субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

И данас ми даме причају да су хтеле да се удају за мене

Аутор: Јелена Копривицасреда, 01.01.2014. у 15:00
Фото Небојша Бабић

Присутан сам кроз генерације и ваљда је у том утицају који се провлачи „фора” која ме одржава на сцени. Вероватно има везе и мој искрен однос према публици, нарочито на концертима, то предавање музици и енергија. Овим речима, после скоро 45 година каријере, скромни Здравко Чолић (62) објашњава свој статус највољенијег и најпопуларнијег певача на подручју бивше Југославије.

Чола, истинска икона овдашње популарне културе, протеклих деценија снимио је стотине песама, продао милионе албума, обарао рекорде у посећености концерата, Клиф Ричард му је „скидао капу”, али упркос понудама није ни покушао да направи светску каријеру. Данас жали бар за једним синглом у врху неке стране топ-листе, али за то криви „босански синдром ноншаланције”.

Тик пред Нову годину, армију обожавалаца у региону и шире обрадовао је објављивањем новог, 14. албума „Ватра и барут”. Чолић за „Политику” истиче да у тако дугој каријери каква је његова, са опусом од 200 песама, треба тежити промени, нечем новом…

– Албум је у односу на претходне шареноликији и разноврснији у смислу стилског опредељења и звука. Има ту и севдалинки, и попа, и етна, и латина. У једној од песама, „Шок”, посегли смо чак и за електронском музиком...

На новом албуму од 12 песама компоновали сте чак девет. Са сваком новом плочом, све сте више присутни као аутор. Шта је разлог томе: криза ауторства на овим просторима или ваша набујала креативност коју морате да избаците из себе?

И једно и друго. Чини ми се да сада имам и више слободног времена да се посветим писању музике. Уосталом, увек је добро имати своје песме, као неку врсту сигурности. Ако је нешто са стране боље, наравно да ћу то узети, и нећу гурати своје. Дешавало ми се да направим грешку и не препознам квалитет неких песама које су ми нуђене, јер ми нису „легле”. Чак ми је мој пријатељ новинар Пеца Поповић предложио да направим албум са песмама које сам својевремено одбио: од „Кад ходаш” групе „Рибља чорбе” коју ми је Бајага нудио до „Зора је сванула” која је била хит Неде Украден. Не гурам своје песме, јер сам, пре свега, вокални солиста, али лепо је имати и свој израз и певати своју музику, каква год она била.

Нови сингл „Што ти дадох” премијерно сте емитовали на свом Јутјуб” каналу. Док се популарност некад мерила тиражима плоча у милионима примерака, данас се мери прегледима на Јутјубу”. И ви сте се „прешалтали” на ново доба?

Нисам сигуран да је „Јутјуб” једино мерило, иако он данас не може да се заобиђе. Има много музичара који на „Јутјубу” имају милионе прегледа, а не могу да направе концерт ни за хиљаду људи. Наравно, има оних који „кликћу”, али неки људи слушају радио, иду на концерте, желе да имају плочу и другачије поимају музику. Питање је шта је мерило вредности. Јер, на концерт Леонарда Коена доћи ће више људи него на наступ неког народњака који има популарност на интернету.

Публика жељно ишчекује нову турнеју. Спектаклом на Ушћу 2011. заокружили сте причу, апсолвиравши све могуће, мале и велике, концертне и неконцертне просторе у Београду, па куда даље?

Турнеја би кренула на пролеће, и волео бих да поново урадим Арену, где другде више могу? А размишљам и о анплагд концертима у мањим салама у Београду, невезаним за ову плочу, и о наступима са симфонијским оркестром. То ће се сигурно остварити, иако то већ предуго најављујем. Једини ми је проблем да седим све време, али ако је могао Џорџ Мајкл, могу и ја!

И стас и глас; и шарм и харизма, прве су асоцијације на ваше име…

Одрастао сам у средини у којој нису могли да прођу они који су се правили важни. Гајио сам скромност и опуштен однос према људима, чак ноншалантно понашање. Нисам себе никад оптеретио важношћу свога посла, нити успехом и популарношћу. Средина, одгој, породица играли су важну улогу. Нисмо научени да се уздижемо, већ да будемо нормални. Та нека релаксираност на почетку каријере, када сам сматрао да је све у Божјим рукама, није ми дозвољавала да се фолирам, а ваљда је тој масовној популарности допринела и моја искреност и скромност. И моје биће је такво да су ми одговорност и дисциплина увек били кључни, а не навалентност и размишљање о оптерећењима посла. Попустљив сам, а и дан данас, кад видим старије људе, осећам поштовање, иако ни ја више нисам млад. Свако од нас носи бреме свога бића.

Окружени сте са три жене, супругом Александром и ћеркама Уном и Ларом. Једном сте рекли да сте у животу имали само три озбиљне везе, а са вама су се, бар у сновима, забављале стотине хиљада дама

Забављање је кад си са неким више од четири године. Заиста сам имао три везе, од којих је једна са мојом супругом. Ето, и жене у мом дому, изгледа да другачије није могло. Али, наилазим и данас на даме које ми причају да су биле заљубљене у мене и чак хтеле да се удају за мене. Мени је читава та прича мало смешна, али заводљива, лепа, попут бајке која те прати и препричава се цео живот. Од бацања грудњака на бину, до очијукања, флерта, љубавне енергије, и то прија. Сви заједно уживимо у песми, а кад изађем на бину из мене изађе неки враголан који очијука, шармира, изазива…

Опет радно дочекујете Нову годину. Шта ћете пожелети у поноћ?

Волим да радим за Нову годину, не само због новца. Што би Брега рекао: „Шта бих друго радио за Нову годину, него свирао?!” Додуше, некад ми прија и да се мало измакнем и одем у викендицу, на неку планину, и да буде идилично. А пожелећу, као и сваке године, само – здравље!

-----------------------------------------------------------

Ништа без кафане

Волите да кажете да сте мали хедониста. Како себи удовољавате?

Специјалитетима, волим добро да поједем и попијем. Прави сам гурман и уживам у храни, али без претеривања. Још из Сарајева „вучем” тај „кафански дух”. У кафани се највише опустим, ту се и најбољи послови склапају, а уз мало мезетлука и пића људи се отварају и тада видиш ко је какав. Један мој пријатељ је стално говорио: „Јаој, када ћу доживети од овог друштва да ме водите у позориште, или на изложбу, а не увек у кафану.”

-----------------------------------------------------------

Духовно растерећење

Несуђени атлетичар, фудбалски голман, дипломирани економиста, залуђеник за географију, историју и астрономију, и изнад свега музичар. Шта недостаје?

Духовност! Волео бих да се у будућности мало окренем дружењу са људима који су растерећени материјалних ствари. Што сам старији, осећам потребу за бежањем од реалности у неки емотивно-ирационални аспект. Покушавам да се мало више усредсредим на своје унутарње инстинкте и потребе, и да своју снагу и духовност уздигнем на виши ниво.

-----------------------------------------------------------

Правац Бразил

Једна од Чолиних страсти су и путовања, а сећа се да је сам, још у 16. години, почео да путује:

– Волео бих да својој деци, кад сам већ у ситуацији, приуштим многа лепа путовања. Ја сам ухватио тај воз још у младости, али, замислите, још нисам стигао до Јужне Америке. Зато сам себи зацртао да у Бразил морам да одем ове године. Ако не на светско првенство у фудбалу, онда раније да снимим спот, кад већ на албуму имам песму „Рио”.


Коментари2
7da10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

iz NJujorka -
Cola nije nikad bio moj tip, ali mi je bilo simpaticno da slusam kako drugi vole da ga slusaju. Mozda sam tek posle jedno 20 godina slusanja Cole po ranim radio i tv programima resila da kupim jedan cd. Onda sam otisla na koncert negde u Astoriji, u nekom skladistu pretvorenom u salu za svirku. Videla sam da publika bas voli da ga slusa. On je neposredan covek i ima lep osmeh. Nekad su dame volele da slusaju Stojnica, neke slusaju Zvonka Bogdana, neke vole da cuju kako svira Boki Milosevic, a neke vole Colu. U mom slucaju, volim da slusam Dmitri Hvorostovski baritona. Choli, njegovoj porodici i citoacima neka je srecna, bericetna i mudrija 2014.
Milanka Medakovic
Pa Cola je najbolji pjevac sa ovih prostora,legenda,moj idol jos od mladih dana,sarmantan i veliki sretnik jer ga obozavaju sve zene,mlade i stare.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља