петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 10.01.2014. у 12:30 Бојан Билбија

Србија била на мети још од 1908.

Први светски рат: аустроугарске трупе продиру у Србију

Јасна идеја о превентивном рату против Србије постајала је у Аустроугарској још од Анексионе кризе 1908. године, каже за „Политику” др Данило Шаренац, научни сарадник у Институту за савремену историју, објашњавајући да на овај закључак не упућује само писмо које је гувернер у БиХ Оскар Поћорек послао министру финансија Леону Белинском 28. маја 1913. године. Ово писмо, из кога се виде припреме двојне монархије за рат, директор Архива Србије др Мирослав Перишић представио је недавно у Андрићграду.

Тиме је изазвао реакције немачких и аустријских историчара и медија, који су, између осталог, оценили да Србија покушава да се „растерети приписане кривице”. Шаренац, међутим, подсећа да се у угарској радикалној штампи још 1896. може наћи претња да се Београд бомбардује са реке.

– Дакле, то је било у доба династије Обреновића, која је важила за пријатеља Беча. Касније имамо кризу за време Царинског рата, 1906–1911, у виду економског притиска. Затим, озбиљну могућност сукоба постојала је и током балканских ратова, када је Беч захтевао да се српска војска повуче са приморја, око Скадра и јужно од њега. Било је и пушкарања на граници, између цариника и граничних трупа, 1913. и 1914. године, уз бројне шпијунске афере – указује др Шаренац.

Како истиче, у Бечу је, посебно од 1908, била веома активна ратна струја, окупљена око начелника Генералштаба Конрада Хецендорфа, која је захтевала да се сви проблеми са Србима реше превентивним ратом.

– Они су се плашили независне Србије, јер су у томе видели фактор окупљања јужних Словена. Такође, Аустроугарска је била велика империјална сила, са непрестаним тежњама да се шири. Тако је могућност рата била присутна у сваком тренутку, и без пуцња Гаврила Принципа. Али, без атентата било би теже наћи изговор – указује Данило Шаренац.

Др Јован Пејин, архивски саветник у пензији, цео радни век је провео у Архиву Србије, где је био начелник Другог одељења, а затим и директор. Како Пејин истиче за наш лист, немачки и аустријски историчари немају ниједан документ, којим би могли да оповргну оно што је Поћорек рекао у свом писму, али имају сијасет докумената који то потврђују.

- Значи, оптужују друге, а сами говоре очигледне неистине. Јер, сви догађаји до августа 1914. их демантују. Постоји ово писмо, које тачно исказује шта Поћорек намерава да уради са Србима. Од 1912, више од 20 пута аустроугарски Генералштаб је тражио да се нападне Србија. Франца Фердинанда проглашавају за славенофила, зато му је жена била Чехиња, али то није тачно. Када је Србија однела победу у балканском рату, он је већ био спреман за рат. Зато је и дошао у Сарајево, да би присуствовао маневрима у источној Босни, дуж реке Дрине, на полазним положајима према Србији и Црној Гори – наводи бивши директор државног архива.

Како истиче др Пејин, постоје документа, не само српска, већ и савезника из Антанте, која потврђују да је Аустрија хтела рат против Србије по сваку цену.

– Јер, војни стручњаци Аустрије добро знају да се војска не прави за годину дана, већ да је потребно бар десет година. А Србија је управо била ослободила своје јужне делове од Турака, и од њих је требало направити војнике који могу да издрже ратне напоре. Аустрија је то добро знала, и желела је, пре него што Србија оснажи војску, да нападне, док је наша земља још увек била исцрпљена ратовима 1912. и 1913. године – објашњава Јован Пејин мотивацију војног врха у Бечу.

Коментари4
9bbb9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš Đonović
Našim neprijateljima poručujemo (Ne dirajte Jugoslaviju).
juga dorcolac
ko je napao Srbiju? Zbog jednog princa! Imali su atentatora osudiliga i tu je kraj, nismo mi Srbi napali Austriju .Dali su vredele tolike zrtve zbog jednog coveka znaci da su imali nameru da napadnu to je tako ocigledno.12
povremeni citalac
Imaju samo ono pismo Pocoreka, koje je, izmedju ostalog, objavljeno samo u Sarajevu, a znaju pouzdano da je Generelarstab Austrougarske trazio 20 puta RAT protiv Srbije. Rekao sam, takodje nedavno, bolje nasi da cute, da sacekaju da oni prvi kazu sta imaju, ili nameravaju, ovako samo daju materijal da oni mnoze i prosiruju krivicu Srbije.
Aleksandar Mihailovic
Ako se vec zna da se priprema revizija I, a vec je u dobroj meri izvrsena i II Sv.R razbijanjem YU kao zajednicke drzave stvarane u oba rata, ovakvi dokazi su morali da se sakupljaju, objedinjuju i sistematizuju i da se kao naucna gradja koriste u raskrinkavanju ideja koje mogu da budu jako opasne po buduca pokolenja, a ne samo u svrhu pranja sopstvene krivice i odgovornosti za izazivanje dva velika rata i prebacivanja iste na Srbe i Srbiju koja je vec pokazala servilnost i spremnost da se svima izvinjava dok njoj ne mora niko, i da preuzima na sebe krivice i kada je nema. Gavrilo moze da bude srecan da nije bio u ovom milenijumu jer bi odmah bio isporucen, mnogo pre nego veliki broj generala i predsednika. Ko zna sta bi uradio da je znao da ce se heroji isporucivati onima koji su ponovo ubili sve zrtve I i II Sv.R i razbucali zajednicku drzavu zbog koje su izginuli,a prezivele zasuli O/U i namenili im GMO za konacno i potpuno nestajanje. Sigurno je da se zlocini ne mogu oprati lazima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља