недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 29.12.2013. у 22:00 Дејана Ивановић

Нема праве зиме до Божића

(Ј. Прокопљевић)

Баш сте се питали ових дана какво време доноси нова година? Хоће ли нас задесити ледена зима и снег који ће паралисати не само планинска села већ и градове, или ће нас на лето дочекати неиздржива врућина, асфалт који се топи и потпуни колапс због паклених температура?

Ништа се од тога неће десити у 2014. каже за „Политику” Недељко Тодоровић, метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода. Судећи по најавама оних који прате временске прилике очекује нас година слична овој. Додуше, могући су „екстреми” – обилни пљусак праћен олујом или суша од месец, два што је потпуно уобичајено за регион у којем живимо.

– Нема праве зиме до Божића. У првим данима јануара биће релативно топло време, очекују нас повремена наоблачења са кишом, а снега ће бити само на планинама. Око 8. јануара може уследити јаче наоблачење са кишом која ће се претворити у снег, а крајем месеца биће хладније са већим изгледима за снежне падавине – каже Тодоровић.

Мала је шанса да ће нам зима 2014. приредити ванредну ситуацију као пре две године. Најхладније годишње доба овог пута ће бити мало топлије од стогодишњег просека, баш као што је било и лане. С обзиром на то да нам је посебно хладна била зима која је почела 2012, а да топлије зиме иду две три заредом, не треба да страхујемо од сибирских хладноћа и сметова.

И док је температура код нас тренутно изнад просека, па поједини дани подсећају на рано пролеће, у другим крајевима планете бесне олује и веје снег.

– И то је сасвим уобичајено: у сваком тренутку негде на Земљи је невреме, само је питање колико оно подручје обухвата. То је природна законитост, ако је у једном региону невреме, или је окован снегом и ледом, у другом је топлије. То се, наравно, односи на умерене средине. Ако је у Великој Британији циклон са снежним падавинама, код нас је топлије и дува јужни ветар. Онда у Енглеској постане стабилно и суво, а код нас пада киша или снег – објашњава Тодоровић.

И док за 2014. годину кад је време у питању, судећи бар по најавамa овог искусног метеоролога, не морамо много да бринемо, у деценијама које следе, уколико се на целој планети нешто драстично не учини на редукцији гасова, клима ће се драстично променити.

– У првој деценији овог века клима је знатно различита од оне коју смо имали половином 20. столећа. Много је топлије, имамо све чешће и све дуже топлотне таласе и драстично високе температуре. Зими то и није толико приметно, јер у леденим данима температура је само мало порасла у односу на период од пре пет-шест деценија, али лета су знатно топлија – објашњава доцент Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију.

Он предвиђа да нас, уколико се нешто драстично не уради на смањењу концентрације гасова на глобалном нивоу, чекају све тежи временски услови како будемо ишли ка средини овог века.

– У последњих стотинак година концентрација гасова на целој планети увећана је за око 40 одсто. Због тога се мења и глобална клима, а наш регион се последњих десет година више загрева од осталих. Загревање Земље никада није равномерно, али приметно је да оно расте посебно у области југоисточне Европе и деловима око Медитерана. Наравно, највеће промене су забележене на Северном полу – објашњава Ђурђевић.

То наравно не значи да ће следећа година бити изузетно топла, али ако се овај тренд повећања штетних гасова настави, после 2050. клима ће бити драстично различита у односу на ову коју данас имамо, истиче наш саговорник. Очекује се да до краја века температура порасте за три степена у односу на 20. век.

– Оваква промена климе драстично утиче на живи свет. Прошле године смо имали најтоплије лето и због суше забележено је чак 30 одсто губитака у пољопривреди. Подземне воде у Србији бележе пад током последњих година, шуме су угрожене, имамо изузетно много примера да се суше шуме у размерама које нису очекиване за климатске услове код нас, пожари су изузетно чести због суше и високих температура – каже Ђурђевић.

Промене у клими упозоравају на могуће опасности које нам прете у будућности. Због тога, каже Ђурђевић, треба да размишљамо како да прилагодимо свакодневне активности у односу на потенцијалне измене климе које нас највероватније чекају.

----------------------------------------------

Магнетна бура крива за главобољу

„Мења се време, бриде ми кости, боли ме глава, лупа ми срце.” Ово су само неке од уобичајених реченица којима сви ми убеђујемо и себе и околину да је за наше здравствене тегобе одговорно – време.

„У заблуди су они који мисле да свака временска прилика утиче на здравствено стање. Утичу ако су веома ниске температуре и јак ветар, или лети када су високе температуре и велика влажност, или ако је магловито и тмурно време. У осталим ситуацијама временски параметри не утичу битно на здравље. Али у позадини временских догађаја, нарочито када су промене у питању, продори хладних таласа, не утичу метеоролошки параметри већ се у позадини налазе наелектрисање атмосферско и магнетно поље. Ми то не видимо, па кривимо време. Главобоља долази од поремећаја магнетног поља Земље и наелектрисаних честица. Ми имамо електромагнетно поље, поремећај електромагнетног поља Земље ствара у нашем телу микрострује. Те микрострује производе главобоље, поремећај рада срца и друге проблеме. А узрочник поремећаја електромагнетног поља на Земљи јесте активност Сунца, када сунце емитује јако наелектрисање ка Земљи, у виду сунчаног ветра који је праћено јаким магнетним пољем, онда долази до магнетне буре на земљи”, објашњава Недељко Тодоровић.

Коментари1
1f6cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neša N.
Znači, sve je uobičajeno, ništa ne odskače od proseka! Sneg, bez snega, kiša, sunce, plus pedeset , minus trideset... I da nam zvekne neka kamenčina od par tona, i to je uobičajeno! Dešavalo se i pre! Kakav veseljak!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља