субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Велика сцена Атељеа 212 зваће се Сцена „Мира Траиловић"

Аутор: Танјугпетак, 17.01.2014. у 14:00

БЕОГРАД – Велика сцена позоришта Атеље 212 добија назив Сцена „Мира Траиловић”, саопштио је данас популарни београдски театар.

На иницијативу в.д. директорке Атељеа 212 Иване Димић и по одлуци Управног одбора позоришта, Велика сцена убудуће ће носити име легендарне управнице, позоришне, радио и тв редитељке, чиме се обележава 90 година од њеног рођења и 25 година од смрти.

Омаж Мири Траиловић биће организован 22. јануара, у 12 сати. О њеном животу, раду и значају за нашу културу говориће Ивана Димић, Борка Павићевић, Јован Ћирилов и Љубомир Симовић.

Атеље 212 на овај начин, у жељи да заувек сачува успомену на великог позоришног ствараоца и кључну личност модернизације нашег театра, одаје почаст свом редитељу, дугогодишњој управници, оснивачу фестивала Битеф, уметничком директору међународног позоришног фестивала Театар Нација у Нансију и оснивачу Битеф театра у Београду.

Мира Траиловић је својом изузетном енергијом од Атељеа 212 створила култно место, заувек обележивши позоришни живот Београда, Србије и бивше Југославије у другој половини 20. века, истиче се у саопштењу.

Атеље 212, који је она заједно са групом истомишљеника створила 1956. године, био је прво позориште источне Европе у којем се играла представа „Чекајући Годоа” Семјуела Бекета, прво позориште које је са представом „Ко се боји Виржиније Вулф” Едварда Олбија, у њеној режији, гостовало у САД отворивши Линколн центар у Њујорку, прво позориште у којем су откривани и југословенској публици представљени светски авангардни писци Сартр, Јонеско, Жари, Шизгал, Копит, Жене...

Под њеним вођством, Атеље 212 је пробијао границе Југославије и временом постао позориште познато свуда у свету. Заједно са Јованом Ћириловим основала је Београдски интернационални театарски фестивал - Битеф, чији је уметнички директор била од 1967. до смрти.

У време хладног рата тај фестивал нових позоришних тенденција био је јединствено место на којем су се сретали уметници са обе стране гвоздене завесе и размењивали искуства. Њени и гости Београда били су Бекет, Питер Брук, Жан Пол Сартр, Боб Вилсон, Пина Бауш, Ла Мама, Гротовски и многи други, подсећа се у саопштењу.

Када су Ежена Јонеска 1971. године питали шта је видео у Београду, одговорио је: „Миру Траиловић. Зар то није сасвим довољно?"

Борислав Михајловић Михиз, пријатељ и сарадник, дугогодишњи уметнички саветник Мире Траиловић у Атељеу 212, у свом стилу ју је описао: „Она има аутентични шарм светске даме, радни капацитет једног амалина, комуникацијску фреквенцију моћне радио-станице, информисаност енциклопедије и природну упорност компресора. Говори све важније светске језике, чак и оне које не зна. Има коцкарски смисао за ризик, веома дискретно коригован домаћичком упорношћу”.


Коментари0
b68c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља