понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Радост давања је све мање присутна

субота, 25.01.2014. у 21:00

Земунска кућа културе „Мадленијанум” обележава 15 година постојања свечаним концертом који ће бити одржан на матичној сцени у недељу увече, 26. јануара, у 19.30 часова уз учешће великог броја реномираних уметника.

Мадлена Цептер је и оснивач Музеја „Цептер”, кроз који је током 2013. прошло 12 000 посетилаца.За укупну делатност Галерије Цептер реконструкцију простора за истоимени музеј, и откуп уметничких дела до сада је утрошено преко 2.600.000 евра.

Мадленијанум” функционише као модел новог музичко-сценског позоришта без сопственог ансамбла. Који заправо позоришни модел негујете?

Када се каже без сталног ансамбла, често испадне да се уметнички и организациони живот „Мадленијанума” одвија сам од себе. Тип нашег позоришта сродан је ономе што на западу називају„стађоне”. Немамо своје глумце, певаче. Окупљамо екипе уметника који раде само на одређеном пројекту. Наш тим чини 70 стално запослених чланова, оркестар који се усталио, хор младих који се брижљиво ствара, снажно подупиру сваку уметничку креацију. Сваки стални радни однос у уметности је вештачки постављен и у многоме ограничава машту, ускраћује слободу и иницијативу без којих нема иновација у театру.

Приватни аспект „Мадленијанума” ни после 15 година, чини се, није адекватно вреднован. Какви су ваши утисци?

Преко 420.000 људи посетило је „Мадленијанум” током 15 година. Због публике смо радили пуним еланом само се бојећи да је не разочарамо. Медијски третман „Мадленијанума” непристрасно говори о његовом значају. Преко 8.000 текстова објављено је у штампаним медијима, дневним и периодичним издањима. Наш сајт од 2005. године до данас имао је преко 950.000 посетилаца. На десетак телевизијских станица емитовано је на хиљаде приказа. Без обзира на бројне прилоге на државној телевизији могу отворено рећи да нам она никада није била наклоњена. Оптерећена разним ситнијим или крупнијим интересима, приватним, друштвеним или страначким страстима, пропустила је да коректно прати свих 15 година „Мадленијанум” на начин на који је пратила све остале манифестације далеко ефемернијег уметничког значаја.

Ваша оснивачка жеља била је да се на сцени „Мадленијанума” негује класика и савремена дела у иновативној и модерној верзији. Какву репертоарску политику куће видите у наредном периоду?

Дечји програм који се показао веома успешним започео је са адаптираном Моцартовом опером „Чаробна фрула”, наставиће се ове године са Доницетијевим „Љубавним напитком”. Наставићемо и обогатићемо ове наше иницијативе, подржани од велике организације „Ресео” (Reseo), европске организације за едукацију у домену опере и балета, и „Опере Европа”. Уз сваку од ових представа, иде и посебна публикација како бисмо оперску уметност приближили најмлађима. Обратићемо се и луткарским позориштима за сарадњу. Дозволу за улазак наших представа у школе добили смо од Министарства просвете пре две године и одмах започели рад на овим програмима. Покушаћемо да на нашим просторима уведемо и оперету која се у Београду и Србији никада није довољно одржала.

Са коликим финансијским средствима донирате „Мадленијанум” на годишњем нивоу, будући да се зна да сте у ову кућу за протеклих 15 година уложили преко 25 милиона евра?

Уназад 15 година, годишњи буџет „Мадленијанума” износио је 1,5 милиона евра. С обзиром на тежак економски тренутак све ћемо урадити да буџет остане у стриктно предвиђеним оквирима који предвиђа његово смањење од 15 одсто.

Није тешко израчунати колико су коштали 15 година деловања и потпуна обнова зграде. Није тешко израчунати да ће следећих 15 година однети нових 23 милиона евра. Морам да признам да је радост давања све мање присутна, из разлога што толике суме као рефлекс на материјалну осиромашеност данас делују заиста непримерено и да се као дародавац посматрам некомпетентно и друштвено неодговорно. А опет се ни преко своје фондације која је дала четири милиона евра за младе таленте, научне пројекте, спорт, нисам никад бавила социјалном и здравственом проблематиком.

У јубиларној години „Мадленијанум” ће продуцирати чак пет премијера и две премијерне обнове.

Институција приватних мецена у култури није новост. Ипак, замерају вам да стварање културног производа преко свог имена делује снобовски. За неке је ваш културни искорак луксуз, за друге поклон српској култури вредан пажње. Како ви гледате на овакве опречне коментаре?

Није новост, али је данас реткост. Ми смо пожелели да управо својим примером, значи именом и презименом, дамо креативно тумачење улоге које су у прошлости имали велики трговци и просветљени индустријалци. Бити посвећен благостању сопствене нације, а бити активан протагониста искреног и конкретног европеизма, ширини стваралачких слобода, повезивању нашег културног миљеа са европским. То је био наш циљ, а користили смо јавни имиџ и пословни интегритет да би спровели ове идеје у дело уписујући остварено у колективно памћење.

Како је требало да назовем Оперу? Српска, земунска, народна…

Па није. „Мадленијанум” је највећа лична донација за културу у историји Србије до сада и заувек. Носи име свога оснивача, управо онако како су стари донатори давали име својим задужбинама. Реч је о слободном деловању по интимном осећању дужности и импулсу мецене, што је, схватам, многима непојмљиво.

Како коментаришете актуелни културни тренутак у Србији, будући да је језик бројева узео примат над језиком уметности?

Било би дивно да је језик уметности ишао одувек у корак са језиком бројева. То код нас није био случај. Погледајте број фестивала, концерата страних извођача, награда... Нормално је да толику бесмисленост стварања и извођења уметничких дела ниједно друштво не може да поднесе, а поготово наше. Нисмо ми Немачка у којој је за последњих 10 година основано педесетак нових фондација, са великим материјалним улагањима. Криза погађа и културу богатих земаља. Данас у Паризу треба да се добро находате да бисте наишли на галерију, којих је пре десетак година било на сваком кораку. Не могу сви бежати под окриље уметности, а убрзо, своју енергију за стваралаштвом и будућношћу, претворити у негативну и разарајућу према актуелном друштвеном тренутку. Наша уметност, и нарочито едукација за уметност, мора да прекорачи тај јаз између самониклости и усмереног развоја.

Борка Г. Требјешанин


Коментари3
61a0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gordana Gordana
Cestitam od srca divan jubilej gospodji Madleni Cepter, velikoj dobrotvorki koja je ucinila za kulturu nase Srbije vise nego svi ministri zajedno od kojih verovatno niko nije dao ni dinara iz svog dzepa da se stanje u kulturi poboljsa. A ona je godinama stipendirala najbolje studente (i moj sin je dve godine primao njenu stipendiju) i ostavila zaduzbinu svom gradu, te je i normalno da se ona i zove po njenom imenu - kao sto se zove Kolarceva zaduzbina po njenom velikom duhovnom pretku. Ja se klanjam pred dobrocinstvom gospodje Madlene, radujem se svakom novom projektu u njenom pozoristu i zahvaljujem joj na svemu sto je ucinila za sve nas!
Olivera Stanković
Čestitam jubilej sa željom da opstane zauvek. Svaka čast Cepterovima, da je više takvih ljudi život bi bio lepši.Stvorili su mesto gde se čovek lepo oseća. Do sada nisu imali promašaja a repertoar je zaist a raznovrstan i na visokom izvođačkom nivou.
Deda Djole
Gde bi bio nas grad, da nema Madelenijamuma, da nema Cepter muzeja ? Iz ovog razgovora najvise mi se dopala ideja gdje Cepter da umetnost priblizi mladima. Uz vec dobijenu dozvolu Ministarstva za ulazak u skole. Genijalno !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља