne emisije gde ce se predstavljati ljudi poput Vas jer je, pre svega divno čuti jednu tako velicanstvenu pricu a sa druge strane vrlo je i poucna i sugestivna za mlade naraštaje. Vama i Vasoj porodici sve najbolje. Pozdrav
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља