Да би наредне године почело подизање тржног центра, замајца пројекта „Београд на води”, претходно је потребно да Србија обезбеди око 66 милиона евра како би уклонила део колосека и магацина који закрчују десну обалу Саве од Београдског сајма до Бранковог моста. Тај износ требало би да покрије и израду пројеката за расељавање других објеката са те најексклузивније градске локације од стотинак хектара, као и израду главног пројекта за градњу железничког моста код Винче, пројеката железничке станице у Земуну и завршетак прве фазе нове главне железничке станице у Прокопу.

– Тих 66 милиона евра издвојиће се из републичког буџета за 2014. годину преко Министарства саобраћаја. Покушаћемо да од Уједињених Арапских Емирата добијемо новац не само за изградњу објеката у Савском амфитеатру, чија је вредност процењена на око 3,1 милијарду долара, него и за рашчишћавање те локације – каже Александар Карловчан, један од координатора „Београд на води” и члан главног одбора Српске напредне странке.

Са Емиратима се преговара о томе колико новца би били спремни да дају. За сада, уверава Карловчан, из те земље сигурно имамо инвеститора за тржни центар. Са тимом њихових урбаниста већ неколико месеци се ради на мастер плану тог подручја који би требало да буде завршен у јануару.

– Два су могућа модела финансирања изградње „Београда на води”. Или ће Емирати куповати парцелу по парцелу и плаћати накнаду за уређење земљишта или ће плацеве добити и на њима зидати, а нашој држави ће припасти трећина од 1,5 милиона квадрата, колико се процењује да ће ту моћи да се изгради. Преговоре о томе са Емиратима директно води Александар Вучић, први потпредседник владе – објашњава Карловчан.

Ако би Емирати преузели инвестирање у целу локацију, то би решило недоумице с пређашњим планом финансирања овог подухвата. Према том концепту, држава би од својих средстава рашчистила део амфитеатра и уредила неке од најатрактивнијих локација, где би инвеститори сазидали прве објекте. Од новца који бисмо добили од њих платило би се даље расељење, примамили би се нови улагачи за зидање у следећем „прстену” и тако редом, док „Београд на води” не би био заокружен. Потенцијални проблем с тим планом је претпоставка да би први инвеститори хтели да подижу здања која би и даље била окружена колосецима, депоима и разним објектима које треба изместити, без гаранција, осим добре воље Србије, да ће се то заиста десити. Све то би се могло избећи ако Емирати прихвате да уложе у цело подручје.

Док не буду познати сви финансијски детаљи о томе ко ће и чијим новцем да измести главну железничку и аутобуску станицу из Савског амфитеатра, пругу око Београдске тврђаве, којом данас путује опасни терет кроз центар града, и вагон насеље са око 200 породица радника „Железница”, сигурно је да ће посао ићи преко предузећа „Београд на води”. Оно ће бити основано почетком наредне године, а на његовом челу биће Срђан Рупар, грађевински инжењер и један од координатора пројекта започетог пре годину и по дана у време кампање СНС-а за парламентарне изборе.

– Прикупљени су власнички листови за више од 400 катастарских парцела. Око 95 одсто територије је имовина „Железница”, то јест државе. Прибављени су услови јавних предузећа и других надлежних институција за измештање саобраћајне и комуналне инфраструктуре од Бранковог до новог железничког моста – каже Рупар.

Држава ће, према најавама, „Београд на води” прогласити пројектом од националног значаја, на којем ће бити упослено око 200.000 људи. Територија Савског амфитеатра на десној обали реке биће обухваћена новим просторним планом подручја посебне намене, чија израда, кажу у Министарству грађевинарства и урбанизма, још није започета. Тај потез је у Генералном плану Београда третиран као зона посебних пословних комплекса, за коју је предвиђена разрада кроз планове детаљне регулације. Обавеза је и да се распише међународни урбанистички конкурс за идејна решења будућег изгледа подручја, што је за овако драгоцене локације уобичајена пракса у свету.

– Конкурс неће бити расписан, али ћемо у пројекат укључити све релевантне институције, попут Архитектонског и Грађевинског факултета, Инжењерске коморе Србије, струковних удружења – каже Карловчан.

За сада није откривено који су домаћи стручњаци у тиму који већ годину и по обликује „Београд на води”. У њему тешко да има архитеката који већ деценијама говоре како је за трансформацију Савског амфитеатра неопходно сагледати то подручје као целину. То подразумева да се истовремено пројектују садржаји на обе стране реке и нађу адекватна саобраћајна решења за повезивање леве и десне савске обале. „Београд на води” за сада третира само десну обалу, а Рупар напомиње да ће се левом страном амфитеатра позабавити касније.   

----------------------------------------------

Највећи храм куповине у региону

Осим тржног центра планираног у близини моста Газела, који ће, како кажу вође пројекта „Београд на води”, бити највећи у региону, у Савском амфитеатру нићи ће хотели високе категорије, пословна и стамбена здања, обиље паркова и зелених површина. Зграде „Поште”, главне железничке станице, њене ложионице из 19. века и Београдска задруга биће реновирани и намењени за културу. Стари железнички мост постаће пешачки, са кафићима и ресторанима. 

Главна атракција могло би бити вештачко острво које би настало прокопавањем пловног канала. Острво би требало да буде повезано мостом са левом обалом Саве. Према новим замислима, међутим, идеја о прављењу вештачког острва, мада није одбачена, није више извесна. Уместо великог полукружног канала, који би отцепио део копна и претворио га у острво, можда ће бити прокопано неколико мањих канала.