субота, 30.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 27.12.2013. у 13:00 Дејана Ивановић

Тијанино завештање – нада за болесну децу

Институт за мајку и дете (Фото Д. Јевремовић)

„Тијана је имала једну мисију и ми као њени родитељи морамо ту мисију да доведемо до краја. Ништа нећемо да радимо на своју руку, већ уз договор са Министарством здравља и људима из струке у нади да ће брига о деци која морају у иностранство на лечење прећи у системске оквире, то јест да ће држава бринути о овим малишанима, као што је то случај у свим уређеним државама, а не да њихови родитељи буду препуштени сами себи и практично просе за живот свог детета свакодневним апелима за помоћ. У јавности је створена слика као да су Огњановићи ти који су задужени за лечење деце у Србији, а уствари права адреса јесте Министарство здравља и Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО)”, каже за „Политику” Небојша Огњановић, отац мале Тијане која је 15. јула преминула у америчкој болници не дочекавши ново срце.

Огњановићи су разговарали са министарком здравља о најбољим начинима за улагање новца преосталог од Тијаниног лечења, а реч је о 1,6 милиона евра.

– Предложили смо да се део новца уложи у комплетно опремање и проширење капацитета Одељења кардиологијеу Институту за мајку и дете, где се Тијана лечила шест година, како би се створили услови за постоперативни ток лечења деце која су трансплантирана у иностранству. Мислимо да тим новцем треба да се финансира и усавршавање лекара у иностранству како би могли да помогну деци којој је пресађено срце, јер код нас постоперативна нега за ову децу не постоји. Ми смо са нашим дететом прошли праву голготу и знамо како све то изгледа у нашем и страним здравственим системима. После трансплантације срца пацијент годину дана мора да буде под интензивном контролом, да му се ради биопсија срчаног мишића, да прима изузетно скупе лекове како не би дошло до одбацивања пресађеног органа. Све то кошта готово колико и сама трансплантација, а најгоре што о овим пацијентима нема ко да брине, јер наши лекари нису довољно обучени, па болесници одлазе на контроле у иностранство. Када би болница била добро опремљена и лекари усавршили своје знање, онда би се деца која су трансплантирана у иностранству вратила на лечење у Србију, што би био далеко мањи трошак, а самим тим и породица би била на окупу – прича Огњановић.

Део од 1,6 милиона евра требало би да буде утрошен и на лечење деце која су тренутно најугроженија, а не може им се помоћи у Србији. Остаје да се оно што је предложено и договорено прекјуче у Министарству здравља спроведе у дело, а ту ће главну реч имати стручњаци који ће указати шта је најнеопходније за помоћ оболелој деци, али и надлежни за здравство.

Драма породице Огњановић почела је давно пре овог пролећа, када је цела Србија сазнала да је Тијани неопходно ново срце. Они су се са болешћу свог детета борили пуних шест година.

– Тијани је позлило у августу 2012. и тада су нам на Институту за мајку и дете рекли да више ништа не могу да учине за њу, јер јој је хитно потребна трансплантација срца која се у Србији не ради. Из болнице смо добили отпусну листу, држава није могла да нам помогне јер правилник за децу којој треба пресађивање срца у иностранству тада није постојао. Били смо препуштени сами себи. Нашли смо клинику у Бечу, где су после детаљних анализа закључили да могу да нам помогну, а укупна цена за интервенцију и лечење била је око 200.000 евра. Уследила је трка са временом, организовали смо акције, покушавали да скупимо новац. У децембру 2012. смо отишли у АКХ клинику где су бечки лекари потврдили да је Тијана озбиљан кандидат за трансплантацију срца. Онда смо се вратили у Београд да урадимо додатне анализе по протоколу бечке клинике, јер је то тамо било прескупо. Учинили смо тако, али Тијанино здравствено стање се нагло погоршало после давања контраста који није смела да прими приликом снимања магнета срца, и страдали су јој бубрези. Двадесетак дана касније поново смо стигли код бечких лекара, али тада су нам рекли да je болест напредовала, а како је реч о веома ретком облику рестриктивне кардиомиопатије и уз оштећене бубреге, нису смели да преузму на себе такав ризик, јер немају ни довољно искуства са овако високоризичним пацијентима – прича Огњановић

Тада је настала нова потрага: после 12 дана опет сами, Огњановићи су открили да у хјустонској клиници могу да оперишу девојчицу, али по цени већој од милион долара. Имали су срећу у несрећи, каже Небојша, што су и његова супруга и он државни службеници.

– Колеге из МУП-а где радим помогли су максимално, сви су дали по једну дневницу, а пред одлазак у Америку сваки припадник полиције издвојио је по 1.000 динара за Тијану. Помоћ је пристизала са свих страна, од хуманитарног концерта певачице Александре Радовић уплаћено је око 2,5 милиона динара, иза нас је стала и општина Раковица. Ипак, сав новац који је уплаћиван на рачун, сакупила је у ствари Тијана – истиче Огњановић.

Тијана је у хјустонској болници била три месеца, имала је неколико интервенција, а све је коштало, од сонде до механичких пумпи, рекао је Огњановић. Била је борац, успела је да издржи десеточасовну интервенцију уградње две механичке пумпе „Берлин харт”, али је на крају изгубила битку са временом. Многи су мислили да је прича о Тијанином новом срцу завршена њеним одласком у Америку, али није било тако, казао је Огњановић. Нико није могао да гарантује да ће ускоро добити орган.

После Тијанине смрти Огњановићи су прозивани у јавности, јер се, по оцени неких медија, нису одмах изјаснили шта ће са новцем.

– Желели смо само да испоштујемо законску процедуру, да се заврши оставинска расправа, јер је рачун отворен на Тијанино име, и да будемо формално правно проглашени за наследнике новца, па да га дамо у хуманитарне сврхе. Све то мора да се уради по неким правилима, да се одреде приоритети, да се види где су паре најнеопходније, а то морају да раде надлежни у здравству. Доживели смо вређање, оптужбе да смо лопови, да нам слику умрлог детета стављају на насловне стране – рекао је Небојша.

Питамо зашто нису одговарали на оптужбе.

– Јесмо, одговарали смо и демантовали написе, али ти наши одговори се неком нису свиђали. Јавно смо рекли шта ћемо са новцем после оставинске расправе. Ми смо обична породица која је имала несрећу да постане позната због болести детета, то нисмо ми изабрали и нисмо желели да будемо у медијима. Борили смо се за дете, а последњих месеци медији нам нису дали ни могућност ни време да га у миру ожалимо. Нема ту никаквих тајни, ни скривених сензација. Оптуживали су нас што смо тек у октобру покренули оставинску расправу – па разлог је био тај што нисмо имали комплетну документацију неопходну за вађење умрлице на обрасцу Републике Србије. Ту су нам помогли у Министарству спољних послова, без њих би трајало све много дуже. Чим смо добили умрлицу, покренули смо оставински поступак, како бисмо добили оставинско решење надлежног суда у Београду, које нам је правна служба банке тражила да би могли уопште да располажемо преосталим новцем на законит начин  – казао је Огњановић.

Прича о малој Тијани Огњановић заиста би морала да убрза надлежне да системски реше питање лечења болесне деце којој се не може помоћи у Србији, а то ће допринети томе да више ниједан родитељ не бије страшну борбу за спас детета потпуно сам, без помоћи државе.

Коментари4
ca946
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

majka tri kćerke Popović
A zašto je tako skupo plaćena sahrana od para koje su sakupljene? Bar su to mogli da plate iz svog džea i više bi ostalo za drugu decu.Ipak je to sve mutno.Nažalost.
milica pravica
Moze li Politika da istrazi zasto je I da li je navodno placeno 1 100 000 Dolara za operaciju u Hjustonu koja nije uradjena.Pouzdano znam da bolnice u Americi ne smeju to da rade, zato sto je drasticno kaznjivo.Ako je zaista placena ta suma a do operacije nije doslo te pare se lako mogu vratiti Srbiji.Americki advokati takve slucajeve preuzimaju bez novca unapred.Ognjanovic radi u SUP-u I ovaj slucaj ima mnogo sumnjivih tacaka.Sto se donacije bolnici tice ,to je jos jedan nacin da pare nestanu kroz razne mutne nabavke I facture.Javnost zeli da se te pare daju za lecenje dece kojima je pomoc danas potrebna a ne za krecenje bolnica.Pare su nase a na Ognjanoviceve.
ima para
Tacno, u sistematske okvire. I to svima kojima je potrebno lecenje u inostranstvu: i deci i odraslima. Takvih teskih bolesnika nema proporiconalno puno u populaciji jedne drzave, i jadna je i primitivna ona drzava koja to nece da plati. Ako srpsko zdravstvo kaze da nema para, neka ih stvori. Neka trazi savet i pomoc od EU kako da resi taj problem..
Žarko Jovović
Ma kome se pravdaš čoveče, baš te briga postupio si časno i savesno i nek idu dođavola svi, zar niste dovoljno propatili, ne spuštajte se na nivo tog tabloida (ime mu se ne spominjalo...). Svako dobro u životu, a mali anđeo je na boljem i sigurnijem mestu od ovog glibavog sveta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља