петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 19.01.2014. у 22:00

Да ли пролазе дани славе ес-ем-еса

Светски тренд је да се мобилна комуникација све више помера са класичног (ес-ем-ес, разговори) на интернет-саобраћај

Две деценије пошто је у потпуности променила начин на који комуницирамо, кратка текстуална порука послата мобилним телефоном, популарни ес-ем-ес, полако посустаје у односу на апликације за четовање преко интернета.

Број послатих ес-ем-ес порука у Великој Британији током 2013. пао је први пут од када се поруке шаљу мобилним телефонима, и то за седам милијарди (на 145 милијарди), показало је истраживање компаније „Дилојт”. Паду популарности допринела је појава апликација на паметним уређајима за брзо размењивање порука, као што су „Воцап”, „Месинџер” „Фејсбук”, „Вајбер”... Апликације су најпопуларније међу млађом популацијом, док старије генерације засад ипак радије користе класичне текстуалне поруке.

Сличан тренд је забележен и у Шпанији. У новогодишњој ноћи повећан је пренос података преко интернета, али је ес-ем-ес саобраћај опао у односу на дочек 2013. године. Интернет-саобраћај је порастао за 60 одсто, док је размена класичних порука била мања за 42 одсто. Смањена је и минутажа разговора и то за 17 одсто 31. децембра и 1. јануара у односу на претходну годину, преноси лист „Економист”, док је коришћење „Воцап” апликације корисника мреже „Оринџ” повећано за 129 одсто.

У Србији је тренд другачији, што је донекле разумљиво ако се упореде подаци о томе колико грађана има телефоне са приступом интернету који су неопходни за коришћење ових апликација.

Према последњем извештају Ратела, у Србији је током 2012. број послатих ес-ем-еса и ем-ем-еса порастао у односу на 2011. годину. Послато је укупно 10,16 милијарди ес-ем-еса, 5,6 одсто више него 2011. године. Сваки корисник је у просеку послао 1.111 поруку или око три дневно.

У компанији „Вип” кажу да је светски тренд да се мобилна комуникација све више помера са класичног (ес-ем-ес, разговори) на интернет-саобраћај (VoIP, апликације за размену порука). Коришћење ових апликација расте са учешћем смартфона на тржишту, које је код нас још ниже него у Европи.

Због раста броја корисника у овој мрежи су бележили тренд пораста броја ес-ем-еса. Последњег дана децембра 2013. и првог дана 2014. размењено је више од 63 милиона порука, што је знатно више него пре годину дана (51 милион). Пораст је забележен и за Божић – 68 милиона порука у односу на 52 милиона 2013. године.

У „Теленору” још немају прецизне и упоредне податке о тренду слања ес-ем-еса, али констатују да оне представљају и даље један од најпопуларнијих начина комуникације. Кроз ову мрежу размењено је мало мање од 44 милиона текстуалних порука у новогодишњој ноћи и 1. јануара, што је незнатно више него прошле године.

У „Телекому” кажу да и поред популарности инстант порука нису забележили смањење броја ес-ем-еса. У прилог томе говоре подаци о броју послатих порука у новогодишњој ноћи за претходне четири године. На дочеку 2011. тај број је износио 20 милиона, наредне године 25 милиона, 2013. се попео на 30 милиона, колико је послато и на дочеку 2014.

Србију је тешко поредити са Великом Британијом у којој око 60 одсто грађана има паметне телефоне, а код нас тек 15 одсто.

Према проценама „Дилојта” за Велику Британију, ове године биће размењено још мање ес-ем-есова (140 милијарди) и више него двоструко више инстант порука (чак 300 милијарди).

Аналитичари упозоравају да не треба пренагљивати у проценама да класичне текстуалне поруке одлазе у историју. У мноштву апликација мала је вероватноћа да ће сви ваши контакти бити на „Воцапу” или „Вајберу”, али извесно је да сваком из именика у сваком тренутку можете да пошаљете стари добри ес-ем-ес.

----------------------------------------------

Ес-ем-ес увео скраћенице у комуникацију

У Британији је први ес-ем-ес послат 3. децембра 1992. године. Врхунац популарности текстуалне поруке достигле су 2011. године. Овај начин комуникације променио је и језик увођењем скраћеница које су се касније рашириле по интернету попут ОМГ („Oh My God” – „О мој боже”) или ЛОЛ („Laugh Out Loud” – „Гласно се смејем”).

Ј. Ј. К.

Коментари0
f5c70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља