понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:25

Једно питање, четири понуђена одговора

субота, 18.01.2014. у 21:57
Jeдна од графичких приказа Евроазијског савеза

 Ко­рист

Да­ни­ца По­по­вић:

Ако бу­де па­ме­ти – би­ће­мо у ЕУ, а то ће Ср­би­ји до­не­ти јед­ну је­ди­ну мер­љи­ву ко­рист: тек та­да ће­мо би­ти си­гур­ни да ов­де ни­ка­да ви­ше не­ће би­ти ра­то­ва. Јер сви ми зна­мо да сва­ка „кр­ва­ва” свад­ба или сла­ва на ју­гу Ср­би­је мо­же да еска­ли­ра у ору­жа­ни су­коб – а ода­тле до ра­та ни­је да­ле­ко, то смо ба­рем ис­ку­си­ли, не­ко­ли­ко пу­та. И не­ма на­чи­на да ту вру­ћу ат­мос­фе­ру охла­ди­мо са­ми, то мо­ра да ура­ди „не­ко тре­ћи”. Сад, на­рав­но, оста­је пи­та­ње – хо­ће­мо ли пот­пу­но из­гу­би­ти Ко­со­во, са та­квом по­ли­ти­ком. Од­го­вор је – да, хо­ће­мо, јер има­мо по­ли­ти­ча­ре ка­кве има­мо. А са­мо та­кве има­мо... Са та­квим ге­не­ра­ли­ма не­ма ра­та ко­ји не би­смо из­гу­би­ли.

У са­ве­зу

Вла­ди­мир Ву­ле­тић:

Да ли ће Ср­би­ја би­ти у ЕУ или у ЕАС не за­ви­си то­ли­ко од Ср­би­је ко­ли­ко од еко­ном­ске сна­ге ЕУ, од­но­сно Ру­си­је и њи­хо­ве по­тре­бе и сна­ге за ши­ре­њем. Ако се на­ста­ве по­сто­је­ћи еко­ном­ски трен­до­ви оче­ку­јем да ће Бал­кан оста­ти у европ­ском еко­ном­ском про­сто­ру. Ме­ђу­тим, да ли ће Ср­би­ја би­ти у ЕУ или пред ње­ним вра­ти­ма за­ви­си пр­вен­стве­но од

Ср­би­је. Ако се одр­же по­сто­је­ћи од­но­си у уну­тра­шњој по­ли­ти­ци, где су и власт и ве­ћи део опо­зи­ци­је за при­сту­па­ње ЕУ, оче­ку­јем да ће Ср­би­ја 2020. би­ти у овом са­ве­зу.

Веч­ни кан­ди­дат

Ми­ша Ђур­ко­вић:

2. Пред вра­ти­ма ЕУ и 4. у НА­ТО. Нај­ре­ал­ни­ји од­го­вор би био:ниг­де. Али, бу­ду­ћи да смо ми зе­мља ко­ја се на­ла­зи под ду­бо­ком за­пад­ном оку­па­ци­јом, они ће до та­да нај­ве­ро­ват­ни­је по­ку­ша­ти да нас (ка­ко је то Сер­вер на­ја­вио) угу­ра­ју у НА­ТО, и у исто вре­ме нас др­жа­ти у веч­ном лим­бу Кан­ди­да­та ка­ко би нас стал­но усло­вља­ва­ли. На­рав­но, и то ће за­ви­си­ти од њи­хо­вог од­но­са сна­га: Нем­ци нас не­ће ни­ка­ко, а Ен­гле­зи же­ле што ви­ше чла­но­ва ка­ко би обе­сми­сли­ли цео ЕУ про­је­кат.

По­лу­ја­ва­шлук

Игор Ма­ро­је­вић:

Ср­би­ју тог тре­нут­ка ви­дим пред вра­ти­ма ЕУ. На­ши вла­сто­др­шци – ко­ји се, нај­ве­ро­ват­ни­је, у бит­ном не­ће ме­ња­ти не­ко­ли­ко сле­де­ћих ман­да­та – же­ле ка уни­ји, али што спо­ри­је, ка­ко би што ду­же мо­гли да за­др­же екс­тра­при­ви­ле­ги­је ко­је ну­ди вла­да­ње уну­тар по­лу­ја­ва­шлу­ка. Не­ми­нов­но ће­мо се при­ма­ћи НА­ТО јер је то ствар не­фор­мал­ног „па­ке­та” с при­бли­жа­ва­њем ЕУ, али и ра­чу­ни­це да је глу­по и по­тен­ци­јал­но опа­сно да сва­ка чла­ни­ца НА­ТО, на при­мер Хр­ват­ска и Сло­ве­ни­ја, бу­де са­мим тим вој­на ве­ле­си­ла за Ср­би­ју.

Не­ве­ста

Та­тја­на Ман­дић-Ри­го­нат:

Ни­сам фу­ту­ро­лог, а и не­мам де­фи­ни­са­не ста­во­ве о мно­гим пи­та­њи­ма. За ме­не је 2020. баш бу­дућ­ност, али и у тој „да­ле­кој” бу­дућ­но­сти не же­лим Ср­би­ју у НА­ТО-у, због све­га што НА­ТО је­сте у свет­ској по­ли­ти­ци, да­кле не са­мо због то­на оси­ро­ма­ше­ног ура­ни­ју­ма про­су­тог по овој зе­мљи већ и због све­га што је тај пакт по­чи­нио и дру­гим на­ро­ди­ма. Же­лим да Ср­би­ја за­тра­жи и до­би­је од УН ста­тус не­у­трал­не зе­мље. Ма­кар сви у на­шем окру­же­њу би­ли део НА­ТО-а, ја то не же­лим на­ма, јер при­пад­ност НА­ТО-у ни­је са­мо пи­та­ње „ко­ри­сти” итд. већ пи­та­ње вред­но­сног си­сте­ма. Ми­слим да тре­ба да ко­ри­сти­мо пред­но­сти на­шег по­ло­жа­ја као зе­мље ко­ја је ку­ћа на рас­кр­сни­ци, и да би­ти на ме­сту где се укр­шта­ју ра­зни пу­те­ви ни­је ну­жно ма­на већ и мо­гућ­ност за во­ђе­ње па­мет­не и кре­а­тив­не по­ли­ти­ке. Тре­ба ме­ри­ти пред­но­сти и ма­не ЕУ или Евро­а­зиј­ског са­ве­за. Не опре­де­љи­ва­ти се ни за за­пад­ног ни за ис­точ­ног ца­ра фа­на­тич­но. Ми не би­ра­мо да ли ви­ше во­ли­мо Тол­сто­ја, или Фло­бе­ра, већ ко­је ће нам удру­жи­ва­ње до­не­ти ви­ше мо­гућ­но­сти да до­сто­јан­стве­но жи­ви­мо. До­сто­јан­ствен жи­вот за ме­не под­ра­зу­ме­ва Ср­би­ју – ре­пу­бли­ку, у ко­јој се по­шту­ју и шти­те људ­ска пра­ва, жи­вот­но а не са­мо де­кла­ра­тив­но, као и до­сто­јан­ство ра­да из­ра­же­но у дав­но осво­је­ном стан­дар­ду 8 – 8 – 8, а сад угро­же­ном и на ис­то­ку и на за­па­ду, до­сто­јан­ство зна­ња, обра­зо­ва­ња. Трен­до­ви у све­ту се ме­ња­ју, тре­ба их ме­ри­ти и про­це­њи­ва­ти у ко­рист на­ро­да а не моћ­ни­ка. На­дам се да ће­мо то би­ти у ста­њу, да већ ни­смо про­да­на не­ве­ста али ко­ја још то не зна.

У ви­ше бр­зи­на

Пре­драг Си­мић:

Ср­би­ју 2020. го­ди­не ви­дим у окру­же­њу ЕУ или спољ­ном кру­гу европ­ске ин­те­гра­ци­је, за­јед­но са дру­гим бал­кан­ским зе­мља­ма. Под ути­ца­јем свет­ске еко­ном­ске кри­зе и, по­себ­но, кри­зе „евро­зо­не” Европ­ска уни­ја се пре­тва­ра у „Евро­пу кон­цен­трич­них кру­го­ва” или „Евро­пу у ви­ше бр­зи­на” при че­му пр­ви круг или је­згро европ­ске ин­те­гра­ци­је при­па­да нај­у­спе­шни­јим зе­мља­ма евро­зо­не, од­но­сно, Не­мач­кој и зе­мља­ма се­ве­ра ЕУ, у дру­ги круг спа­да­ју зе­мље за­па­да Евро­пе док Ср­би­ја, ску­па са оста­лим зе­мља­ма ју­га и, на­ро­чи­то, ју­го­и­сто­ка Евро­пе спа­да у тре­ћи, пе­ри­фер­ни круг ин­те­гра­ци­је. До 2020. го­ди­не НА­ТО ће оп­ста­ти али ће ве­ро­ват­но ево­лу­и­ра­ти у по­тра­зи за сво­јим пост­хлад­но­ра­тов­ским иден­ти­те­том и са­свим је мо­гу­ће да ће би­ти мно­го чвр­шће по­ве­зан, ако не и ин­те­гри­сан у ЕУ као ор­га­ни­за­ци­ја над­ле­жна за ње­ну од­бра­ну и без­бед­ност. Уко­ли­ко се то до­го­ди, европ­ске не­у­трал­не зе­мље, укљу­чу­ју­ћи Ср­би­ју, би­ће мно­го чвр­шће по­ве­за­не са НА­ТО-ом пре­ко про­гра­ма ПфП ко­ји ће, ве­ро­ват­но,ево­лу­и­ра­ти у спољ­ни круг зе­ма­ља оку­пље­них око НА­ТО-а и ЕУ.

Оп­ци­је

Не­надКец­ма­но­вић

Неви­димСр­би­ју 2020.го­ди­нениуЕУниуНА­ТОниуевро­а­зиј­скомса­ве­зу. Не по­сто­ји ши­ри на­ци­о­нал­ни кон­сен­зус ни за је­дан са­вез, не­го сва­ки од њих при­жељ­ку­ју ма­њи­не раз­ли­чи­те број­но­сти. А ко зна да ли ће за се­дам го­ди­на све три оп­ци­је и би­ти у игри. Тре­нут­но из­гле­да да је Ср­би­ја, са до­би­ја­њем да­ту­ма за по­че­так пре­го­во­ра о при­дру­жи­ва­њу, од­луч­но за­ко­ра­чи­ла пре­ма ЕУ, али уско­ро ће се отво­ри­ти пи­та­ње шта смо за­пра­во до­би­ли. Ино­стра­не ин­ве­сти­ци­је? Рад­на ме­ста? Раст стан­дар­да? Бо­љи жи­вот? Пред­но­сти су не­ја­сне и не­до­вољ­но кон­крет­не, усло­ви се не­пре­ста­но ме­ња­ју и до­пу­њу­ју, пер­спек­ти­ва члан­ства без­на­де­жно је уда­ље­на. А ка­ко то ре­ал­но из­гле­да кад се стиг­не до ци­ља тре­ба по­гле­да­ти Грч­ку ко­ја је ста­ри члан ЕУ. Ле­тос у цен­тру Со­лу­на си­ро­ти­њи си­па­ју чор­бу у ма­њер­ке, вр­те се ши­би­це и из­вла­че обе­ле­же­не кар­те на кар­тон­ским ку­ти­ја­ма, про­сја­ци на све стра­не. У знак со­ли­дар­но­сти са угро­же­ном (ју­жно)европ­ском бра­ћом, Ан­ге­ла Мер­кел, на че­лу зе­мље-ли­де­ра ЕУ, пред­ло­жи­ла је вла­ди у Ати­ни да рас­про­да остр­ва и да при­тег­не ка­иш. Ср­би­ја је, по­сле Ко­со­ва, за­до­во­љи­ла пр­ви услов, па пре­о­ста­је са­мо да још ви­ше при­тег­не ка­иш. Али ни­ко не зна ко­ли­ко још тре­ба и шта ако пук­не? И Ср­би­ја и ка­иш.

Лу­та­ње

Ђор­ђе Ву­ка­ди­но­вић:

Ср­би­ја ће, по мом ми­шље­њу, и у на­ред­ном пе­ри­о­ду на­ста­ви­ти сво­је ге­о­по­ли­тич­ко лу­та­ње, због ко­јег, нај­ве­ро­ват­ни­је, не­ће би­ти ни у ЕУ, ни­ти у евро­а­зиј­ској уни­ји. Али та­кав ис­ход, бо­јим се, не­ће би­ти по­сле­ди­ца не­ке стра­те­шке од­лу­ке и опре­де­ље­ња, већ, с јед­не стра­не, тур­бу­лен­ци­ја уну­тар са­ме ЕУ, а, са дру­ге, на­ше уну­тра­шње по­ли­тич­ке кон­фу­зи­је, ко­ја ће се нај­ве­ро­ват­ни­је на­ста­ви­ти. При­ти­сак у прав­цу НА­ТО ће ве­ро­ват­но би­ти по­ја­чан у на­ред­ном пе­ри­о­ду, али ми­слим да ће уну­тра­шњи от­пор ипак би­ти пре­јак. Ути­цај Ру­си­је ће ра­сти, али не оним тем­пом ко­јим би то ру­со­фи­ли же­ле­ли, а русофоб­e пла­ши. 

По­ну­де

Бран­ко Ра­дун:

Ср­би­ју ви­дим пред вра­ти­ма ЕУ. Члан­ство Ср­би­је у ЕУ за­ви­си од Бри­се­ла и Ва­шинг­то­на, а они до са­да ни­су по­сти­гли кон­сен­зус око то­га. Чла­ни­це ЕУ су све ма­ње скло­не да при­ма­ју но­ве чла­но­ве од ко­јих су већ узе­ли што су мо­гли (кон­тро­ла над при­вре­дом, тр­жи­штем, ин­сти­ту­ци­ја­ма...). Пред Ср­би­јом ће се ми­мо то­га по­ста­ви­ти пи­та­ње да ли да иде ка НА­ТО-у или ка Евро­а­зиј­ском са­ве­зу. Пи­та­ње је ка­кве ће би­ти по­ну­де са обе стра­не. За са­да су сла­бе јер ми очи­глед­но ни­смо атрак­ти­ван циљ да би се ма­ло по­му­чи­ли око ње­га. Сто­га за са­да не ви­дим Ср­би­ју ни у НА­ТО, ко­ји нам је пре­бли­зу, ни у Евро­а­зиј­ском са­ве­зу, ко­ји нам је пре­да­ле­ко.

Усту­пак

За­ха­ри­је Тр­нав­че­вић:

До­са­да­шњи ток раз­го­во­ра око до­би­ја­ња „да­ту­ма” и по­чет­ка пре­го­во­ра ука­зу­је на по­ве­за­ност на­ше те­жње да по­ста­не­мо пу­но­прав­ни члан Европ­ске уни­је и зах­те­ва те за­јед­ни­це да „нор­ма­ли­зу­је­мо” од­но­се са При­шти­ном, у ме­ри ко­ја зна­чи при­зна­ње. Пре­ма оце­ни ЕУ,пот­пи­си­ва­њем Бри­сел­ског спо­ра­зу­маучи­ни­ли смо зна­ча­јан ко­рак– усту­пак,и, уко­ли­ко бр­зо при­зна­мо пра­во При­шти­ни да до­би­је „сто­ли­цу” у ре­ги­о­нал­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма и у свет­ској, Ср­би­ја би мо­глада по­ста­не пу­но­пра­ван члан и пре 2020 го­ди­не.Ср­би­ја ће би­ти пр­ва чла­ни­ца Европ­ске уни­је ко­ја је члан­ство ку­пи­ла,чи­не­ћи го­лем усту­пак, на ште­ту сво­јих гра­ђа­на,пре све­га оних са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је,и свог су­ве­ре­ни­те­та.

Али по­сто­ји и дру­го,чак и зна­чај­ни­је пи­та­ње:ка­да ће Ср­би­ја да до­стиг­не ни­во про­дук­тив­но­сти и раз­ви­је­но­сти,стан­дар­де упра­вља­ња др­жа­вом, ка­кви по­сто­је у је­згру ЕУ,др­жа­ва­ма ко­је су је осно­ва­ле? На­жа­лост,овим пи­та­њем се не ба­ви вла­да, ко­ја би мо­ра­ла да тај циљ ста­ви на ви­со­ко ме­сто!У ЕУ нас не че­ка „мед и мле­ко” већ оштра кон­ку­рен­ци­ја са раз­ви­је­ним,про­дук­тив­ним чла­ни­ца­ма.За­то од­мах мо­ра­мо да се окре­не­мо и у том прав­цу. Не сме­моза­бо­ра­ви­ти Бу­гар­ску и Ру­му­ни­ју!

Члан­ство у НА­ТО-у,ка­ко го­во­ре нај­ви­ши зва­нич­ни­ци За­па­да, ни­је у овом па­ке­ту.Али кад и оно до­ђе на пре­го­ва­рач­ки сто, тре­ба по­ста­ви­ти зах­тев да НА­ТО нај­пре при­зна и на­кна­ди ште­ту за зло­чи­нач­ки на­пад, на­чи­њен без са­гла­сно­сти Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја!Сту­па­ње у Се­ве­ро­а­тлант­ски са­вез, без на­ми­ре­ња ште­те и из­ви­ње­ња по­ро­ди­ца­ма по­би­је­них 4.000 вој­них ли­ца и ци­ви­ла, био би по­ни­жа­ва­ју­ћи,ка­пи­ту­лант­ски акт, за ко­ји ни јед­на вла­да Ср­би­је не­ма,ни­ти ће до­би­ти, овла­шће­ње сво­јих гра­ђа­на.

Кључ­ни услов

Бо­рис Бе­го­вић:

Ср­би­ју ви­дим пред вра­ти­ма ЕУ. Кључ­ни по­тре­бан, ма­да не и до­во­љан, услов за при­јем Ср­би­је у ЕУ је­сте при­зна­ње не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва. До 2020. го­ди­не ће то по­ста­ти кри­стал­но ја­сно и не ве­ру­јем да ће срп­ска по­ли­тич­ка ели­та има­ти во­ље да то учи­ни, а атрак­тив­ност иде­је при­сту­па­ња ће отво­ре­ним ис­по­ста­вља­њем овог усло­ва би­ти озбиљ­но уз­др­ма­на. Уз­гред, ми­слим да ни дру­ги усло­ви за при­сту­па­ње ЕУ не­ће би­ти ис­пу­ње­ни до 2020, а ни­сам си­гу­ран на шта ће у тој го­ди­ни да ли­чи ЕУ – ве­ро­ват­но ће би­ти раз­ли­чи­та од да­на­шње. Ср­би­ја не­ће би­ти у евро­а­зиј­ском са­ве­зу јер тај са­вез, уко­ли­ко та­да бу­де по­сто­јао (уко­ли­ко уоп­ште и да­нас по­сто­ји), не­ће има­ти шта да по­ну­ди. Ср­би­ја не­ће би­ти у НА­ТО-у, бу­ду­ћи да не ве­ру­јем да би­ло ко од та­квог члан­ства мо­же има­ти би­ло ка­кве зна­чај­не ко­ри­сти.

Мо­дер­ни­за­ци­ја

Ни­ко­ла Јо­ва­но­вић:

Из­ме­ђу по­ну­ђе­ног, би­рам оп­ци­ју 2 – пред вра­ти­ма ЕУ. Ср­би­ја ће од­ма­ћи знат­но у пре­го­во­ри­ма о члан­ству и уко­ли­ко бу­де му­дро­сти, ис­ко­ри­сти­ће те пре­го­во­ре да се кон­со­ли­ду­је као др­жа­ва, да се по­ве­ћа ка­па­ци­тет ад­ми­ни­стра­ци­је, уве­ду тран­спа­рент­ност и ви­ши стан­дар­ди у ме­ди­ји­ма, оја­ча де­мо­крат­ска кон­тро­ла над по­ли­ци­јом и уна­пре­ди пра­во­су­ђе. Од нас за­ви­си да ли ће пре­го­во­ри би­ти ко­ри­шће­ни у прав­цу мо­дер­ни­за­ци­је зе­мље или као смо­квин лист за гре­шке у уну­тра­шњој по­ли­ти­ци.

Ср­би­ја не­ће по­ста­ти члан ЕУ до 2020, али не због мањ­ка же­ље код нас или сла­бог ад­ми­ни­стра­тив­ног ка­па­ци­те­та, већ ис­кљу­чи­во због то­га што за ЕУ ин­те­гра­ци­ја пре­о­ста­лих бал­кан­ских др­жа­ва ни­је по­сао од при­о­ри­тет­ног зна­ча­ја са ге­о­по­ли­тич­ког ста­но­ви­шта.

Ср­би­ја не­ће би­ти члан евро­а­зиј­ске уни­је за­то што то ни­је по­де­сна ал­тер­на­ти­ва, има­ју­ћи у ви­ду пре све­га ге­о­граф­ски фак­тор. Ако се у овој де­це­ни­ји про­фи­ли­ше ал­тер­на­ти­ва члан­ству Ср­би­је у ЕУ, то би ви­ше би­ла не­ка вр­сте по­ли­тич­ке не­у­трал­но­сти.

Ср­би­ја не­ће би­ти члан НА­ТО-а, не то­ли­ко због ма­ле по­др­шке ста­нов­ни­штва, ко­ли­ко због гу­бит­ка сми­сла по­сто­ја­ња НА­ТО-а. Од­но­си из­ме­ђу ЕУ, САД и Ру­си­је је­су да­нас мно­го сло­же­ни­ји не­го за вре­ме хлад­ног ра­та, та­ко да ин­стру­мен­ти де­ло­ва­ња не­ће би­ти ма­сов­ни вој­ни са­ве­зи усме­ре­ни ди­рект­но јед­ни про­тив дру­гих.

Ра­за­пе­та

Сла­ви­ша Ор­ло­вић:

Иако фор­мал­но и ве­ћин­ски про­е­вроп­ски ори­јен­ти­са­на, Ср­би­ја је ра­за­пе­та из­ме­ђу Ру­си­је и За­па­да. Ако пре­ста­не са ши­зо­фре­ном спољ­ном по­ли­ти­ком и убр­за евро­а­тлант­ске ин­те­гра­ци­је, ни­је не­ре­ал­но да до 2020. бу­де бли­же НА­ТО-у и на пра­гу ЕУ, или чла­ни­ца.

Упо­до­бља­ва­ње

Че­до­мир Ан­тић

Ср­би­ја ће 2020. го­ди­не би­ти пред вра­ти­ма ЕУ. Она је и да­нас пред ње­ним вра­ти­ма. Ис­ку­ство прет­ход­них де­це­ни­ја по­ка­зу­је да про­цес при­сту­па­ња ЕУ но­си ко­ри­сне али и штет­не те­ко­ви­не за др­жа­ве кан­ди­да­те. При­сту­па­ње ни­је так­ми­че­ње ни­ти оце­на про­гре­са, оно је пре све­га упо­до­бља­ва­ње кан­ди­да­та ин­те­ре­си­ма нај­ве­ћих чла­ни­ца уни­је, а пре све­га СР Не­мач­ке. ЕУ је у ства­ри и је­дан им­пе­ри­јал­ни син­ди­кат. Као што су Ру­му­ни­ја и Бу­гар­ска при­мље­не на бр­зи­ну, као што је Хр­ват­ска при­мље­на иако ни­је те­мељ­но де­на­ци­фи­ко­ва­на, та­ко исто и Тур­ска не мо­ра ни­ка­да би­ти при­мље­на... С об­зи­ром на то да су по­сло­ви ЕУ бу­џет­ски по­зна­ти до 2020, ма­ло је ве­ро­ват­но да ће би­ло ко­ја но­ва чла­ни­ца, а по­себ­но Ср­би­ја, до та­да би­ти при­мље­на. Не ве­ру­јем да ће Ср­би­ја би­ти при­мље­на у ЕУ док не при­хва­ти пу­ну не­за­ви­сност ал­бан­ске „Ре­пу­бљик Ко­со­ва“, док се не по­ми­ри са уки­да­њем Ре­пу­бли­ке Срп­ске и ства­ра­њем двe са­мо­стал­не ре­пу­бли­ке на сво­јој те­ри­то­ри­ји – „Вој­во­ди­не“ и „Сан­џа­ка“. За та­кав раз­вој од­го­вор­на је СР Не­мач­ка, али је ве­ћи­на кри­ви­це на ко­рум­пи­ра­ним срп­ским ели­та­ма и на­рав­но ми­ли­о­ну би­ра­ча ко­ји сма­тра­ју да др­жа­ву тре­ба за­ду­жи­ва­ти да би­смо при­ма­ли не­за­ра­ђен но­вац.

У три кру­га

Јо­во Ба­кић:

Ср­би­ју 2020. ви­дим или у ЕУ или на са­мом пра­гу ЕУ. Ве­ру­јем да ће пре­го­ва­рач­ки тим Ср­би­је ефи­ка­сно во­ди­ти пре­го­во­ре, те да ће нео­п­ход­не ре­фор­ме би­ти оба­вље­не. Осим то­га, те­ри­то­ри­јал­ни про­блем Ко­со­ва и Ме­то­хи­је ће се ре­ша­ва­ти мно­го лак­ше не­го што је до­сад био слу­чај бла­го­да­ре­ћи Бри­сел­ском спо­ра­зу­му. На­рав­но, са­ма ЕУ ће из­гле­да­ти дру­га­чи­је но што је то да­нас слу­чај. Дру­гим ре­чи­ма, ве­ро­ват­но ће би­ти ор­га­ни­зо­ва­на у два или три кон­цен­трич­на кру­га (пр­ви круг ће чи­ни­ти чла­ни­це евро­зо­не, дру­ги круг бо­га­те чла­ни­це ЕУ ко­је не при­па­да­ју евро­зо­ни и тре­ћи круг си­ро­ма­шни­је чла­ни­це ко­је не при­па­да­ју евро­зо­ни), па ће и ула­зак Ср­би­је у нај­ши­ри круг ЕУ би­ти и ти­ме олак­шан.

Кон­сен­зус

Зо­ран Ћир­ја­ко­вић:

Мој од­го­вор је: пред вра­ти­ма ЕУ. По­ли­тич­ка ели­та је до­ве­ла Ср­би­ју у не­за­вид­ну си­ту­а­ци­ју. Она је, с јед­не стра­не, већ до­ка­за­ла да ни­је у ста­њу да осми­сли­ли ал­тер­на­ти­ву члан­ству у ЕУ али, с дру­ге стpане, пи­та­ње је да ли ће има­ти по­ли­тич­ке во­ље и сна­ге да ис­пу­ни раз­ли­чи­те усло­ве ко­ји ће у бу­дућ­но­сти и зва­нич­но би­ти по­ста­вља­ни. По­врх све­га, бо­јим се да Ср­би­ја у ЕУ не­ма пра­ве при­ја­те­ље и ни­сам си­гу­ран да по­сто­ји ствар­ни кон­сен­зус да јед­ног да­на тре­ба да по­ста­не зе­мља чла­ни­ца. Шта­ви­ше, чак и ако ко­јим чу­дом до 2020. уђе у ЕУ, то мо­же по­ста­ти тре­ће­ра­зред­но члан­ство.

Евро­пља­ни

Го­ран Мар­ко­вић:

От­ка­ко сам раш­чи­стио са тим да ни­ка­да не­ће­мо (бар не за мо­га жи­во­та) ући у ЕУ, лак­ше ми је. Не га­јим ви­ше илу­зи­је ко­је су нас из го­ди­не у го­ди­ну, из де­це­ни­је у де­це­ни­ју све ви­ше му­чи­ле. Тре­ба по­гле­да­ти исти­ни у очи. Уоста­лом, сам пут, про­ме­не ко­је смо при­ну­ђе­ни да вр­ши­мо ускла­ђу­ју­ћи се са европ­ским на­чи­ном жи­во­та вред­ни­је су од са­мог члан­ства. Ка­да се пот­пу­но про­ме­ни­мо, члан­ство у ЕУ ви­ше не­ће би­ти ва­жно. Би­ће­мо Евро­пља­ни. 

Тренд

Ис­ток Па­вло­вић: 

Сма­трам да ће до 2020. све бал­кан­ске др­жа­ве би­ти у ЕУ, па и Ср­би­ја. Ако по­гле­да­мо не­ку ши­ру сли­ку и до­са­да­шњу ди­на­ми­ку ши­ре­ња уни­је, то је ре­ал­но оче­ки­ва­на го­ди­на. Ве­ли­ки про­блем је што про­це­нат гра­ђа­на Ср­би­је ко­ји су за ула­зак у ЕУ кон­стант­но опа­да из го­ди­не у го­ди­ну, по­чев од 2003. до да­нас. Ми­слим да овај тренд ни­је по­ве­зан са уни­јом као та­квом, већ је по­сле­ди­ца јед­ног оп­штег не­га­тив­ног спи­на у Ср­би­ји, де­пре­сив­ног ста­ва да „на­ма ви­ше ни­ко не мо­же по­мо­ћи па ни та Евро­па”. С те стра­не, ула­зак у ЕУ је ва­жан, јер мо­же љу­ди­ма пру­жи­ти не­ку но­ву, по­кре­тач­ку енер­ги­ју и ин­спи­ра­ци­ју.

Од­ла­сци

Ми­љен­ко Де­ре­та:

Пред на­ма је би­блиј­ски сим­бо­лич­них се­дам те­шких го­ди­на до 2020. Би­ће­мо та­да у ЕУ ако успе­мо да за­у­ста­ви­мо ин­ди­ви­ду­ал­не од­ла­ске нај­о­бра­зо­ва­ни­јих и нај­спо­соб­ни­јих, без ко­јих је тај про­цес не­мо­гу­ће успе­шно спро­ве­сти. Сви ко­ји искре­но де­ле вред­но­сти уре­ђе­ног дру­штва, ин­ди­ви­ду­ал­ну од­го­вор­ност и зна­ње, ко­ји се не бо­је про­ме­на и раз­у­ме­ју НА­ТО, већ су у ЕУ. Њи­хо­ви од­ла­сци по­че­ли су де­ве­де­се­тих и на­жа­лост до да­нас ни­су за­у­ста­вље­ни. На­про­тив. Ма­ло се чи­ни да се мла­ди за­др­же у Ср­би­ји а још ма­ње да се не­ки од њих вра­те. Тек кад про­ме­ни­мо и при­ме­ни­мо по­ли­ти­ке у ко­рист мла­дих и ква­ли­фи­ко­ва­них по­ка­за­ће­мо да заистa же­ли­мо у ЕУ.

Пред вра­ти­ма

Вла­ди­мир Ми­лу­ти­но­вић:

Нај­ре­ал­ни­ја про­це­на би би­ла: пред вра­ти­ма ЕУ. Ми­слим да су ко­ри­сти од ула­ска у ЕУ за Ср­би­ју још ве­ће од огра­ни­че­ња ко­ја про­из­ла­зе из члан­ства у уни­ји. До та­да,пре­суд­но је да поч­не про­цес упо­зна­ва­ња с ре­ал­ним про­ме­на­ма ко­је до­но­си члан­ство. За ве­ћи­ну љу­ди, шта за­и­ста зна­чи би­ти у ЕУ још је не­по­зна­ни­ца.


Коментари0
ef96e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Где ће се Србија налазити 2020.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља