понедељак, 20.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Деца се најчешће повређују у кући

Аутор: Оливера Поповићпонедељак, 13.01.2014. у 10:21
Др Синиша Дучић, специјалиста дечје хирургије и дечје ортопедије (Фото Т. Јањић)

Девојчица која је пала са четвртог спрта и прошла само са поломљеном руком и дечак кога је претукао очух, а био је теже повређен од детета које је падало са више од 10 метара висине – само су два примера која илуструју да у дечјој ортопедији нема универзалних правила о томе шта је лакша, а шта тежа повреда за лечење. Ове малишане збринули су лекари oдељења ортопедије Универзитетске дечје болнице у Београду, које је екипа „Политике” посетила ових дана.

Одељење пуно, али специјалиста дечје хирургије и дечје ортопедије, асистент на Медицинском факултету у Београду, др Синиша Дучић каже како дечји ортопеди последњих година имају објективно мање посла, јер се мање деце рађа. Мање долазе и деца из региона, Црне Горе, Босне или Хрватске.

У једној од соба лежи двомесечна беба из Београда, са урођеним ишчашењем кука.

– И данас се рађају деца са урођеним аномалијама на куковима, стопалима и на коштаном систему. Родитељи увек ово доживљавају драматично, али то није смак света. Ова беба, кад буде девојка, играће, плесаће и радиће све што и њене вршњакиње. Већина урођених аномалија се може излечитиако се на време открију, у прва два – три месеца живота. Аномалију може да открије лекар већ на првој ултразвучној контроли кукова, а и родитељи могу да примете неједнаке дужине натколеница код старије одојчади или асиметричне бразде– објашњава наш саговорник.

Др Дучић додаје да је неписано правило у овим случајевима да ако децу лече такозваним Павликовим каишевима, а лечење траје неколико месеци. Друга честа урођена аномалија, деформитет стопала такозвано грудвасто стопало, некада решавала хируршким путем, а данас се лечи Понсентијевом методом, па се на стопала стављају посебни гипсићи и у 85 одсто случајева се проблем реши без употребе ножа.

Колико је ортопедија и у Србији напредовала последњих неколико година уверавамо се и у суседној болесничкој соби коју деле Саша Д. из Шапца, данас „прав као стрела”, а који је пре две године имао операцију због увучених груди и девојчица Сузана С. из Београда, коју је ударио аутомобил и којој је тежак прелом бутне кости лечен без гипса и тешких операција.

– Код ове девојчице смо применили врло модеран начин лечења.Кроз мали рез на кожи провучене су специјалне стабилне интрамедуларне еластичне жице. Ове жице највише личе на игле за плетење, али су савитљиве и ортопеду омогућавају да је воде кроз место прелома са једне и са друге стране и под контролом рендгена. Жице не дозвољавају померање повређене кости, убрзавају зарастање, а довољно су чврсте да није потребан гипс. У болници је била пет дана, а након четири недеље је почела да хода – објашњава др Дучић.

Саша Д. дуже од две године је носио металну шипку због увученог грудног коша.

– И то је веома савремена ортопедска метода лечења: метална шипка величине његовог грудног коша постављена је испод ребара, између грудне кости и плућне овојнице, која је као протеза држала грудни кош у правилном положају и дошло је до потпуног анатомског исправљања грудне кости – описује наш саговорник.

Како се деца најчешће повређују?

– Највише посла имамо почетком пролећа када деца излазе из куће: возе бицикл, ролере, скејт, пењу се на дрвеће, иду на тобогане. Нема много повреда са скијања, јер деца су за овај спорт добро опремљена и заштићена кацигама и гојзерицама – одговара доктор.

Честе су и повреде у кућним условима. Мала деца понекад падну са стола за преповијање, али у већини случајева реч је о безазленим повредама. Мало старија деца се често повређују на шиљате ивице столова и намештаја.

Да ли су за ове повреде чешће крива родитељска непажња или су данас малишани заиста много активнији него некада?

– И једно и друго. Увек је било немирне деце, без обзира што ћете данас много пута чути како су деца хиперактивна. Има повреда и због тога што неки родитељи занемарују децу – наводи наш саговорник.

Често је мишљење да су деца „као лоптице” и да им се при падању ништа озбиљно не може догодити.

– Дечја кост еластичнија је од кости одраслог и теже пуца. Омотач кости је дебљи, нема великих померања кости и зато су код деце малобројни отворени преломи и ретко кад се морају хируршки лечити, док то код одраслих није случај. Али, то није разлог да родитељ буде опуштен. Некада родитељи без потребе стижу до клинике због безазленог бола. Међутим, када дете има оток, жали се на јак бол при покрету или када седи, као и кад је видљив деформитет кости треба га довести код специјалисте – каже на крају др Синиша Дучић.


Коментари0
d22f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља