петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 16.01.2014. у 15:00 Миљенко Дерета

Реформа

Обећане су нам промене и реформе. Свакодневно се, веома уверљиво, пред нас простире црна слика наше тренутне економске и друштвене ситуације и још уверљивије, још црња слика наше будућности ако одмах, овог тренутка, не започнемо те обећане промене и реформе. Истовремено, свим могућим средствима затире се сваки, ма како мали, конкретан покушај да се те речи спроведу у живот. У лице нам је експлодирао колективни отпор свакој промени и напретку који као да је постао важан део нашег идентитета. Само да све остане бар као што јесте, само да се ништа не промени!

„Види руке”, дубока тишина и друге таблоидне политичке смицалице су став већине министара у влади када су у питању реформски законски предлози. Морам рећи да ме неки од њих, у ретким приликама када о тим законима проговоре, неодољиво подсећају на преводиоца на знаковни језик на сахрани Мендели. Машу и бајају бесмислице а онда се правдају својом дијагнозом. Сви осим, гле чуда, нестраначког министра Саше Радуловића и његовог тима који су у име политике у коју верују подметнули леђа и бране закон који нису предложили зато што он и не спада у њихово министарство. Министар Кркобабић и Министарство за рад, запошљавање и социјална питања који су одговорни за тај закон мудро ћуте у мишјој рупи у коју су се сакрили. Ако ништа друго, насилни прекид јавне расправеразобличио је фарсу о синдикалној репрезентативности и надам се да ће се бар ту пронаћи боља, ефикаснија решења.

Дакле, јасно је да још нисмо дошли до тачке у којој ће вршиоци власти имати довољно храбрости да започну конкретне реформе. То доказује чињеница да није довољно и на прави начин сагледано да Србија данас неспорно нема људске ресурсе неопходне да тешке али неизбежне послове започне а камоли да их приведе успешном крају. У разговору представника владе и посланика у скупштини чуло се да смо „некада имали сточни фонд а данас га више нема, да смо некада производили стишњену шунку за америчку војску а данас то више не чинимо” итд. Некада смо имали а данас више немамо ни неколико генерација људи који су се иселили из Србије бежећи од рата и беде али то нико није помињао. Нико не рече ни да се велики проценат младих људи, у овом тренутку већ спаковао и чека да се отисне у свет и то не само трбухом за крухом већ и духом и срцем за слободом, за поштовањем, за животом достојним поштеног, вредног образованог човека. Нико на прави начин не покушава да их задржи. Напротив! Донета је одлука о двогодишњој забрани запошљавања у јавним службама, дакле одлука да се тренутно катастрофално стање „заледи”. Та одлука се не односи само на администрацију већ и образовање, науку, здравство и културу и то младе охрабрује да побегну главом без обзира из окружења које им не пружа никакву перспективу да искажу своја знања и креативне потенцијале. Онда су свој глас подигли високо образовање, наука, култура и пронађени су начини да се они поштеде ове погубне политичке одлуке али основна порука је послата и сумњам да је то поправило њене трајне негативне последице.

Истовремено, недоношењем неких измена закона из области образовања, пре свега признавања страних диплома и националног оквира квалификација, блокира се повратак оних младих људи који су спремни да врате у земљу знања која су стекли широм света и кроз рад са студентима на нашим универзитетима их спроведу у праксу. Све државе које су као и Србија изабрале оштру штедњу истовремено су као део развојних политика велика средства у буџетима усмерили на образовање и запошљавање младих. То ми у Србији нисмо учинили. Напротив, не само улагање већ и однос према образовању остали су исти – држава стоји са рукама преко очију, ушију и уста када треба предузети радикалну реформу образовног система. Слепи смо и не говоримо о огромној генерацијској празнини која зјапи у нашем друштву. Где су нам они између 30 и 50 година који би сада били на врхунцу снагеи сасвим сигурно умели и желели да повуку и извуку Србију из глиба у коjeм се брчка? Томе би се посветили не због себе већ пре свега због своје деце. А тамо где нема младих нема ни деце,иако је решавање демографског питања један од приоритета ове владе (sic!). Као да очекујемо да нам и демографски проблем реши ПУПС и министарство које води?

Тешко ми је да разумем мир, заправо безобзирни политички кукавичлук с којим ради тренутног социјалног мира жртвујемо генерације младих,тојест опстанак друштва у коjeм живимо. Сурова је наша себичност која је одржива само ако све остане исто, ако све остане као што јесте и ако се ништа не промени. Баш ништа. 

Oснивач Грађанских иницијатива

Коментари16
28b68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља