понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:18

Библиотека Јосипа Броза Тита - део наше и светске баштине

Аутор: Танјугпонедељак, 27.01.2014. у 17:00

БЕОГРАД – Библиотека Јосипа Броза Тита, једна од збирки Музеја историје Југославије, коју је Народна библиотека Србије прогласила за културно добро од великог значаја, има 11.162 наслова и око 15.000 књига, прецизира се у данашњем саопштењу Музеја.

Библиотека је настала у периоду од 1940. до 1980. године прикупљањем књига које је Тито лично поседовао, оних које је добијао на поклон, од аутора дела, државника, делегација, као и публикација које су набављане за потребе председника.

Тематски је врло разноврсна и обухвата дела из области историје, уметности, књижевности, белетристике, филозофије, религије, политике, а поседује и старе и ретке књиге, енциклопедије, речнике, лексиконе.

Статус културног добра од великог значаја, који јој је додељен прошлог месеца, стекла је због своје културне, научне и историјске вредности. Бројна вредна дела и значајан некњижни фонд који се у њој налази чине део не само југословенске, већ и светске баштине, истичу у Музеју.

У Библиотеци се налази 1.747 књига са посветом. Нарочито су драгоцене књиге са посветама и потписима значајних светских и домаћих личности као што су Винстон Черчил, Џавахарлал Нехру, Индира Ганди, Секу Туре, Јасер Арафат, Милован Ђилас, Моша Пијаде, Добрица Ћосић...

Драгоцени су и примерци књига са пратећим писмима, прилозима, печатима власништва. Неке од њих имају Титов потпис, печат власништва Библиотека Ј.Б.Тита у Ужичкој 15 и Библиотека маршала Ј.Б.Тита, а известан број поседује Еx либрис који је по Титовој жељи 1956. израдио Ђорђе Андрејевић Кун.

Посебан део фонда чине књиге са специјалном техничком и уметничком опремом, малог тиража. Међу њима су дела иранског шаха Мухамеда Резе Пахлавија чије су корице рађене у позлаћеном рељефу са ликом шаха. Овакви примерци су достављени само неколицини шефова држава.

У Библиотеци се чувају дела писана на језицима свих југословенских народа. Бројна су и дела писана на бугарском, руском, чешком, пољском, енглеском, немачком, француском, шпанском, португалском, данском, норвешком, персијском, арапском, кинеском, јапанском, хинду, бурманском.

Од старих и ретких издања могу се истаћи књига гравира чувеног типографа Томасена (Симон Тхомашин) из 1694. године у којој је представљена декорација Версаја, Руски словар из 1789, Даница илирска из 1842. (уредник Људевит Гај), Друга читанка за основне српске школе из 1869, дела Волтера објављена 1877-1885, Стармали 1888/89 (уредник Јован Јовановић Змај), целокупна дела Светозара Марковића објављена 1891-1912, Устав Краљевине Југославије из 1931.

Посебно место у Библиотеци Јосипа Броза заузима марксистичка литература. Поред првог издања Марксовог Капитала из 1867. ту су целокупна дела Маркса, Енгелса и Лењина. Заступљена је и политичка литература: Благоја Паровића, Едварда Кардеља, Моше Пијаде, Вељка Влаховића, Михе Маринка, Милентија Поповића, Светозара Вукмановића и других.

Војна литература заузима такође значајно место. Ту су поред класичних дела из војних наука и књиге о НОБ-у, разни војни уџбеници и приручници, техничка војна литература, предратна војна дела у издању Геце Кона, као и послератна издања.

У Библиотеци су поред монографских и периодичне публикације. Укоричена су комплети часописа Отаџбина, Руковет, Ловац, Службени лист од 1954. до 1979, као и 19 оригиналних бројева Борбе. Чувају се и репринти издања радничких листова: Пролетера, Димитровца, Гласа јавности, Слободне Војводине, Дела...

Библиотека је, као и остала грађа МИЈ, доступна истраживачима из различитих дисциплина, заинтересованима за широк спектар тема везаних за живот Јосипа Броза и историју Југославије.


Коментари5
d3e57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@Dusan Milicevic
Ne znam u kom vi to svetu živite. Ali Broz ne da nije uspeo da održi Jugoslaviju i da svi Srbi žive u jednoj zemlji, nego je upravo obrnuto svojim projektom (kon)federalne SFRJ postepeno rasturao Jugoslaviju i zaokruživao nove državice koje su trebale da nastanu raspadom Jugoslavije. Broz je stvorio i političke i ekonomske uslove da se SFRJ raspadne i on je najkrivlji što Srbi više ne žive u istoj zemlji. Nismo mi protivnici Brozovog jednoumlja i diktature rasturili SFRJ. Rasturili su je Brozovi kadrovi po njegovom planu, po sistemu "i posle Broza - Tudjman i Sloba". Niko ne mora da "prekraja istoriju". Istorija govori sama za sebe. Rasturena Jugoslavija, rasturena privreda Srbije, pola naroda u inostranstvu, nerad, nered i korupcija. Nije Sloba toliki maher da sve to napravi na svoju ruku od 1989 do 1993. Zdrave države se ne rasturaju tako brzo. A što se "perioda mira" pod Brozom tiče, pa i vrapci na grani znaju da je to zbog pat pozicije SAD i SSSR i hladnog rata a ne zbog Broza.
Dusan Milicevic
Srbi traba da su zahvalni Josipu Brozu Titu sto je uspio da odzi Jugoslaviju I da svi Srbi zive u jednoj Zemlji. Oni koji tako ne misle uspjeli su da podije Srbe na pet drzava I sada zele da prekroje istoriju. Zato im smeta kulturna zaostavstina koja pokazuje da su Srbi bili pod jednim krovom I da su zivjeli u miru sa svojim komsijama. Narod dugo pamati I sjecat ce se toga perioda koa vremana uspona , mira I postovanja koje su druge drzave I narodi osjecali prema Jugoslaviji I Srbima koji us tu I takvu Jugoslaviju napravilil Dovoljno je da pogledate okolo da bude jasno sta su uradili novi politicari osim sto su rasprodali sto smo imali I ojadili narod.
B B
Boze me oprosti, kakvi komentari puni mrznje. Svidelo se to vama ili ne, Tito je deo nase istorije. I iza sebe je ostavio pozamasnu i vrednu biblioteku. Sta je ostalo iza Milosevica ili Seselja? Nista, osim VASE mrznje prema svemu sto nije isto kao vi. Srbija je beznadezna zemlja, jer u njoj zivi nepopravljivo baksuzan narod.
Narodna Biblioteka
Ovo je narodno dobro i treba da bude predato Narodnoj Biblioteci Republike Srbije. Ovo nema nikakve veze sa diktatorom Brozom i njegovo ime u vezi sa ovim kulturnim blagom ne treba ni pominjati. Sve je ovo samo apsurdan izgovor da se i dalje javno govori o ovom diktatoru i najgorem neprijatelju srpskog naroda. Vreme je za kulturnu dekontaminaciju Srbije. Sve institucije koje nose ime ovog diktatora treba preimenovati ili poukidati i pod hitno prestati bilo kakvo finansiranje istih iz poreskih prihoda koje Republika Srbija uzima od gradjana.
Jovan Dojic
Ovo je samo jos jedan dokaz u prilog teorije da Tito nije bio masin-bravar nego strani spijun...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља