петак, 15.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Преображај скинхеда Вање

субота, 11.01.2014. у 21:57

Међу пет романа који су ушли у конкуренцију за престижну Нин-ову награду налази се и књига „Златно доба” Силване Хаџи-Ђокић, у издању „Интерпреса” и „Теме”. То је прича о цару Константину Великом и царици Јелени, која се појавила у прошлој години, у којој је  обележено 17 векова од доношења Миланског едикта. Ипак, Силвана Хаџи-Ђокић сматра „да јубилеји ништа значајно не доносе, и да у њима царује просечност”. Према речима рецензента романа Љиљане Шоп златним добом су од античких времена сматрани периоди духовног подвижништва и процвата на пољу стваралаштва, док се данас под златом подразумева искључиво материјална вредност. Силвана Хаџи-Ђокић ауторка је и монодраме „Царица Јелена”, а историјска тематика заокупља и друга њена остварења.

У вашем роману царица Јелена, мајка Константина Великог, излази из иконе, као из „прозора у свет” или „капије закривљеног времена”. Она се појављује данас како би нас ујединила?

Она се појављује у садашњем времену да би извела своје прво чудо, бирајући за инструмент његовог испуњења најнижег, обезљуђеног насилника, наркомана и скинхедса, уместо подобнијег – владике, духовника, монаха, обичног човека или верника. Што је појединац невернији, са мање људског достојанства, чудо постаје веће, налик обрнутој пропорцији, инверзији. Јелена не излази из иконе у Вождовачкој цркви да нас поново уједини, већ да изврши чудо! А чуда не постоје ради другог циља, већ зарад себе самих. Кроз њих се путем посредника пројављује Божија честица, она за којом се у 21. веку трага у CERN-у. Која се у Христово доба обрела међу следбеницима Исуса из Назарета, и коју је велики Вергилије најављивао у својим Месијанским Еклогама, а пророци у својим синоптичким списима. У роману „Златно доба” јасно је подвучена разлика између институционалне и исконске вере. Стварање државне религије и хришћанске цивилизације није био романтичан и безбрижан, већ суров и цензорски посао, који је подразумевао невине жртве и много безосећајног заташкавања и прекрајања. До изворне, прецивилизацијске, нецензурисане вере најлакше се долази чудом!

Паралелно са историјском причом о Константину и Јелени, роман приказује преображај скинхеда Вање, деликвента који је учествовао у пребијању ромског дечака, у старешину цркве. И савремено „паганство” има своја чуда?

Не сматрам да је феномен скинхедса оличење неопаганизма. Нема у том дивљачком покрету никакве мистичне иницијације. Ни верских обреда или њихових сурогата. То је група бесних адолесцентних отпадника од друштва који величају насиље, бруталност, егоманију, комплекс више вредности и расне сегрегације каква је владала у нацистичкој Немачкој или седамдесетих година прошлог века у Северној Америци. Да је овај покрет ново паганство, чудо би извршио скинхедс, а не светитељи Божији. Хришћани би масовно постајали скинхедси. Вања, мушкарац андрогиног имена, које се може наденути припадницима оба пола, само је глина у рукама Божијим. Свако може да се преобрати и искупи. Али, не без покајања. Тако је било у периоду касне антике и раног хришћанства. Тако је и данас.

Необичан искорак из приповести је есеј о свевременој слици „Крик” Едварда Мунка. То је симбол савременог доба, крик душевног бола, слика холокауста?

Изузев потребе да се вечно сећамо жртава холокауста, овај микро-есеј показује раскорак између уметничких мотива за настајање дела и његовог тумачења, било од стране савременика, било гласом будућих нараштаја. Шизофренија 20. века је испрва настала у свету идеја. Мунков „Крик” се првобитно звао „Крик природе” и представљао истиниту визију, а не халуцинантни унутрашњи врисак или одраз душевне патње.

Историјска прича романа приказује Јеленин тежак животни пут,  и тим јачу њену веру. Међутим, њен лик мудре саветодавке добија значење тек у садејству са ликом сина Константина?

И Јелена и Константин су током свог земног живота били људи – титани. Без Јелене нема Константина и обрнуто. Зато се они у Српској православној цркви и осталим православним земљама прослављају заједно и осликавају као пар, на истој икони. У римокатоличкој цркви Константин није уврштен у светитеље, већ само Света царица Јелена, али не као мајка првог хришћанског цара, већ као „Крижарица”, она која је пронашла Часни Крст у Јерусалиму. Код нас је пандан  слављењу Јелене Крижарице, празник Крстовдан.

Све што се дешава, збива се у икони, као у вечности, икона има посебно симболично значење у роману?

Икона није само друга и боља стварност, она је мотивација да преживимо „гнусобу” свакодневице. Уосталом, свака икона може да постане чудотворна, без обзира од каквог је материјала сачињена. Ако имамо вере.

Друга важна епизода посвећена је Лоренцу Вали, непријатељу папске власти. Он је човек новог доба који руши неистине?

Лоренцо Вала је пунокрвни, нови човек, просветитељ, научник, лингвиста, папски секретар. Написао је прве ренесансне бестселере и продавао их у апотекама, као лек за душу. Он је разоткрио неколико највећих хришћанских фалсификата, између осталог и „Константинову даровницу“ којом је, наводно, цар Константин даровао мултиетнички Рим папи Силвестеру. Од тада је можда и постао неподобан за беатификацију.

Марина Вулићевић


Коментари0
4d5e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља