четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:29

Хуманитарни рад СПЦ у сенци епископске раскоши

Аутор: Александар Апостоловскичетвртак, 16.01.2014. у 15:00
Владика јегарски Порфирије (Фото Р. Крстинић)

Позив владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија да они који желе да улажу у изградњу нових храмова, тај новац преусмере на градњу вртића, школа, болница и хуманитарних организација, наишао је,махом, на одобравање лаичке и ћутање духовне јавности. „Немам ништа против градње цркава и храмова, како би то, уосталом, било могуће. Само мислим да имамо доста цркава и храмова, а чему цркве и храмови ако у њима неће бити људи”, изјавио је недавно Григорије.

Владика јегарски Порфирије је једини епископ СПЦ који се осврнуо на Григоријев алтруистички предлог. Порфирије, наиме, истиче да не постоји дилема да ли је важније да се Црква бави харитативном делатношћу или да гради нове и обнавља старе храмове.

Он сматра да је неопходно – и једно и друго.

Према његовим речима, Црква се, од апостолских времена, као неодвојиви део своје мисије на земљи, стара о сиромашнима и свима који су на било који начин егзистенцијално угрожени.

– Наравно, у оним помесним Црквама које у новије време нису преживеле деценије прогона, којима није одузета имовина, као што је то, на пример, случај у Грчкој, харитативна делатност је изузетно развијена. У нашој помесној Цркви, ситуација је нешто другачија. Постоје читава подручја, нарочито градска, која немају храмове. Црква, којој до данас није враћена сва одузета имовина, у обавези је да обнови велики број манастирских и парохијских храмова који имају непроцењиву историјску и уметничку вредност. Без храмова и без свете Литургије, била би бесмислена и било која друга делатност Цркве, па и харитативна – напомиње Порфирије, подсећајући како у свим епархијама, у зависности од могућности, постоји хуманитарна делатност.

У свакој епархији постоји Верско-добротворно старатељство, подружнице Кола српских сестара и друге локалне организације и заједнице које се првенствено баве хуманитарном делатношћу.

– У већини случајева то је преко граница могућности. То јавност не зна, зато што архијереји и свештеници не воде бригу о промоцији, него раде у духу јеванђелске поуке да не зна левица шта ради десница. У манастиру Ковиљ, и поред потребе да се ревитализују манастирски објекти, братство већ годинама, донедавно искључиво о свом руху и круху, води бригу о великом броју момака и девојака који болују од болести зависности. Исто тако, кроз фонд „Привредник” ангажујемо се у обезбеђивању стипендија за даровите, а сиромашне ученике и студенте; трудимо се и у збрињавању старих – каже Порфирије, појашњавајући:

– Уколико је, пак, у некој епархији, као што то наводи владика Григорије, подигнуто довољно храмова, да задовољи духовне потребе макар овог нараштаја, то је за сваку похвалу. Али тренутна ситуација у дедовини Светог Саве, ипак је нетипична из низа разлога, и услови у којима наш народ тамо живи, на срећу, не могу се поистоветити са другим црквеним областима. Не знам ниједну другу епархију у којој нема потребе за новим црквама – закључује Порфирије.

С обзиром на духовну блискост Порфирија са епископом Иринејом бачким, портпаролом СПЦ, Порфиријеви ставови се могу оценити као одговор Цркве свом херцеговачком епископу.  

Добротворне акције СПЦ се заиста не представљају маркетиншки, те и сам Порфирије, истичући да живимо у време када медији пресудно утичу на ставове јавног мњења, није сигуран да ли би СПЦ требало да истиче хуманитарне активности. Међутим, „Политика” и даље чека одговоре на питања које смо упутили Фондацији „Човекољубље”, у којој је централизована хуманитарна активност СПЦ. Један од службеника „Човекољубља” нам је рекао да чак и неки подаци на сајту нису више релевантни.

Међутим, не греше ни неки чланови СПЦ који се слажу са Григоријевим ставовима, али нису желели да им се помиње име, оцењујући да је владика захумско-херцеговачки у праву у две ствари: заиста треба „црквено благо” усмерити у градњу школа и вртића. И, друго, заиста треба порадити на креирању стратешког имиџа СПЦ.

Јер, иако поједини епископи и сами често демонстрирају раскош, што због луксузно уређених владичанских дворова, што због скупих лимузина у којима се возе, примери попут Ковиља, остају незаслужено у сенци интересовања. 

------------------------------------------------------------------------------

Пример мати Евгеније

Мати Евгенија из манастира Радовашница (Епархија шабачка), која је провела три деценије живећи и радећи у Швајцарској,у Базелу, уз несебичну помоћ супруга, помагала је на многобројне начине у Цркви Свих светих. „Након упокојења супруга, она није имала недоумице о монашењу. Господ је отворио путеве и усмерио је на ову светињу под Цером. Сво богатство и уштеђевину, подарила је ова несебична мати Евгенија српском народу и Цркви. После 70 година подигла је Цркву Светих архангела Михаила и Гаврила. И овога Божића мати Евгенија је пошла да обиђе инвалиде и подели им божићне пакете”, каже Зорица Зец, уредник портала Српска дијаспора.


Коментари24
1c7a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ONA SIMIC
Odmah da kaze: slazem se sa vladikom Grigorijem.Vrlo realno gledanje problema svog naroda, tako da njegova izjava zasluzuje postovanje. Ako narod treba da ide u crkvu da bi se molio bogu, pa mora da ima i gde ce resto zivota da zivi, radi , uci i odrasta. Zasto crkveni velikodostojnici preporucuju da se treba uzdici iznad naroda, zanemariti nihove zivotne potrebe, izuzev da dolaze u crkvu i zato zidati crkve, pa makar naroda i ne bilo.Vladika Grigirije da ste nam dobro i zdravo jos mnogo, mnogo leta.
Раб Божји
Ја у Бога верујем и нисам неки велики тумач верске филозофије, али се слажем са оним да је Бог у свима нама. Гледајући шта све већина свештенства СПЦ ради последњих деценија закључио сам да ми за везу са Богом нису потребни ти грешници. Као што већ напоменух- Бог је у свима нама, па тако Му се и ја грешан обраћам где год да сам, али најчешће ван цркве. Свештенство има већу одговорност пред Њим него ми обични смртници а очигледно да их (већину) патња овог народа не погађа много. У реду, ја им не судим, има ко ће то да ради. Али нећу бити онај на чијој ће грбачи ти грешници живети у греху, попадије им носити мини сукње, возити бесне аутомобиле, а синови постајати нови свештеници и настављати традицију својих очева. Господе, опрости им, јер очигледно не знају шта раде!!!
vernica razocarana
Konacno, konacno da jedan vladika, u ovom slucaju vladika Porfirije kaze nesto, sto je za mene oduvek bio cin bozije i najpravoslavnije ljubavi prema coveku: POMAGATI najprije sirotinji, pomagati najugrozenijima, pomagati svome, pomagati u duhu Hrista! Agapije Eklisijarhis, da sam ucena u duhu takvog pravoslavlja kakvog Vi ovde pretstavljate, ja bih se tog pravoslavlja odrekla i STIDELA. Mucno mi je bilo citati Vas komentar, i ja se vladiki Porfiriju zahvaljujem i DIVIM, da je konacno izgovorio ono sto vecina nas vernika vec odavno je cekala!
Agapije Eklisijarh
Primite izvinjenje za onu grubu izjavu da "humanitarni rad nije svojstven pravoslavnoj crkvi". Zaista sam preterao. Ako dozvolite, preinacio bi je u "Humanitarni rad nije ni razlog ni cilj postojanja pravoslavne Crkve" Ostalo sto sam napisao stoji. Iskomentarisao bih ovaj tekst ",....имамо и већину честитих, и свом народу оданих пастира од Бога бираних. Они ће своју енергију усмерити и према све видљивијим среброљупцима у мантији" Ukoliko svestenik svoju, od Boga danu energiju usmerava prema bliznjem, ja to ne bih nazivao cestitoscu. Ukoliko bi morao da biram, vise bi voleo da budem srebroljubac nego covekomrzac. Neka nas Bog udalji i od osude i od srebroljublja.
Слободан Милић
СПЦ би отварањем свих рачуна приходи/расходи скупила 10 пута више новца. Проблем настаје да народ да новац за зидање цркве а поп купи себи нову кућу, није сликовито неко истинита прича из наше СПЦ. Храм Св. Саве није готов јер кеса има много рупа и нико у СПЦ да каже да је цар го и да се један динар троши за изградњу храма а десет да попови и њихове породице живе ко милионери.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља