петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:32

Руше српску школу стару 109 година

Аутор: Живојин Ракочевићсубота, 04.01.2014. у 12:30

„Ево, гледам кроз прозор куће и не могу да се смирим. Срушили су кров школе, бојим се да реагујем. Не могу ништа да урадим, од бола не могу да одем тамо јер ћу умрети на лицу места“, јављао је, последње недеље, прошле 2013. године учитељ Тома Томић из села Драјчића код Призрена. Косовске просветне власти рушиле су тада српску школу стару 109 година, а човек који је, радећи у њој, провео тридесет осам година покушавао је да је сачува. Петнаест година, од сукоба на Косову и Метохији, бринуо је о поломљеним стаклима, борио се да сачува сваку столицу, комад инвентара – живео да сачува своју школу као свој дом.  


Њено пропадање почело је када је неколико команданата „ослободилачке војске Косова” под оружјем и у униформама дочекало, у џамији у Драјчићима, родитеље Муслимане чија су деца похађала наставу у локалној школи. На том „састанку“, одржаном лета 1999. године, одлучено је да ђаци, који су до тада учили на српском, пређу на албански језик и путују у суседно село Мушниково.

Док су муслиманска деца овог планинског села превожена у Мушниково, српска су са родитељима побегла у централну Србију, Македонију, Црну Гору и никад се више нису вратила. Школа је остала пуста, сељани две вере и једног језика готово прекидају комуникацију, а резултат договора под оружјем био је фаталан за све. Срби, углавном старци, ослањају се на помоћ мештана муслиманског Горњег Љубиња, где купују храну, они им праве сандуке за сахрањивање покојника и помажу да одржавају везу са својом протераном родбином.

С временом у село стиже помоћ, долазе доктори из организације Свети Јован Милостиви, успоставља се какво-такво поверење у овом планинском селу под самим врховима Шар-планине. А онда је недељни дан, одабран за рушење школе, изазвао узбуну: прво код начелника Призренског округа по српском систему, па у Канцеларији за Косово и Метохију, а путом и у косовском министарству за повратак. Сви су они рушитељима школе, као што и приличи, упутили писмо.

„Србима на Косову и Метохији се ставља до знања да су они и њихова деца непожељни у Покрајини”, реаговала је канцеларија, док је министарство затражило да се заштите објекти који се део културног наслеђа невећинских заједница и да се мора „пронаћи алтернативно решење”. И једни и други, укључујући и писма, део су накнадне памети и небриге.

„Захтевали смо неколико пута да будемо део просветног система Србије, и да наставу изводимо на босанском језику, као што раде и у Србији. Нисмо тражили дупле плате, него нормалне”, каже за „Политику” И. Р., наставник из Средачке жупе. Захтеви ових људи завршили су у београдским фиокама, док су веровали да им то може сачувати посебност. Ови други, из косовских власти, косовску наставу на босанском виде као етапу ка преласку на албански језик. Негде је то процес, а негде као у Драјчићима примена силе.

Данас је готово бесмислено питање зашто су локални Срби 1904. године у Османском царству од своје сиротиње зидали школу и за њу поклањали земљу. Још је апсурдније питати шта да раде данас бошњачка деца која најчешће не знају ни реч албанског. Шта да раде са таквом школом и образовањем?

Затирање школе, судбина и идентитет деце у рукама су локалног директора за просвету у Призрену Неџада Чочаја. Он је обезбедио средства да направи нову модерну школу, али га је омео, како каже, такозвани вођа Срба Тома Томић тврдњама да се ради о заштићеном објекту. Он негира да је школа саграђена на српском имању и тврди да је земља власништво Основне школе „Моша Пијаде” од 2001. године.

„Ми ћемо се још једном обратити надређенима у Заводу за заштиту културе, како бисмо проверили чињенично стање, али у селу нема друге парцеле за изградњу школе”, изјавио је Чочај локалним медијима. Чињенично стање каже да је срушена школа истурено одељење Основне школе из Средске, некадашњег центра, ове велике, до 1999. већински српске жупе. Та централна школа је раније отворена, у турско доба, у српској кући без дозволе тадашње управе. Заптије и рушитељи стигли су из Скопља да затворе школу.

Знајући за то, учитељ је научио ђаке турску химну, па кад су власти упале они су устали и отпевали химну. Школа је преживела, сачувани су ђаци, више од века школовани су важни људи, доктори и професори, научници.

Данас нема ни једног ђака, само зидови и старци, чувари успомена, а да би и то што брже нестало труде се они људи из џамије – што су униформе и оружје заменили оделима и влашћу.


Коментари4
b5fd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoslav Barjaktarovic
Kad ćemo da se otreznimo kao narod i da uredimo državu , koja će biti iznad svih. Državu koja će imati vojsku, policiju, prosvetu, sudstvo, školstvo i zdravstvo, državu srpskog naroda i nacionalnih manjina koje će imati preslikana prava Srba u njihovim matičnim državama. Kosovo se ne daje nikada , nikome i ni po koju cenu. Istorija je dugotrajna , gubili smo i vraćali,...
Душан С.
Такве ћемо вести читати све док се "знаменити" Срби срдачно рукују и грле са знаменитим светским терористима и убицама..
Zoran R.
Normalna država bi zbog ovoga vojno intervenisala. Ovo je samo dokaz da je cela Srbija pod okupacijom, a ne samo njena južna pokrajina...
Marko
Beda, beda. Šta čovek da kaže, mi im sve dadosmo, a oni nammsve otimaju i ko je tu kriv?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља