четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:05

Паковање – по плану

Аутор: М. Ђорђевићсубота, 14.07.2007. у 17:40
Народни музеј у јеку селидбе и … како ће зграда изгледати (Фото П. Павловић)

Музеји који очекују реконструкције, нове или додатне зграде, овог лета пакују своје поставке и чекају почетак првих радова. Према неким незваничним информацијама, спровођење Националног инвестиционог плана (НИП) којим је предвиђен и новац за обнову музеја је – у извесном застоју. Ипак, Иван Николић, задужен за односе са јавношћу у Министарству без портфеља у чијој је надлежности НИП, каже да је део новца већ уплаћен, а остатак се очекује током јула, као и доношење Уредбе владе Србије којом се одобравају предвиђени радови.

Без обзира на ток НИП-а, Народни музеј у Београду по плану спроводи  паковање, што нам је јуче и потврдила Татјана Цвјетићанин, директорка ове институције. Као што је и предвиђено, селидба се очекује до краја августа, а почетак првих  радова почетком септембра. По речима директорке, сви тродимензионални предмети су већ спаковани, а слике ће бити у последњој тури, пред селидбу.

За све оне који се још питају да ли је још нешто од уметности могуће видети у Народном музеју, одговор је негативан. Још почетком маја били смо сведоци ужурбаног паковања када је, пошто је све склоњено и скинуто са зидова, још више дошао до изражаја оронули ентеријер зграде на Тргу Републике.

Само за изношење дела целе збирке Музеја ангажовано је 112 камиона од по пет тона. Завршетак радова и зграда са новим изгледом очекује се 2010. године. Цела конфигурација музеја показује да је зграда деценијама дограђивана, али никада није у целости завршена. Када је 1944. године пала бомба на зграду Музеја, уништена је купола. Зграда је без куполе отворена за посетиоце 1952, а купола је враћена тек 1966. године.

Главни улаз у Народни музеј после реконструкције биће са Трга Републике, а свечано степениште биће стављено у функцију Музеја. Изнад простора на крову планирана је стаклена купола. С једне стране куполе биће читаоница, а с друге стране ресторан. Нови изглед добиће и велика сала за излагање уметничких дела која, када је пројектована, није добила планирану застакљену конструкцију над својим сводовима, већ је светлост вештачка. Нови пројекат предвиђа природно осветљење које ће се рефлектовати дуж свих нивоа Музеја, све до атријума.

Изложбене сале распростираће се на шест нивоа. Нова визија Народног музеја подразумева транспарентност, иновативну, динамичну, информативну, комуникативну поставку која користи нове медије. Електрика, климатизација и напајање биће конструисани тако да, по потреби, буду подложни промени.

Иницијатива да се приступи темељној реконструкцији Народног музеја покренута је у децембру 2001. године, када је дефинисана потреба за обновом централне зграде на Тргу Републике, Галерије фресака, Музеја Вука и Доситеја и Музеја, Лепенски вир, који су у саставу Народног Музеја. Урађена је детаљна анализа стања и представљена у елаборату који је Министарству културе и медија упућен још 2002. године. Националним инвестиционим планом је за потребе реконструкције Народног музеја у Београду, за сада, одобрено 6.682.000 евра што подмирује трошкове пројекта до краја ове године. То је подразумевало трошкове за финалну документацију, завршетак главног и извођачког пројекта, таксе и дозволе везане за закон о градњи, почетак градње и постављање главне конструкције.

Народни музеј је 2003. скинуо сталну поставку због реконструкције. Још осамдесетих година прошлог века простор којим Музеј располаже постао је скучен и недовољан за обављање редовних музејских делатности. Нова организација простора повећаће простор музеја за око 30 одсто, а простор за излагање за 250 одсто, без промена структуре зграде и њене неокласицистичке фасаде. Укупна сума која је потребна за реконструкцију Народног музеја износиће између 25 и 27 милиона евра, а значајна подршка стигла је и из грчке фондације Левентис.

Коментари0
1d983
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља