субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:17

Слаткиши се све више купују на тезгама

Домаћа кондиторска индустрија у проблему због небриге државе, високих намета и све већег шверца из Мађарске, Пољске и Турске
Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељпонедељак, 30.12.2013. у 12:30

Пијаце у Србији преплављене су чоколадама и увозним слаткишима готово као деведесетих када је шверц цветао. Кондиторски производи по знатно нижим ценама него у домаћим радњама стижу углавном из Мађарске, Пољске и Турске, али и директно из погона појединих домаћих фабрика које део свог асортимана „избацују” на пијацу. 

Само из Мађарске у Србију је у првих девет месеци ове године увезено чоколаде и других слаткиша за око девет милиона евра, готово три пута више него у истом периоду 2012. године. Реч је подацима мађарске управе царине који су прослеђени Светској трговинској организацији. Подаци су изведени на основу пријава купаца који су у повратку из набавке у Мађарској тражили повраћај ПДВ-а на мађарској граници,  објашњава економиста Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија”. 

И мада је, према истом извештају, укупан извоз робе из Мађарске у Србију у наведеном периоду пао за око сто милиона евра, увоз чоколаде и других слаткиша готово је утростручен. 

– Било је наравно оних који су куповали мање количине, али нису имали мотивацију да пријављују мађарској царини или су купили робу у мањој вредности па нису ни могли да остваре право повраћаја ПДВ-а. То значи да је увоз вероватно и већи, али не улази у зону сиве економије – објашњава Здравковић.

Проблем потрошача који због ниске куповне моћи све више купују и ове и све друге намирнице на тезгама посебнa је прича. Са друге стране, домаћа кондиторска индустрија је из ових али и других разлога у доста тешкој ситуацији. Проблеми су погоршани укидањем царина према ЕУ и потписивањем Споразума о трговини са Турском, као и појавом и ескалирањем црног тржишта.  

– Никоме није јасна државна политика где се увозе готови производи без царина или шверцују, пуне су их пијаце, а у исто време се на добар део основних сировина плаћају царине и прелевмани, којих више нигде у тржишној привреди нема. Подстицаје на извоз које директно или прикривено имају многе земље, ми немамо – каже Мирољуб Алексић, председник Групације кондитора при Привредној комори Србије и власник „Пионира”. 

Он објашњава да је курс стабилан, што је добро са становишта инфлације и планирања, али је дестимулативан за извозно оријентисане компаније, што је случај са овом граном. 

– Сви енергенти, сировине, порези, таксе имају драстичан раст, а ми бисмо од пристиглих евра требало да намиримо плате и све трошкове. То је један вид не тржишне, већ социјалне политике коју ми плаћамо. Нико нас не чује, нити се бави тим питањем. Имамо скуп домаћи производ, увоз расте, као и црно тржиште – каже Алексић. 

Турска, на пример, већ годинама своју индустрију слаткиша стимулише са 30 одсто приликом извоза и тако је наше тржиште преплављено турским слаткишима, а стижу и из Пољске Мађарске...

Ипак, домаћа производња стагнира и пада, као и извоз. Без обзира на квалитет, ценовно кондитори из Србије не могу да буду конкурентни. 

Шверц је, наравно, огроман проблем и тренутно осим „шверца у торбама” постоји још један озбиљнији, а то је да фабрике саме одлазе у сиву зону како би преживеле.

– За неке се већ зна годинама да то раде. Видите да се домаћи слаткиши појављују на пијачним тезгама. Упаре се инпути, сировине и амбалажа, купљени на црно, са производњом и продајом без ПДВ-а и попуста и ето посла – каже наш саговорник.

Он предлаже влади да стави контролу на улазу и излазу сваке фабрике, и то не само кондитора, већ индустрије пића, сладоледа, комплетне прехране. Требало би, додаје, „контролисати фабрике, не кафиће и продавнице, ту лежи бар неколико милијарди евра прихода за државу”, истиче Алексић.

Процене компаније „Крафт” (који је у међувремену променио назив у „Монделез”) са почетка ове године биле су да Србија само на илегалној продаји „милка” чоколада годишње губи око два милиона евра, због неплаћених пореза и дажбина. Како кажу у овој компанији, „милка” чоколада углавном илегално улази из Мађарске.

 – Налазили смо на терену, рецимо, чоколаде које су произведене у Немачкој, а на којима је прекуцана декларација из неке друге земље. Немамо сазнања да се померају рокови трајања или да постоје илегалне штампарије за производњу омота, како се у јавности спекулише.

На питање због чега су цене чоколаде у другим државама толико ниже у односу на Србију, у „Монделезу” кажу да препродавци углавном купују на великим акцијама на којима су знатно оборене цене чоколаде. Уз повраћај ПДВ-а, који је у Мађарској 27 одсто, добијају се тако ниске крајње цене на тезгама.  

– Будући да тако купљена роба улази илегалним каналима, на њу се не плаћају никакве дажбине ни ПДВ. Са друге стране, ми плаћамо све дажбине држави – кажу у „Крафту”. 


Коментари5
ebd59
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боки С.
@Dušan Trajković С обзиром да живим у Суботици могу да вам кажем да је плата у Пионировој фабрици у овом граду 24.000 динара. Но важно је да је направљен хотел у Аранђеловцу, и још много штошта од добити фабрике. Против сам шверца и продаје робе из Мађарске али патетика Мирољуба Алексића код мене неће проћи.
копије и оригинали
Без обзира на цену, никад нисам купио ниједан слаткиш из Турске, Румуније, Бугарске. Не изгледају ми квалитетно. Милку, наравно, купујем, око пијаце, редовно. Има и бомбоњера-копија оних квалитетних, које нису много јефтиније од оних у продавницама.
Sima Simic
U dobroj meri, ovaj članak je promašen. Švercom konditora najviše gube uvoznici istih, koji onda ostaju uskraćeni za svoje masne marže. Inače, na tezgama je zanemarljiv broj domaćih proizvoda, posebno renomiranih firmi, tako da na kupcu ostaje izbor proizvoda, prema navikama, ukusu i kvalitetu, a kao posledica toga proizilazi da li će se kupovati strano i švercovano ili domaće u prodavnici.
Dušan Trajković
Sam Aleksić je prokomentarisao ono što on kao učesnik u tom biznisu zna i sme da izjavi.U prodaji u diskontima Čokolada od 100g košta oko 0.60 € (PDV uračunat ) a na popustima još i manje.Koliko Aleksić plaća radnike a koliko zarađuju zapolseni na istim takvim radnim mestima u Švajcarskoj,Belgiji i drugim fabrikama , nije izjavio. Koliko se čokolade po zaposlenom proizvede u HI-Tec pogonima Milke a koliko u Pioniru ?
Aleksandar M
Velika "nutela" kosta 400 dinara na tezgi. Ista "nutela" u radnji kosta izmedju 600 i 700 dinara. Narod je u besparici, najbitnije mu je da ustedi. Naravno, neke stvari ne treba kupovati na tezgama zbog kvarljivosti, kao sto su mlecni proizvodi i jaja, ali mislim da su cokolade, odnosno fabricki proizvedeni i upakovani proizvodi OK, naravno pod uslovom da vam ne uvale "milica" cokoladu umesto "milka" cokolade. Ali ako umete da citate i da prepoznate sta je original a sta ne, zatim da pogledate rok trajanja, mislim da se kupovina na tezgama isplati i da nije stetna po zdravlje. Osim toga, na tezgi kupujem nemacku cokoladu sa celim lesnikom "nussknacker" jer istih u radnjama nema uopste. Milke su postale pomalo izvikane.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља