уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:17

Пола попиј, пола баци

субота, 11.01.2014. у 21:57

На било ком од вештачких језера направљених ради испумпавања воде за пиће већ сутра би се, зато што их лоше одржавају, могло десити исто што и у Ужицу – прекомерно загађење које ће их избацити из употребе, каже незванично директор једне од установа задужених за бригу о водама. Не мора контаминација ни бити толико висока да се с њом не може изборити савремена технологија, али наше фабрике за прераду воде су деценијама старе и питање је како би се носиле с првом озбиљнијом претњом, напомиње „Политикин” саговорник.

Претњи нам свакако не мањка. О стању војвођанских токова више не вреди ни трошити речи. У централној Србији, од 31 захвата из ког се вода прерађује за пиће, 2012. године исправне су биле свега четири, указују подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Већина тих вода, чак двадесет, било је неисправно и физичко-хемијски и микробиолошки. Ни један ни други критеријум није испунило око 45 одсто појединачних узорака. Можемо, налик Краљевићу Марку, само пола да пијемо, али друга половина можда није ни за ата Шарца, него пре за краву Шаруљу. Срећом, објашњавају стручњаци, није свака бактерија у води шкодљива. Али, у Колубарском округу су на оба теста, микробиолошком и физичко-хемијском, пали апсолутно сви узорци. Наш понос, Златибор, једва је нешто бољи. Његове воде по та два стандарда нису ваљале у 90 процената узорака.

За први ниво подземних вода одавно се прича, иако поузданих података још нема, да смо га на многим местима упропастили. Сад се захвата из дубљег слоја, па – док не стигнемо до Кине.

Због свега тога, ваљда би грађани Србије требало и да буду задовољни тиме што се, према статистици „Батута” из 2012. године, неисправности бележе у течности којом грађане снабдева 42 одсто водовода. Могло је бити и горе, утолико пре што већина загађујућих материја нађених у тим случајевима није опасна по здравље. Али, у преосталим примерима где је утврђено одступање од стандарда било је и токсина и канцерогена.

Напослетку, тешко је имати претераног поверења у водоводе кад из године у годину све мање јавних предузећа која њима управљају достављају сопственом газди – држави – податке о томе какве су отпадне воде које враћају у реке и језера. Од 178 тих предузећа, 2011. године су такав извештај сачинила свега 42 а 2012. не више од 23, па чак ни они нису проследили, како је оценила Агенција за заштиту животне средине, релевантне приказе.

Кад не може да притегне сопствену кућу, држава се бољем не може надати ни од фабрика које баратају најтежим загађујућим материјама, па су такође дужне да извештавају надлежне о својим отпадним водама. Пре три године, од њих 110 податке је послало 70. Тек 67 таквих компанија је годину дана касније испунило обавезу.

Ту негде би се могао тражити барем део разлога из којих се већ хронично тешки метали региструју на четрдесетак локација, што је више од трећине мерних места на водама. Дужност да мотре на загађење вода имају инспектори министарстава животне средине и пољопривреде. Локалне самоуправе би морале одржавати акумулације и не дозволити дивљу градњу око басена из којих се снабдевају водом, нити да се ту изливају септичке јаме. Негде кроз мрежу свих тих чворишта надзора систем контроле очито пада – у воду.

Али, домаћа индустрија, како саркастично примећују упућени, срећом по животну средину, слабо шта производи, па нема ни много отпадака да их баца у реке. Добрим делом захваљујући томе, већина српских водотокова квалитетом досежу ранг добрих и врло добрих. Тај резултат, међутим, приписује им се кад се посматрају у целини. Од места до места, индикатори умеју драстично да варирају. Просек можда не би био толико солидан да се узорци захватају на двоструко више локација, као што би по стандардима требало да се ради.

За просек је спасоносна и величина. Србијом доминирају три велика слива – Дунав, Сава и Морава. У Београду, на пример, квалитет Саве и Дунава ни на једном мерном месту не пада испод доброг. Али, у тим границама је само 13 одсто притока те две реке и Мораве на територији престонице. Отрове који мање токове загушују највеће реке засад успевају да апсорбују и растворе. Питање је, ипак, колико још тога ће чак и Дунав моћи да прогута пре него што се загрцне.

Владимир Вукасовић


Коментари7
d523e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa Colic
Koji je ovaj sposoban sto izabra ovu kombinaciju boja? Valjda bi trebalo: zalena - odlican, plava - veoma dobar, zuta - los i crvena - veoma los.
dani sd
Mesta gde je voda najcistija nema na mapi: Sar-planina i Prokletije
Miliana Radovic
Slazem se sa bivsim inzenjerom sto posto. JOS samo da dodam da je národ kriv i dalje Zagadjuju reke a da ih niko ne kaznjava. Primer. U RASKI ima tri reke ( ibar, raska I trnavska reka) Da ne pricam o ibru I raskí da vidite trnavsku reku Sta u NJOJ bacaju tuzno je i zalosno pa SE PITAM Dal je moguce da smo toliko zaostali. Predlazem Da se u skole obavezno uvede predmet "ZASTITA PRIRODE"
Никола Јовић
Какву свест имамо о животној средини јер је Србија постала велико сметлиште где су сви водотоци загађени .Срамота за државу и министарство екологије да не предузимају ништа.А то би тако лако могло да се реши.У мом месту поред контејнера и депоније људи бацају смеће у речицу која протиче посред насеља, и нико од надлежних ништа не предузима.А ако потегнеш ту тему људи те гледају са подозрењем и исмејавају те.Када би била казна 1000€ или месец до два принудни рад на чишћењу животне околине по Србији па казнити њих неколико онда гарантујем да нико ни опушак неби више бацио.Пример вам је како се грађани плаше да матретирају и убијају животиње од како су казне драстичне.
zarije bulatovic
nema to sve veze sa strukom, nije problem sa inženjerske strane. EU je odavno naredila da se snabdevanje vodom privatizuje, voda po njima nije osnovno ljudsko pravo već roba. teška tema, pa je i teška artiljerija u akciji. a posle par godina ćemo kao mađari i francuzi, opet otkupljivato vodovode nazad. Inke, maje, rimljani, grci, asirci, kinezi od početaka istorije nisu naplaćivali vodu za piće, vreme je za epohalni napredak.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Какву воду пијемо

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља