среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10

Зашто само 24 приватизације?

Аутор: Миленко Срећковићчетвртак, 09.01.2014. у 15:00

У јавности влада погрешна представа о извештајима Савета за борбу против корупције. У њима савет указује на механизме приватизационе пљачке – коју су омогућиле државне институције и која је била уграђена у систем као спрега политике, тајкуна и криминала. Надлежност Савета за борбу против корупције била је да укаже влади на системску корупцију како би се уклониле могућности за даљу злоупотребу процеса приватизације, а не да сакупља документацију за појединачне полицијске истраге. Савет је направио двадесет и четири извештаја, али то не значи да је било само толико спорних приватизација, јерсавет није стигао да се детаљније позабави осталим. Популарност тренутно највеће политичке партије заснива се на полицијским истрагама ових малверзација, али и након заслуженог кажњавања одговорних ствари ће остати исте јер држава за сада ни не помишља да покрене питање сопствене одговорности, нити размишља о обештећењу радника као највише оштећених у процесу приватизације. Резолуција Европског парламента у којој се од Србије тражи да преиспита само двадесет и четири случаја, јасно показује да ни у овој европској институцијинисусхватили смисао извештаја покојне Верице Бараћ.

Иако у новим допунама Закона о приватизацији има измена које елиминишу неке од могућих злоупотреба из претходних приватизација, то не значи да су елиминисане и саме претпоставке за даљу пљачку. Пљачка је, у ствари, суштинска одлика приватизације која је сама по себи заснована на узурпирању заједничког добра на које би читава заједница требало да има право и стога је она суштински против људских права и једнакости, јер фаворизује само оне који већ имају огромно богатство, и против природне средине, јер је експлоатише бескрупулозно, као и радну снагу. Приватизацијом је демократско одлучивање потпуно искључено из економских процеса, и стога је она крајње антидемократска јер је усмерена против учешћа грађана у одлучивању и осмишљавању економских односа на којима ће почивати њихова заједница.

У реторици Владе Србије говори се о нужним економским реформама које „немају алтернативу”. Тренутна глобална економска и дужничка криза само је последица „безалтернативне” политике тачеровског типа, у којој се интереси капитала постављају изнад свега другог: било да се ови остварују на неолибералним принципима, било уз државни интервенционизам. Ако банке или корпорације својим погрешним пословним одлукама доспеју у кризу, држава ће бити та која ће их извлачитииз блата, док ће сав терет кризе пребацити на недужне грађане који немају никакав утицај нити моћ да се томе одупру. Дакле, неолиберални принципи намењени су дисциплиновању сиромашних, док капиталисти, банке и богати могу да рачунају да ће се држава појавити каоdeus ex machina да их спасе. Протестне пароле које веома једноставно објашњавају ово стање су: „Социјализам за богате, капитализам за сиромашне” и „Социјализација ризика, а приватизација профита”. Чак је и ММФ признао да је својим мерама потпуно урушио грчко друштво.

Мултинационалне корпорације моћније су и од држава. Кретање капитала у потрази за јефтинијом радном снагом и бескрупулозна експлоатација природне средине и ресурса највећи су пораз човечанства и главни узрок ратова и тероризма. Наравно, ствари тренутно стоје тако како стоје и то је реалност с којом морамо рачунати. Међутим, промовисати такво стање као инкарнацију најбољег од свих могућих светова и тражити од народа да се жртвује ради остварења тог опресивног поретка није и не може бити ништа више до одраз политичког стокхолмског синдрома(парадоксални психолошки феномен у коме жртва добровољно чини све што је по вољи насилника).

Председник Покрета за слободу, уредник часописа на енглеском језику „Фридом фајт инфо”


Коментари14
02877
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Немоћан дупло
Много је грађана Србије који мисле исто, или врло слично, као аутор чланка, али - осим коментара, којима показујемо озлојеђеност - не можемо учинити баш ништа! Немоћни смо, до даљњег...
Zoran Stanojevic
To trazi EU jer to ima veze sa Hipo Alpe Adria bankom i gubicima koje je ona napravila. Nasi DB-ovci i tajkuni su dobili kredite na osnovu maznutih i prebacenih para sa Kipra. Ima jos mnogo privatizacija gde je bilo kradja i namestanja, ove su samo vazne jer je jedna EU zemlja pretrpela stetu.
božo borović
njih zanima to isto zato su i tražili da oni ne rešavaju.
zombi mali
Sigurno da treba sve privatizacije proveriti, a ako se to ne želi uradi, time se legalizuje pljacka koja se odigrala pred očima cele srbije!
Putin i po
Bravo za clanak i dosadasnje komentare,posebno za Svetlanu."Izmenjivac svesti",kakva istorijska misija,hahaha,jos jednom,bravo

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља