петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:37

Преминуо академик Љубомир Тадић

Аутор: Танјугуторак, 31.12.2013. у 10:25

БЕОГРАД – Академик Љубомир Тадић преминуо је ноћас у Београду у 88. години, речено је Танјугу у САНУ.

Љубомир Тадић је рођен 1925. у Смријечну, данас Црна Гора. Имао је 16 година када се прикључио партизанском покрету.

Био је професор филозофије и социологије права на Универзитету у Београду и стални члан САНУ.

Године 1968. био је један од предводника студентских протеста, па је 1974. као неподобан удаљен са Универзиетета.

Један је од 13 осниваца обновљене Демократске странке децембра 1989. године, и уз Драгољуба Мићуновића једини је из те пробитне екипе који је остао у ДС. У више наврата је био члан Главног одбора те странке.

Љубомир Тадић је отац Бориса Тадића, бившег председника Србије и лидера ДС.

Након Другог светског рата студирао је у Сарајеву и Београду. У Сарајеву је био први секретар Универзитетског комитета и уредник дневника „Ослободење”.

Филозофију права докторирао је у Љубљани. Као научни сарадник, био је члан Уставне комисије за припрему Устава из 1963.

Проф. др Мишо Кулић тврди је за њега да ''није никада ни тежио, а ни од других интелектуалаца тражио пристајање на обавезност свог научног, интелектуалног и моралног уверења, јер интелектуалну заједницу никада, чак и онда када га је Брозов режим гетоизирао са њему по уверењу сличним интелектуалцима у Институт за филозофију, није схватао као котерију. (...) Никада није тражио ни послушне ученике, а ни неку интелектуалну или политичку групу која би га следила”.

Тадићево дело „Поредак и слобода” (1967) оставило је велики утисак на тадашње генерације студената. И његово позније дело „Традиција и револуција” (1972) имало је сличну судбину.

Критичко писање за часопис „Праксис” и одлука да, као професор Београдског универзитета, подржи студентски протест 1968. (по сопственом признању, он је аутор назива „Црвени универзитет Карл Маркс"), разлози су због којих је сврстан у групу првих дисидената тадашњег режима и један је од осам професора који су половином седамдесетих одстрањени са Филозофског факултета.

Заједно са неколицином истомишљеника покренуо је у Енглеској „Праксис Интернатионал”, а у земљи са Добрицом Ћосићем покушао је да покрене часопис „Јавност”.

Био је председник председник Покрета за заједничку европску државу Србију и Црну Гору, који је имао за циљ да сви држављани те републике добију право гласа на референдуму о одвајању Црне Горе.

Писао је да грађански рат није започео 1991. године, већ да се његове јасне назнаке налазе у периоду раније социјалистичке изградње, посебно „уставне изградње”, највише Устава из 1974. године.

Тврдио је да за разарање Југославије није био одговоран социјализам, него његов „бољшевички привид”, при чему је „историјски парадокс да између бољшевичког пројекта разбијања Југославије и западног пројекта којим је то разбијање остварено, постоји пуна конвергенција”.

Добитник је Седмојулске награде, највишег признања Србије. Дописни је члан је САНУ од 1985. године, а редовни од октобра 1994. године.


Коментари10
ecd68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Fizicar USA
Dok sam gledao Borisa kako sigurno koraca ka ovome sto su bivsi komunisti/ultra nacionalisti (Milosevicev Dacic, Shesheljevi Nikolic & Vucic) nedavno prelomili, uvek sam racunao na njegovog oca. Razmisljao sam - nemoguce je da od svih mogucih kandidata, od svih Ceda, kameleona Draskovica, Koraca, Biserka, bas Ljubov sin bude taj, koji ce da potpise istorijsku bruku Srbije & CG. Takvi ne potichu iz kanjona Pive. Kad je Boris dolazio na Pluzine, docekivali su ga bliski rodjaci, sa istim odnosom, kakav sam ja, obican posmatrac sa strane, uvek imao. Bio sam u pravu. Boris je 100% bio predan demokratizaciji drustva, putu ka EU, ali se nije usudjivao da prizna tzv Metropolitan Bondsteel-Kosovu. Dakle, uvek mi je bio blizi od sina, stari otac - super intelektualac. Da je zivot dug recimo 200 godina, bilo bi sve drugacije. Ovako - zivot proleti kao tren. Ljubo Tadic je ziveo castan zivot, vredan zivljenja. Uvek je bio na pravoj strani. Porodica moze vecno da se ponosi njime. Neka pociva u mir
Vladimir Simić
Otišao je jedan od poslednjih velikih intelektualaca,akademik,levičar,veliki čovek.Slava mu a uvaženoj porodici iskreno saučešće.
Perica zna sve
Nemam drugog nacina, osim ovog, da porodici Tadic izrazim saucesce povodom smrti gospodina Ljuba Tadica. Zahvaljujuci velikoj ljudskost, licnoj hrabrosti i vjeri u covjeka spasio je zivot clana moje porodice. Hvala Vam Gospodine Tadicu i neka Vam je spokoj dusi! Postovana porodice Tadic molim vas da primite moje saucesce!
Milanka Jovanovic
Pokoj mu dusi i saucesce njegovoj porodici !
Стефан Борота
Љубомир Тадић 1925–2013 ЕТЕОКЛО: Од друштва зла на свијету нема горег зла Код посла сваког, — плода није вредно брат. На њиви биједе, гријеха жање ти се смрт.* — * Eshil "Sedmorica protiv Tebe" [u] Eshilove tragedije. Prevео Koloman Rac. Zagreb, MH, 1918. Str. 172. [,]

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља