понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:43

Србија има златну децу, али нема пара за њих

Аутор: Сандра Гуцијансубота, 11.01.2014. у 12:30
Ученици Гимназије "Светозар Марковић" из Ниша постижу боље резултате од вршњака из Математичке гимназије

Србија има најбоље средњошколске математичаре, физичаре, информатичаре и астрофизичаре на свету. Основци из Србије су најбољи на планети и у познавању саобраћајних правила. Имамо и најуспешнијег такмичара на свету свих времена у Кући славних Међународне математичке олимпијаде – Теодора фон Бурга.

Студенткиња са ФПН Хелена Иванов је најбоља говорница на планети. Имамо и златног криптографа (наука о шифровању), Стефана Црнојевића, који је самоук, као основац донео злато Србији у конкуренцији средњошколаца. Већ традиционално, најбољи млади хармоникаш на свету је такође из Србије, да не говоримо о Стробери тиму, студентима ФОН-а, права, архитектуре или Миљани Радивојевић, најбољем младом археологу на свету, која је заједно са својим тимом доказала да се прва индустријска револуција догодила на Балкану.

Славу српског школства по свету најчешће проносе ђаци специјализованих гимназија, полазници Петнице, Архимедеса, центара за таленте… Њихов одлазак на такмичења увек је неизвестан до последњег тренутка, али су зато, када се врате окићени медаљама, омиљена мета политичара за сликање пред камерама и обећања која се никада не испуне. Просвета из државне касе увек добија најмање пара, а оно мало што се даје из буџета углавном иде на плате просветних радника. Како се таленти сналазе?

Ђорђе Огризовић (15), чији дар за различите дисциплине препознали прво његови родитељи, а потом и „Регионални центар за таленте Београд 2”, каже да на такмичења одлази пре свега захваљујући родитељима који га возе и плаћају смештај. Он у основној школи није имао велику подршку наставника, а пажњу је привукао тек када је почео да доноси медаље.

– Имам више од 40 награда из историје, географије, српског и италијанског језика, шаха, цртања, математике, физике. У центру је све другачије, за разлику од школе, овде није циљ оцена, овде радимо оно што волимо, а у школи оно што се мора – каже Ђорђе.

Олга Драгојловић, председница Форума нишких гимназија и директорка Гимназије „Светозар Марковић”, каже да брига око новца представља кочницу онда када то не би требало да буде, јер имамо веома квалитетну децу чији одласци на такмичења не би требало да зависе од тога што Министарство просвете или град немају пара.

– Одлазак наших ђака на такмичења увек буде неизвестан до последњег тренутка. Град често нема пара, привреда не ради, па смо принуђени преко медија да тражимо спонзоре и да молимо за средства. Наши ђаци су у неравноправном положају и када је у питању одлазак на припреме пред Олимпијаду, на пример, јер је проблем да се плати пут, смештај, храна... Друштво физичара нам излази у сусрет, јер имају кућу која је легат, па је користимо за смештај, али то није довољно – прича директорка ове нишке гимназије са каквим се мукама суочавају ученици ван Београда.

Збирку од преко 50 медаља за последњих неколико година, ових дана је увећао и ученик првог разреда одељења за талентоване математичаре Душан Живановић, који је освојио бронзу на Међународној научној олимпијади у Индији.

– Наше једно одељење за талентоване математичаре донесе исто, а некада и више медаља него неколико одељења београдске Математичке гимназије. По броју медаља и талентованим ђацима стварно заслужујемо да добијемо статус школе од националног значаја за шта се већ дуго боримо. То би значило и више средстава за одлазак деце на припреме, на такмичења, за ангажовање професора – каже Олга Драгојловић.

Миљана Радивојевић је завршила београдски Филозофски факултет, а сада ради у Великој Британији на једном од највећих археолошких института на свету. Каже да мотивацију за напоран рад дугује породици, а пре свега оцу, који је своје четири ћерке учио да је образовање највеће богатство.

– Друга велика прекретница јесте Петница; нема ништа боље од демонстрирања средњошколцима да је кул бити научник и учити кроз игру. Што се тиче стандардног образовања, оно је прављено за потребе свих. На основним студијама ми је највише недостајало охрабривање критичког размишљања – углавном су се фаворизовали студенти који се слажу са свиме што је написано или је професор рекао – прича Миљана.

Њено школовање је било свакодневна борба, за финансије највише, а данас каже да је јако дугачак списак оних који су јој на том путу помогли.

– Сада када сам упознала другачији систем образовања у Великој Британији, схватам да је наше образовање изузетно што се тиче генералног знања и помогло ми је да се докажем у својој групи. Све те године, предмете, културе и ратове које смо ми меморисали у Великој Британији не уче у детаље, већ доста површније – прича наша саговорница.

Она сматра да су таленти који добијају награде у свету најчешће они који су образовани у Петници, специјалним гимназијама или у оквиру специјалних програма на факултетима.

– Сви ти наши таленти су заправо аномалије нашег образовног система, они најотпорнији на ударање по глави не би ли се вратили у средину, И десе нам се тако што тренирају иза дворишта, у напуштеним базенима или освајају трке у похабаним ципелама. И они ће изабрати прву прилику да оду тамо где ће их неговати – каже на крају Миљана Радивојевић.

Мислимо о томе.


Коментари21
37c06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Leona P
@ Srba Da, ...mada meni je vise upao u oci komentar o povrsnom ucenju u britanskom sistemu spram srpskog u kome se memorisu godine, predmeti, kulture i ratovi. Mozda je moja pogresna interpretacija, ali ne mogu da tumacim "povrsno ucenje" bez negativne konotacije. Pored toga, u secanju su mi raniji interesantni medijski nastupi ove neosporno sposobne mlade zene (e.g. Science vs. Science Direct, moj grant vs. mentorov grant).
Srba, Velika Britanija
@ Leona P Pomenuh Miljanu Radivojevic jer je rekla da su talentovani anomalije naseg obrazovnog sistema. I meni se cini da su (smo?) talenti uspeli 'uprkos' a ne 'zbog' (in spite of, not because of) naseg obrazovnog sistema.
Leona P
@ Srba, Velika Britanija | 14/01/2014 14:54 Odlican i duhovit komentar, ali malo cudan izbor 'likova', s obzirom da od sedam spomenutih, sest osoba kritikuje preuvelicavanje kvaliteta srpskog obrazovanja u medijima, a jedna ga u clanku podrzava i time zapravo u tome ucestvuje.
Leona P
@ Srba, Velika Britanija | 14/01/2014 14:54 Odlican i duhovit komentar, ali malo cudan izbor 'likova', s obzirom da od sedam spomenutih, sest osoba kritikuje preuvelicavanje kvaliteta srpskog obrazovanja u medijima, a jedna ga u clanku podrzava i time zapravo u tome ucestvuje.
Srba, Velika Britanija
@ Миљана Радивојевић @ Leona P @mike kos @Pop Jankovic @naučnik ovdašnji @Nikola BG @pogled sa strane Petrov Bravo bravo bravo, ulepsali ste mi dan! Mislim da je nerealnost opasnija od bombi za buducnost jedne nacije! A tu nerealnost pakleno podrgrevaju nasi ‘prestizni’ mediji. Pretpostavljam da vecina Srba veruje da Bil Gejts svako jutro sa nestrpljenjem proverava koliko mu se nosilaca zlatnih medalja sa matematickih olimpijada iz Srbije javilo za posao i da onaj nas ‘decak violinista’ (koji sada ima 36 godina) jos uvek svira papama i americkim predsednicima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља