недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:11

Архиви чине историју мање опасном

субота, 28.12.2013. у 21:57

Шта је значио и шта данас значи Архив Србије за наше друштво, науку и културу?

Од оснивања Архива Србије (АС) није ми познат ниједан период а да неко од учених људи није на оригиналан начин, бираним речима, о говорио о овој установи. Није ми познат ниједан истраживач који је из АС изашао а да себе није обогатио неким драгоценим сазнањем. С друге стране, ретки су периоди када су се држава и струка окупили око АС и сачинили стратегију заједничке, непрестане бриге о овој установи и о другим архивима у Србији. АС је не само симбол, већ стуб државности Србије. Као чувар памћења и доказа да постојимо, АС по својој природи не може бити ништа друго већ једна од најзначајнијих установа које држава Србија има. Чињеница да је првим Законом о Државној архиви Краљевине Србије 1898. предвиђено да о државном архиву осим управника, др историје Михаила Гавриловића, брину и чланови одбора у коме су представници Велике школе, Српског ученог друштва и по један виши чиновник из сваког министарства, довољно говори колико је ондашња политичка и интелектуална елита у Србији разумевала значај АС и сложеност архивистичких послова.

С каквим је циљем Архив основан?

Имао је задатак да систематски брине о сакупљању докумената значајних за историју српског народа, а данас АС има задатак да чува сачувано и документа која данас настају, што ће служити будућим генерацијама да истражују и сазнају данашње време. Историја је опасна ако се не разуме а архиви је чине мање опасном. Због тога АС данас има непроцењив значај, у њему се чувају документи која су брана насиљу над историјом и који сведоче о нашем идентитету у времену у којем је он вишеструко угрожен. Историјско искуство говори да су духовне кризе опасније од економских. Ове друге наилазе, трају и превазилазе се са мање или више штете по заједницу, зависно од способности политичких и интелектуалних елита. Духовне кризе су дуготрајније и остављају теже последице по идентитет народа и колективно памћење.

Јесте ли задовољни подршком коју Архив има од стране државе?

Архиви су институције које се дуго и тешко подижу, а лако урушавају. Доста тога је протеклих година у АС унапређено и био бих неискрен када бих рекао да није било подршке од стране државе, али је она из разних разлога увек била недовољна. Архиви изискују непрестану бригу државе, друштва и струке. Радује снажан импулс који стиже из садашњег Министарства културе, за мене је то наговештај политике која у своје средиште поставља централне институције заштите. Велики резултат може имати само она политика у култури која пре свега води рачуна о заштити наслеђеног, то је гаранција да ће бити сачувано и оно што данас настаје. У питању је систем чије успостављање даје одговор на питање шта је важно а шта је важније. Када се једном такав систем паметно успостави онда неће бити спотицања о цивилизацијске тековине међу којима архиви заузимају прворазредно место када је реч о култури, о очувању и функционисању, па и о међународном позиционирању државе. Вредност свега што се у архивима чува материјално је неисказива. Сваки страни саговорник ће вас више поштовати ако сами поштујете себе и своју прошлост и чувамо документа о себи. У сопственом историјском искуству имамо добре примере када је култура била претходница, стајна тачка и саставни део дипломатије.

Које су главне тешкоће у раду АС?

Недостатак простора за смештај архивске грађе и недовољан број запослених. Пријем архивске грађе БИА, Закон о рехабилитацији и Закон о реституцији обавезали су АС на нове, веома обимне, изузетно одговорне и сложене послове, али није повећан број запослених, нема додатног простора за смештај архивске грађе. У том погледу АС је на ивици издржљивости. Очекујем неопходну помоћ државе како би могли да испуњавамо законске обавезе.

Започели сте сарадњу са Отоманским архивом у Истанбулу. Какав је њен значај?

Управо сам се вратиo са сарадницима из посете Отоманском архиву у Истанбулу где је усаглашен текст протокола о сарадњи која ће нашим стручњацима омогућити истраживања у једном од најзначајнијих архива за историју Балкана. Видели смо модеран архивски комплекс од 122.000 квадратних метара у чијим депоима су хиљаде и хиљаде докумената значајних за историју српског народа. Како се наша држава и струка до сада нису организовале да буду обављена систематска истраживања у том архиву, идеја је да наредних година снимимо тамошња документа, да их похранимо у АС и објавимо томове зборника докумената који ће значајно обогатити наша знања и продубити наше национално памћење. Биће то један од најзначајнијих стручних и пословних изазова. Договорили смо и размену стручњака, објављивање заједничких издања и друге видове сарадње.

Недавно сте изабрани за члана Међународног научног одбора за обележавање стогодишњице Првог светског рата Андрићграда. Какве пројекте планирате?

Позив Емира Кустурице да у окриљу Андрићевог института у Андрићграду стручно помогнем у осмишљавању и реализацији програма обележавања стогодишњице Првог светског рата доживљавам као изузетну част и признање. Вишеград као ретко које место те величине има велику концентрацију историје у светским оквирима. Мехмедпаша Соколовић, Мост, Дрина која није само географија већ и историја, затим Андрић, па сусретања, прожимања, међусобне искључивости и сударања култура, политичких интереса, разних војски, Запада и Истока, цивилизација – све то чини Вишеград историјским местом. Реч је о средини која има прошлост али која до скора није имала данашњицу. Подизањем Андрићграда та средина је добила данашњицу преко које и тако богата прошлост постаје видљива. Сам Андрићград и све што у њему настаје видим као светску димензију локалне средине. И обележавање стогодишњице Првог светског рата биће испуњено садржајима који ће имати међународну видљивост и носити универзалну поруку. За сада могу да најавим да јавност очекују узбудљиви пројекти научне, документарне и уметничке природе. Издавачка делатност ће због нових, до сада непознатих капиталних докумената за предисторију и историју Првог светског рата, сигуран сам, имати велики међународни одјек. Емир Кустурица је прихватио предлог чланова Одбора да сними документарни филм о Првом светском рату, за који сам, такође, сигуран да ће имати међународни продор. Документ није историја, али без докумената нема историје.

Од 2004. грађа БИА стиже у АС. Када ће коначно бити могуће њено коришћење?

Све збирке докумената БИА, осим досијеа, одлуком Архива Србије уз сагласност БИА, доступне су за истраживаче. Документа се већ користе за научне потребе. Досијеа остају недоступна до доношења закона којим ће бити регулисано њихово коришћење. У питању је веома осетљив посао и надам се да ће он бити осмишљен на начин који неће отворити пут злоупотребама. С једне стране су људска и грађанска права која се морају поштовати, а с друге заштита државе и државних интереса.

Слободан Кљакић

-----------------------------------------------------------

Први истраживачи

У Архиву Србије је сачувана и евиденција истраживача од његовог оснивања. Први уписани истраживач је Миленко Вукићевић, затим пуковник Светозар Нешић, а трећи је Слободан Јовановић. Следе и Јован Хаџи Васиљевић, Станоје Станојевић, Божа Марковић, Тихомир Ђорђевић, Павле Поповић, Душан Алимпић, Коста Кумануди, Јован Скерлић, Јанко Веселиновић... Убрзо по оснивању, писар прве класе у Архиву Србије је био Радоје Домановић. Ова имена на посебан начин говоре о величини и значају Архива Србије и на својеврстан начин све нас обавезују, посећа др Мирослав Перишић.


Коментари2
3a2bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dragan simić
Svaka čast dr.Miroslavu Perišiću.Pravi čovek na pravom mestu.Njemu i njegovim saradnicima sve najlepše u 2014 godini
Gavran Pajić
Svaka cast za gospodina Perišića i njegovu ekipu u Arhivu Srbije, ocigledno su ljudi entuzijasti posvećeni svome poslu. Tuzno je što ocigledno ne mogu pokazati vlasti (vladi) koliko su arhivi znacajni za opstanak jednog naroda. Obicni ljudi to sigurno ne znaju, a o tome govori činjenica da jos nema ni jednog komentara ispod ovog odličnog teksta. Da je neka cajka ili drugorazredni političar bilo bi na desetine komentara. Gospodine Perišiću Vama i Vašim saradnicima zelim srecan i ugodan Bozić i Novu Godinu, neka Vas Bog dragi cuva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља