уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:31

„Светлеће чудо” у Србију стигло после Париза

Аутор: Бране Карталовићуторак, 07.01.2014. у 15:00
Електрична централа Војнотехничког завода у Крагујевцу око 1910.

Крагујевац – Данас је струја углавном доступна свима у нашој земљи, али у другој половини 19. века сијалица која светли била је право чудо, у које је и велики свет, не много пре нас, гледао са дивљењем.

Прва сијалица у Србији засветлела је у крагујевачкој фабрици оружја, 1884, само две године пошто је „светлеће чудо” приказано на Светској изложби у Паризу. У Чаурници, једном од погона тадашњег Војнотехничког завода, упалио ју је технички директор фабрике инжењер Тодор Тоша Селесковић. Он је, претходно, инсталирао „Шукертову” централу са динамо-машином јачине пет коњских снага и капацитета 30 сијалица од по 16 вати и две лучне лампе од по 1.200 вати. Спектаклу су присуствовали краљ Милан Обреновић и краљица Наталија, са дворском свитом и представницима владе.

Ове, као и многе друге, податке из историје електрификације Крагујевца и Србије прикупио је Тома Тодоровић, новинар и публициста запослен у овдашњој „Електрошумадији”. То предузеће, које је ове године прославило пола века постојања, за нову 2014. припрема обимну монографију чије ће се издавање поклопити са још једним јубилејом, 130 година откако је у нашој земљи засветлела прва сијалица.

– Годинама сам прикупљао податке који, ако се искористе на прави начин, могу бити значајна историјска грађа за нека нова поколења истраживача – каже наш саговорник.

Годину дана после спектакла крагујевачка фабрика оружја добија још две динамо-машине произвођача Сигмунда Шукерта из Нирнберга. Са још осам лучних лампи и сто сијалица, осветљени су сви погони Војнотехничког завода, који је 1885. био једина „светла тачка” у Крагујевцу. Тек са уласком немачких трупа у Србију, 1915, овај град ће добити прву електричну мрежу, тада довољну за напајање само неколико војних објеката.

По ослобођењу у многим градовима у Србији почињу да раде електричне централе, а своје прво осветљење Крагујевац је добио 1928, до када је струјом снабдеван искључиво из Војнотехничког завода. Централу са дизел мотором „дајц” од 270 коњских снага и генератором фирме „Браун Бовери” од 168 киловолти, четири трафостанице и подземне каблове у дужини од 3. 400 метара изградило је и поставило Акционарско друштво „Јелица“ из Чачка, чија је понуда на конкурсу оцењена као најповољнија.

По попису из 1931, Крагујевац је имао 27.208 становника, а претплатника је било 2. 870. Потрошачи су те године сврстани у категорије, а за сваку је важила посебна цена струје.

– Кафане и радње су плаћале између седам и девет динара за један киловат, домаћинства од два и по до три динара, с тим да је, за разлику од овог нашег времена, цена била нижа ако потрошиш више. Најскупља струја била је за биоскопе, који су киловат плаћали десет динара – наводи Тодоровић.

До Другог светског рата струју је добило још шест општина и насеља у Шумадији, Лапово, Рача, Баточина, Равни гај, Кнић и Станово, а по ослобођењу, 1945, тек основано Електрично предузеће Србије (ЕПС) преузима све електроенергетске објекте на територији Крагујевца. Електричну мрежу у овом делу Србије у то време одржава свега 29 радника.

Средином педесетих година прошлог века, према речима нашег саговорника, уочене су и прве злоупотребе, а због нередовних платиша морале су бити уведене и казнене мере.

– У то време, сваки потрошач који у року од пет дана не би платио струју био је искључен са мреже. За ново прикључење морао је да плати казну од најмање сто динара и рачун за наредни месец, према потрошњи из претходног. Тада су се појавили и први „лопови”. Била су то посебна сијалична грла са утичницом за пеглу или решо. Нису потрошачи крали струју, али су тако избегавали плаћање таксе за коришћење електротермичких уређаја – објашњава Тодоровић.

Данас, када се наша електродистрибуција бори са многим проблемима, вишком радника и са све већим бројем нередовних платиша који због тешког материјалног положаја нису у стању редовно да измирују своје обавезе, можда је добро да се вратимо у прошлост и погледамо на који начин је струја стигла на наше подручје и са колико напора је мали број људи успевао да одржава и Србијом шири „светлеће чудо”.


Коментари3
283f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Радован Јасенички
Можда је присуствовао Палма. први потреседник уз песму премијера.
Saša KG
Hvala na poučnom tekstu.
kragujevački sumadinac
Zar gradonačelnik Verko Stevanović nije prisustvovao toj svečanosti u fabrici oružja?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља